(Ekonomist) Beograd - navala investitora

(Nenad Bogdanović)

O Beogradu se, najzad, pozitivno piše. Urok je, izgleda, razbijen i mart nije samo mesec loših slika iz Beograda koje su obišle svet (represija u vreme najvećih opozicionih demonstracija, bombardovanje, ubistvo premijera...), već i nekih ohrabrujućih vesti koje iz sveta stižu u Beograd. Tako je, u izboru Financial Times-a za “Evropske gradove i regione budućnosti” u 2006/07. godini, Beograd posle pobede u prvom krugu na kraju pobedio i dobio zvanje “Grada budućnosti južne Evrope”.

Beograd je ušao u ovo takmičenje tako što ga je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), u saradnji sa projektom USAID - SEDP, kandidovala za “Grada budućnosti južne Evrope”, region koji prema pravilima konkursa obuhvata Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i Mediteranska ostrva (Kipar, Malta, Sicilija, Korzika, Krit, itd.).

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, koji je na ceremoniji u Kanu primio nagradu, smatra da je ono što je bilo presudno - onaj kvalitet više koji je Beogradu doneo titulu “Grada budućnosti južne Evrope” - pre svega obrazovana radna snaga. Na to su se nadovezale nekoliko ozbiljnih investicija, kao i činjenica da u Beogradu ima veliki broj malih preduzeća koja se bave softverom i informatikom i da mnoge od njih rade za inostrane kompanije, kaže Bogdanović u razgovoru za Ekonomist.

Da li se ocenjivao i potencijal?

Nenad Bogdanović: Prema važećim kriterijumima, potencijal je i to kad neko kaže da u Beogradu postoji dobra

radna snaga. Potencijal je da ćete vi sutra platiti porez od deset odsto samo na profit koji ostvarite. Potencijal je da postoje sporazumi sa određenim zemljama, recimo sa Rusijom, gde ako investirate u Beogradu možete dobiti neke pogodnosti.

Koliko je ovo nagrada za grad, a koliko za Srbiju?

N. Bogdanović: Ovo je nagrada za grad. Postoji takmičenje za gradove i takmičenje za regione. Mislim da su u SIEPI procenili da je Beograd jedini koji objektivno može da konkuriše i da uđe u jedno ovakvo takmičenje. Nije ni važno kako će to ko videti, bitno je da imamo Beograd koji doživljava priličan bum i da nas drugi često bolje vide nego mi sami sebe. Naravno, nama u Beogradu nije važno da se samo Beograd razvija. Voleli bismo da se ovo dešava i u drugim gradovima u Srbiji. Ključni problem je što je ekonomska snaga ovako centralistički formatirane države toliko mala da drugi regioni u njoj sami ne mogu da izguraju važne stvari. To je suština problema i zato je nužno što pre decentralizovati državu. Stvoriti uslove da manji gradovi u Srbiji mogu da se udružuju u interesne regione, da imaju svoju imovinu i da se kroz određenu ekonomsku ideju i moć bore za sebe. Mislim da je za dalji razvoj Srbije najvažnije stvoriti uslove da mnogo više ljudi - sem 20 i 30 ministara - misli, razmišlja i odlučuje o tome šta će se dešavati u pojedinim delovima zemlje.

Šta je suštinski donela ova nagrada?

N. Bogdanović: Promenu imidža. Kao grad i zemlja imali smo 12 godina negativne propagande u inostranim elektronskim i pisanim medijima. To je ostavilo utisak na svest i način razmišljanja običnih ljudi u Evropi, ali i onih koji se bave biznisom. Oni koji imaju novac razmišljaju gde da taj novac što sigurnije investiraju. Dakle, najveći dobitak ovog takmičenja su članci u Financial Times-u i tekstovi u kojima se o nama govori u pozitivnom smislu.

Koliko je interesovanje potencijalnih investitora?

N. Bogdanović: Trenutno imamo vrlo neobičan problem. Ne možemo da ponudimo dovoljno lokacija za potencijalne investitore ili bar za one koji se interesuju. Koliko god da ulažemo, gradimo infrastrukturu i stvaramo uslove za to - uvek ima više zainteresovanih.

Zašto je tako mala ponuda poslovnog prostora?

N. Bogdanović: Pa zato što ga nema. Zbog toga se trenutno gradi oko 1.200.000 kvadrata poslovnog, stambenog i komercijalnog prostora. I sve će to naći kupce.

