Dubravka Marković, radio voditeljka - Skijanje može, a može i fudbal

Voditeljka Hita meseca, kultne muzičke TV emisije iz 80-ih godina i jedna od kreatorki "novog talasa" u Beogradu, priseća se odrastanja na Kosančićevom vencu, gde je vladika Artemije svojim fudbalskim umećem razbijao prozore krojača Blagoja, utakmice koje je organizovao Nele Karajlić na kojoj je Branku Đuriću stalo srce, te kako otac Aleksandar Marković, jedan od osnivača kultne radio emisije Vreme sporta i razonode, nije hteo da joj pomogne da uđe u svet medija

Danas je Dubravka Marković urednik na Radio Beogradu i voditelj emisija Večeras zajedno i Nekad smo se dobro zezali. Rado se priseća jednako dobrog zezanja s muzičarima eks jugoslovenske rok scene, s kojima se još druži, ali za razliku od njih, Duca se od detinjstva uvek bavila sportom. Dokazala je to i na fudbalskoj utakmici između ekipa "tenisera" i "zvezda", održanoj pred ovogodišnji Srbija open. Na iznenađenje brojne publike, u poluvremenu je zamenila ministra spoljnjih poslova Vuka Jeremića i zaigrala u timu "zvezda".

- Za mene je to bilo iznenađenje. Kao izveštač za Novosti dana Radio Beograda, nisam imala spisak svih igrača koji su bili u timu "zvezda", pa kada je tražena zamena, nisam čula ni za koga je tražena. Shvatila sam da menjam Vuka Jeremića tek onog trenutka kada me je on po izlasku s terena izgrlio i izljubio. Nudio mi je svoju majicu, ali ja sam zadržala moju jer sam član nevladine organizacije Nurdor, koja se pomaže deci bolesnoj od raka. Dobila sam direktivu od Save Miloševića da čuvam tenisera Nenada Zimonjića, a to nije bilo lako jer sam mu do struka. Nekako sam to uspela da izvedem i mi smo pobedili.

Da li ste se sa Savom pre utakmice dogovarali da uđete u igru u drugom poluvremenu?

- Ne, bila sam tamo stvarno samo kao izveštač. Desilo se da se na više poziva Novaka Đokovića niko nije usudio da uđe. Čak je jedan moj kolega pre početka utakmice bio uvređen što on ne igra. Rekla sam mu na poluvremenu: "Evo ti sad, uđi, igraj". Ali nije hteo.

Da li je Savo pohvalio vašu igru?

- Bio je zadovoljan.

A Batica Mirković?

- Ma svi su me ishvalili.

Čije udarce po nogama još pamtite?

- Dobila sam jedan dobar udarac u zadnji, najistureniji deo tela, koji je boleo. Ostale sam eskivirala.

Jeste li pre toga igrali fudbal ili ste tada debitovali?

- Bilo je ozbiljnih fudbalskih avantura na rekreativnim nastavama u osnovnoj školi. Tada su na Divčibarama i devojčice igrale fudbal. A imala sam i svoju ekipu za fudbal u Trpnju na Pelješcu. Mi, koji smo letovali u nekim vilama, činili smo tim "vilaša", a imali smo ozbiljne fudbalske susrete s decom koja su dolazila u razne kampove i letovališta u tom mestu. Moje tadašnje igračke avanture najbolje opisuje rečenica - kada veliki Bosanci krenu u napad, ja podignem majicu i oni promaše gol. A ja sam branila.

A da li ste imali terenče za fudbal na Kosančićevom vencu, gde od detinjstva živite?

- Glavna fudbalska zona bio je potez od moje kuće do ulaza u Patrijaršiju. Tu su fudbal često igrali studenti Bogoslovije protiv svojih starešina.

Ko se od crkvenih velikodostojnika isticao po dobrim udarcima?

- Najpoznatiji fudbaler tog terena bio je tada student, a sada penzionisani vladika Atanasije Jeftić. Savršeno je igrao fudbal i vrlo je precizno komšiji Blagoju krojaču razbijao prozor barem jednom u deset dana. Siroti čika Blagoje je kukao i iz svog podrumčeta vikao: "Opet vi..." Bogoslovi su uredno kupovali novi prozor.

Ko je još od sveštenih lica bio dobar u "fuci"?

- Starešina naše crkve u Čikagu, Miloš Vesin, bio je jedan od boljih fudbalera, kao i Jovan Blagojević, sada protojerej crkve Svetog Marka. A ništa lošiji nije bio ni tadašnji starešina Saborne crkve Pera Lukić...

