Da li su strane investicije u Srbiji dostigle vrhunac - Fič ove godine očekuje pad od 10,6%

Iako Srbija poslednjih godina ima rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI), njihov ostanak na tom nivou u narednom periodu ni izbliza nije siguran. Kada se radi o domaćim činiocima, buduća strana ulaganja ugrožavaju rast plata u Srbiji i cene energenata, kao i nedostatak određenih kategorija radnika. Od inostranih faktora to su visoke kamatne stope i smanjenje poreza za kompanije u Evropskoj uniji. Zbog toga analitičari i rejting agencije očekuju da će u narednim godinama udeo stranih direktnih investicija u BDP-u Srbije polako početi da pada.

Od ove godine minimalna stopa oporezivanja za multinacionalne kompanije iz EU iznosi 15%. Ranijih godina te stope su se kretale od 22,5% u 2019. godini do prosečnih 21,7% u 2022. godini.

- Smanjenjem podsticaja za preduzeća da prebacuju profit u jurisdikcije sa niskim porezom, obuzdava se bitka između zemalja da smanje svoje stope poreza na dobit preduzeća kako bi privukle investicije - navela je Evropska komisija. Pravila će se primenjivati na multinacionalne kompanije i domaće EU firme sa prihodima od više od 750 mil EUR godišnje.

Dragoljub Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da cilj ovih poreskih mera i jeste da se podstakne poslovanje domaćih firmi u EU u vremenu kada je situacija u ekonomiji na ivici recesije.

- To je posledica politike EU da sve više podrži i finansira kompanije iz EU da otvaraju firme na svojoj teritoriji. To je pre svega jedna kontramera politici koja postoji u Kini, gde ta država sredstvima budžeta podržava sopstvene kompanije da budu konkuretne. Odluka EU se pre svega odnosi na industrije koje su premestile poslovanje u Kinu da se vrate na teritoriju Evrope - kaže Rajić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da će ovo uticati na naplatu poreza na dobit u Srbiji, pa se očekuje da će kompanije prijaviti svoje prihode u EU. Zemlja iz koje nam, osim Kine, dolazi najveći priliv SDI je Holandija. Međutim, mnoge kompanije zbog poreskog tretmana Holandiju koriste kao destinaciju za plasman svojih investicija u druge države, što znači da značajan deo tamošnjih SDI u Srbiju nisu kompanije koje stvarno rade i potiču iz Holandije.

Stopa poreza na kapitalnu dobit u Srbiji iznosi 15%, a u slučaju nerezidenata 20%. To znači da je promenom poreske politike EU, Srbija izgubila tu komparativnu prednost koju je ranije imala.

Prema Rajićevim rečima, kada se govori o prilivu SDI iz EU u Srbiju, i to kada govorimo o strateškim investicijama, a ne o onim kompanijama koje bi ovde došle da uštede, a naročito kada govorimo o onima koji bi da imaju poslovanje na obodu Evrope koje bi im služilo da dalje šalju robu ka Aziji, Bliskom Istoku i Severu Afrike – u poslednje dve godine primećeni su drugi problemi.

- Naši članovi koji imaju saradnju sa velikim multinacionalnim kompanijama, ali i firmama srednje veličine, kažu da smo pod velikom lupom investitora i da ima onih koji su zaustavili planove za ulaganje u Srbiju iako su imali zdrav interes. Prosto naš imidž, kada je zaštita i sigurnost privatne imovine u pitanju je problem, mi smo reterirali što se tiče uslova za poslovanje. Investitori prate sve one globalne indekse korupcije i nivo pravne sigurnosti - kaže Rajić, ističući kao negativan faktor to što nama prosečni trgovinski sporovi traju pet do osam godina, dok su ranije su trajali dve godine.

Prema njegovom mišljenju, problem je i politički faktor, jer investitori iz EU ne znaju da li ste uz Kinu ili ste uz Zapad ili uz Rusiju i mi smo tu na ekonomskom gubitku, jer je bezbednost u poslednje dve godine bila vrlo bitna.

Kako navodi Arsić, priliv SDI je usporio prošle godine ali i dalje je ostao na visokom nivou.

- U ovoj godini očekujemo dalje smanjenje priliva stranih investicija zbog očekivanog sporog rasta u zemljama EU odakle dolazi najveći deo ulaganja u Srbiju - dodaje Arsić.

Rejting agencija Fič (Fitch) takođe navodi da će priliv SDI u Srbiju biti manji od prošlogodišnjih 4,7 mlrd USD (4,3 mlrd EUR) i da će pasti na 4,2 mlrd USD u ovoj godini, što bi bilo smanjenje od čak 10,6%.

Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost SDI koje su prošle godine došle u Srbiju dostigao je 4,52 mlrd EUR, što je bio rast od dva procenta u odnosu na 2022. godinu. Kako se navodi u poslednjem izveštaju biltena Makroekonomske analize i trendovi, neto priliv SDI u januaru ove godine iznosio je 470,3 mil EUR, što je za 304,2 mil EUR više nego u istom mesecu prethodne godine, odnosno za čak 183,2% više.

Neto priliv SDI predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo (odnosno razliku između investicija stranih kompanija u Srbiji i investicija srpskih kompanija u inostranstvu). U MAT-u ipak ističu da januar, kao ni bilo koji drugi pojedinačni mesec nije zahvalan za komentarisanje neto efekata stranih investicija.