Za 10 meseci zabrane izvoza robe šteta 200 mil EUR

Zbog zabrane trgovine srpskim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije od juna 2023. godine, pa do sada, domaća privreda beleži gubitak od 150 do 200 mil EUR. To Srbiji, ipak, ništa ne znači, kako navodi Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge pri Privrednoj komori Srbije (PKS), jer vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od svoje politike, tako da našoj zemlji ostaje samo da sabira gubitke, jer na prilike ne može da utiče.

– Obaška to što se zbog zabrane trgovine robom Cefta sporazum krši, iako je Cefta iznela o svemu tome svoje neformalno mišljenje. Vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od blokade, a poslanici u EU imaju kapacitet da ozbiljnije upozore, ali to izbegavaju i samim tim privreda Srbije ne može drugačije da se pozicionira, nego može samo da čeka da to sve prođe – ističe Stanić, podsećajući da je za prva dva meseca ove godine ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova i Metohije iznosila oko 45 mil EUR.

– Otprema (izvoz) je vredela oko 38 mil EUR, dok je doprema (uvoz) iznosila oko sedam miliona evra. Bilans razmene, odnosno koliko smo više izvezli, nego uvezli robe sa Kosova u Srbiju, vredeo je oko 30 mil EUR. Kada se ovi podaci uporede sa istim periodom lane, primetno je da je otprema (izvoz) u januaru 2023. godine bila dvostruko veća i da je iznosila oko 67,5 mil EUR. Isti slučaj je bio i sa bilansom razmene: dvostruko je bio veći i iznosio je oko 60 mil EUR – navodi Stanić.

Kad je reč o prošloj celoj godini, ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila je oko 367 mil EUR, a bilans 279 miliona, za razliku od 2022. godine kada je ta razmena bila 518 miliona, a bilans razmene 415,5 mil EUR.

– U prva dva meseca ove godine na Kosovo je otpremljeno 48,8 tona robe, za razliku od prva dva meseca lane kada je otpremljeno oko 92 tone robe. Kada je reč o dopremi, u prva dva meseca ove godine ona je iznosila 8,6 tona, a lane u istom periodu 9,7 tona – dodaje Stanić.

Sve što se događa i nije toliko veliki problem za Srbiju, već više za privredu takozvanog Kosova, posebno severnog dela, gde su dominantno Srbi, a šteta koja se njima dešava je praktično nenadoknadiva i mnogi od njih su prinuđeni da zatvaraju biznise.

– Nije problem samo u neisporučenoj robi, jer se velika šteta pravi i u narušavanju poverenja kompanija, poslovnim odnosima između privrednika i planiranju poslovnih operacija, u smislu šta raditi s tom robom, da li je preusmeriti dalje... Zbog toga ne može previše da trpi naša privreda, ali mogu da se smanje prihodi kompanija koje tamo imaju značajan plasman robe, posebno onih manjih kompanija. To su mahom firme koje posluju u okviru sektora prehrambene industrije, a delom i metalske – navodi Stanić, podsećajući da ipak niko nije vitalno ugrožen, ali će im prihodi svakako biti manji zbog ove blokade.

– Kada pogledate te najznačajnije firme koje plasiraju robu na Kosovu, to su uglavnom firme u stranom vlasništvu, uglavnom zapadnom. Ali oni imaju i druga tržišta i veliku korporaciju iza sebe. Ova zabrana je štetnija za obične ljude, za one koji su nabavljali povoljniju robu iz Srbije, pa su je prodavali u maloprodajnim objektima na Kosovu. Sada kada to više ne mogu da rade, moraju da je nabavljaju iz Bugarske ili Severne Makedonije, pa su samim tim manje konkurentni – navodi Stanić.

Podsećanja radi, od početka zabrane u jednom momentu se ipak smanjio obim ograničenja, tako da sada repromaterijali i mašine prolaze, a na KiM i dalje ne mogu da odlaze finalni proizvodi iz Srbije. I dalje su blokirani, iako su traženi na Kosovu, i finalni i sirovine. Pomoću njih se, kada nema blokade, ostvaruje godišnje oko 450 do 500 mil EUR prometa. U tom ukupnom iznosu, oko 400 mil EUR odnosi se na otpremu (izvoz) na KiM, dok se 100 mil EUR prometa odnosi na dopremu (uvoz) robe sa Kosova u Srbiju – dodaje Stanić.

Privredna komora Srbije

Bojan Stanić

zabrane trgovine srpskim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije

gubitak srpske privrede