Ko vas je učio fudbala? Jel vaš otac , novinar Aleksandar Saša Marković, koji je radio najčuveniju sportsku emisiju Vreme sporta i razonode?

- On je jedan od osnivača te emisije. Bio je posle i direktor marketinga FSJ i FSS, a objavio je više knjiga monografskog tipa o nastanku i razvoju fudbala na ovim prostorima. Verovatno je najzanimljivija knjiga Crveni u crvenom. To je priča o fudbalskom klubu Mladi radnik iz Požarevca, čiji je ceo tim otišao zajedno u partizane. Ta njegova knjiga je na neki način bila inspiracija Slobi Stojanoviću za scenario čuvene serije Više od igre.

Da li ste uz oca imali priliku da upoznate neke od sportista?

- Naravno, Šekularac je i pre nego što sam se rodila bio čest gost u našoj kući. Kao mala sam imala tu privilegiju da upoznam Džaju. Znate li šta je značilo rukovati se s Draganom Džajićem 60-ih godina prošlog veka? Naravno, tata me je kao fudbalski funkcioner vodio na sve utakmice, ja sam Zvezdaš u duši. Najviše od svega sam volela da na Marakani sedim u pres loži.

Mora da ste bili glavna faca u školi?

- Svi dečaci su mi zavideli što sam bila na derbijima ili velikim evropskim utakmicama.

Koga se sećate iz lože?

- Odrasla sam u tom svetu, meni su svi oni bili obični, stariji ljudi koji su usput sa mnom ponešto i popričali. Više sam fudbalera upoznala kada sam 80-ih počela da radim na osnivanju alternativnih televizija. U gostima mi je bio Piksi, to je bio jedan od njegovih poslednjih intervjua koji je dao pred odlazak iz Zvezde u Olimpik. Sa Sinišom Mihajlovićem sam radila intervju dok je još imao loknice.

Kada je to bilo, imao je on dugo loknice?

- U vreme kada je iz Vojvodine prelazio u Zvezdu. Tih 80-ih upoznala sam gotovo sve važnije fudbalere, od Mrkele u Beogradu do braće Zorana i Zlatka Vujovića iz Hajduka. Oni su mi bili dodeljeni kao bodigardovi na nekom velikom koncertu u Splitu.

Kako to?

- Bio je to koncert na Poljudu i trebala mi je pomoć da znam gde da idem i odakle da najavim koncert. U to vreme sam povredila skočni zgob, pa mi je Zoran Vujović dodeljen kao neko ko će da me čuva. Tada nam se u Splitu desila i jedna nemila epizoda, manji saobraćajni udes kad smo se sudarili s fudbalerom Hajduka Vulićem. Mi levo, on desno i eto ti bum.

Ko je od reprezentativaca bio kućni prijatelj vaših roditelja?

- Naši kućni prijatelji su više bili ljudi iz tatine i mamine profesije, poput Dragana Nikitovića.

A kako su vam roditelji, mama televizijska spikerka i tata novinar, reagovali kada ste legendarnog Duška Radovića zamolili da vas primi u novinarstvo?

- Nije im bilo drago, ali su znali da ako sam predodređena za to, neće moći da me spreče. Oni nisu ni hteli da intervenišu za mene.

Da li ste uz oca i majku kao dete učestvovali u nekim dečjim emisijama na televiziji?

- Pojavljivala sam se isključivo ako je neko iz škole tražio dete da to radi. Tako sam učestvovala u jednoj emisiji o Radosti Evrope, jer sam imala gošće iz Finske, potom u emisiji koju je Donka Špiček radila za Dom pionira. Izabrali su me jer dobro recitujem. Nije me televizija zanimala kao nešto gde bih ja radila, zanimljivije mi je bilo da sedim iza kamere i pritiskam dugme za aplauz.

Da li je vaše kasnije društvo, muzičari novog talasa, marilo za sport?

- Bilo je tu nekoliko fudbalskih varijanti koje je organizovao Nele Karajlić. Čak je jednom nesrećnom Đuri (sarajevskom glumcu Branku Đuriću, prim.aut.) usred utakmice stalo srce, pa je dolazila hitna pomoć… Ma rokeri baš i nisu neki sportisti.

Kako je to Đuri pozlilo?

- Bilo je to na poslednjem festivalu Jugoslovenske radio televizije u Neumu 1990, na kom smo Đura i ja bili voditelji, a učestvovale su televizijske ekipe iz svih bivših republika. Nele je u jednom trenutku smislio da organizuje fudbalsku utakmica, a tokom igre je Đuri pozlilo. Sigla su doktori, Đuro se oporavio i uspeo uveče da vodi direktan prenos sa mnom, a potom je Nele napravio glupost.

Kakvu glupost?

- Tokom prenosa uživo počeo je da jede cveće iz aranžmana. Dobio je alergiju na polen i u pola pesme počeo da otiče. Opet smo doveli hitnu pomić da mu da injekciju sinopena...

A kakvi su sportisti bili Vlado Divljan, Srđan Šaper, Nebojša Krstić, Milan Mladenović, Bajaga...

- Krle i danas igra basket, on je tu jedini bio kobajagi sportista. Vlada ne, Srđan ni slučajno, a Milanče je možda nešto posledni put igrao u gimnaziji. Ranih 80-ih se Gile (Srđan Gojković, frontmen Električnog orgazma) pomalo interesovao za basket i fudbal.

Ko je uticao da počnete da skijate? Da li je vaš otac bio skijaš?

- Tata se skijao samo na Avali.

Kako na Avali?

- Lepo, u Mitrovića dolu su se skupljali planinari i skijaši. Peške su se peli gore i potom spuštali. Dugo sam na tavanu imala njegove drvene skije s kožnim kaiševima.

Jeste li se i vi okušali na Avali?

- Ne, mene su kao neuhranjeno dete odveli na Zlatar da mi obnove krvnu sliku. Te 1966 -67. bio je otvoren samo hotel Panorama, tamo je organizovana škola skijanja za decu. Ali rekli su mi da sam mala i da ne mogu da me prime jer nemaju opremu za mene. Kukala sam i dramila, pravila scene i na kraju su mi zakačili drvene skije sa sajlom na čizme. Uspela sam da se popnem i spustim bez pada, a potom je Bobi, student DIF-a koji nas je čuvao, rekao: "Okej, mala, možeš da ostaneš".

I tako ste stigli do mesta kapitena novinarske ekipe Srbije u međunarodnom udruženju novinara skijaša…

- Kapiten sam već osam godina, a predsednik naše organizacije je Zoran Živkov, glavni i odgovorni urednik Vrelih guma. Tu su mladi novinari Tanja Živković i Sloba Petrović, kolega Mića Prodanović iz Novog Sada, Milan Bošković sa B92...

Kako ste prošli zimus na takmičenju u Kanadi?

- Ne baš slavno, nismo mi skijaška nacija. Naši juniori, koji imaju oko 45 godina, a-ha-ha, nemaju mnogo iskustva u takmičenju, a ja sam uspela da padnem na ravnom. Pobedile su debele Šveđanke.

Da li postoji mogućnost da se takvo takmičenje održi i na Kopaoniku?

- Bilo je, sada već davne1988. godine. Planiram da za 2014. ili 2015. istaknem našu kadidaturu, ali za to mi je potrebna i pomoć i podrška više ministarstava. Nadam se da će oni imati sluha za to, jer sedam dana imati 250 novinara iz čitavog sveta, s dobrom voljom da o državi domaćinu napišu sve najlepše, prilično je dobra stvar.

PITIĆ DOBRO IGRA TENIS

Kakav je sportista u školi bio vaš drug iz gimnazije Momčilo Bajagić? Jel bio dobar fudbaler?

- Samo na golu. Ali drugi drug iz gimnazije, bivši ministar Goran Pitić, iznenadio me je načinom na koji igra tenis. Pre neki dan sam ga gledala kako igra s Vanjom Grbićem, dobro se otimao, iako je na teniskom turniru poznatih izgubio od glumca Dragana Jovanovića u tajbrejku 9:8.

VASA BICIKLISTA

Družite li se još s Vasom iz Salaša u malom ritu, dečakom koji je zapalio žito?

- Naravno. Moj drug iz gimnazije Ljubomir Živanović, veliki zvezdaš, je danas sportski funkcioner. Predsednik je biciklističke trke kroz Srbiju. On je uvek loše igrao fudbal, više puta je lomio ruku, ali smo zato uvek zajedno gledali utakmice. Od lošeg fudbalera postao je ozbiljan stručnjak za biciklizam.

Piše : Biljana Bošnjak

izvor :