Pomenuli ste umrežavanje malih gradova u Srbiji. Hoće li Beograd uraditi nešto slično sa evropskim gradovima?

N. Bogdanović: Ne treba da se umrežavamo ni sa kim. Ali smo sa nekim gradovima uspostavili dobru komunikaciju i to koristimo za odgovarajuće prezentacije naših mogućnosti. Naš gradski menadžer bio je u Mančesteru i Londonu i vrlo ozbiljno razgovarao o investicijama i saradnji. Sličan dijalog postoji sa Bečom, Rimom, Milanom... Odlične odnose imamo i sa Tel Avivom, Tokijom, Pekingom i Moskvom. Sve do Čikaga, sa kojim smo uspostavili bratske odnose. U tim gradovima stvaramo prijatelje i otvaraju nam se putevi da prezentujemo naše mogućnosti i da menjamo sliku o nama.

Kad će poslovni čovek iz Brisela ili Londona moći da doleti u Beograd, obavi posao i istog dana se vrati kući?

Nenad Bogdanović: To može i danas iz polovine gradova u Evropi. Samo sa Milanom postoje letovi tri puta dnevno. Ali, nije suština u tome, već u mogućnosti da kad neki investitor dođe i hoće nešto da radi, da on to može da uradi.

Problem je što se kod nas 15-20 godina ništa nije uradilo u infrastrukturi, što je postojeća infrastruktura propala i što mnogi u Srbiji nemaju novca da je popravljaju. U Beogradu smo to shvatili 2000. godine. Jasno je da budućnost Beograda nije metalska, tekstilna i hemijska industrija. Morali smo da se okrenemo stvaranju uslova za razvoj, pre svega sektora usluga - koji je za Beograd od fundamentalnog značaja. Novi Beograd doživeo je takav bum, jer ima potencijal da se sa minimalnim ulaganjima uradi komunalna i saobraćajna infrastruktura kako bi investicije mogle da se razvijaju.

Naravno, imali smo otpore. Kad smo gradili one dve petlje preko auto puta neki su se pitali zbog čega to radimo. Neka danas vide zbog čega. Sa obe strane niče ogroman poslovni prostor koji između sebe komunicira i omogućava građanima da komuniciraju.

Šta investitori najviše traže?

N. Bogdanović: Uglavnom traže grinfild investicije ili veliki poslovni prostor za trgovine koje do sad nisu postojale. Investicije su jedini uslov da imamo više radnih mesta, da ljudi mogu bolje da žive.

Koje poslovne zone su najinteresantnije?

N. Bogdanović: Ako investitor nema priključak za vodu, struju i kanalizaciju... on neće ni da investira. Prvo smo uradili Novi Beograd, onda Gornji Zemun, gde su “Metro”, “Bol pekidžing”. Sve je to bilo moguće zato što smo paralelno gradili infrastrukturu koja je to omogućila. Region između auto puta za Zagreb i auto puta prema Novom Sadu će vrlo brzo doživeti ozbiljnu stambeno-poslovnu izgradnju. Sledeća zona je od Krnjače do Borče, jer će pančevački i zrenjaninski put biti izuzetno atraktivni. Zatim deo kod Ibarske magistrale i ostaje nam da ozbiljno razmislimo o pravcu prema Nišu, jer taj pravac još nije dovoljno infrastrukturno opremljen.

Mislite li da turisti koji dođu u Beogradu imaju na raspolaganju dovoljan broj hotela?

N. Bogdanović: Na žalost, imaju. Ja bih voleo da nemaju, ali još uvek imaju, što znači da ih nema dovoljno iako je broj stranih turista povećan 20 odsto. Voleli bismo da, recimo, samo desetak odsto stranih turista u trouglu Beč-Budimpešta-Prag svrati u Beograd i već tada bi se udvostručio broj stranih turista u našem gradu. Naš interes je da razvijemo dunavski turizam, ali nam za to trebaju neka prava koja nemamo kao lokalne samouprave.

Ε U starom delu grada mešaju se arhitekture 19. veka, socrealizma i zgrade koje podsećaju na one sa Menhetna.

N. Bogdanović: Beograd je onakav kakav jeste i ima šta da pokaže. Fascinira me činjenica da stranci mnogo više vide Beograd kao brend nego svi mi koji radimo ovaj posao.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu