"Bez opoziva: Poslednje reči znamenitih ličnosti" - Jedna sasvim neobična knjiga za naše prilike

Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu, piše laguna.rs.

Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima.

- Po žanru je ovo jedna sasvim neobična knjiga za naše prilike, neobični istorijski leksikografski žanr u našoj književnosti. Iako je na tragu ranijih knjiga autora, "Bez opoziva" pripada žanru intimne istorije, koji je poslednjih decenija sve popularniji. U njemu se ne ispituje istorija pojedinca u velikim okvirima, nego se predstavlja svakodnevni život istorijskih ličnosti, njihove svakodnevne emocije, ono što im se dešavalo u susretu sa nekim situacijama u kojima se svi nekad nalazimo, a jedna takva je i suočavanje sa smrću. Ovde se govori o događajima koji se nalaze u fusnotama velikih narativnih istorijskih tokova.

Ono što izdvaja ovu knjigu je što su autori napravili kontekst za svaku od oproštajnih reči, ovo su prepletene biografije hronološki poređane, od biblijskih vremena i Avimeleha do Vilijama Sarojana. U tom ogromnom vremenskom rasponu svaka od odabranih istorijskih ličnosti je postavljena u odgovarajući istorijski, kulturni i društveni kontekst u kome je živela, i objašnjena je njihova istorijska uloga kako bi se bolje razumele njihove poslednje reči.

Knjiga je pisana vrlo zanimljivo, duhovito, izbor je vrlo raznovrstan, i poslednje reči su veoma različite po karakteru. Neke su već veoma poznate, kao Cezarove: "Zar i ti, sine Brute", neke su ironične kao Vespazijanove: "Izgleda da postajem bog", ili Rableove: "Idem da upoznam veliko Možda" - rekla je prof. dr Adrijana Marčetić, redovni profesor na Katedri za opštu književnost Filološkog fakulteta.