Na tržištu sve više vina s povećanim procentom alkohola

Za kupce ovo znači da će ubuduće imati informaciju više o ovom proizvodu - kalorijsku vrednost na 100 mililitara, spisak sastojaka i najkraći rok trajanja. Supstance čije će prisustvo morati da bude navedeno obuhvataju i komercijalne kvasce, dodati šećer, boje i sve ostale upotrebljene aditive. Da li u skorije vreme ove novine mogu da očekuju i potrošači u Srbiji?

Kako je za Politiku rekao Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije ovo su svakako informacije vrlo korisne za potrošače, a neki domaći vinari već su počeli da se prilagođavaju ovim pravilima jer, u suprotnom, svoja vina neće moći da plasiraju na tržište EU.

- Zašto su ove informacije važne? Pre svega zato što se na svim tržištima i sve više pojavljaju "lažna" vina: brzo napravljena, mešana iz više regiona ili od raznih sorti - kaže sagovornik Politike i napominje da se istovremeno koriste i razne tehnološke metode koje mogu da poboljšaju aromu, boju, miris, ukus.

Tako da su, prema njegovom mišljenju, ove novine korisne za ljude koji nisu poznavaoci vina, već samo ljubitelji tog pića. Primetno je, dodaje, da se već sada i kod nas, kao i u svetu, u vinima u poslednje vreme pojačava količina alkohola. Da li je to uzrok klimatskih promena i sazrevanja pre vremena to će ispitivati naučnici u narednom periodu.

Međutim, Rajta kaže da pojedine zemlje iz EU, kao što je Nemačka, već uvode ograničenja u smislu da ne mogu da se uvezu vina iznad 15% ili 16% alkohola, jer to ne odgovara njihovim standardima. Za belo vino je, recimo, uobičajen sadržaj alkohola 12% do 13%, a za crvena 14% do 14,5%. U našim vinima, ističe, ponegde taj procenat već dostiže 16% ili 17% alkohola. U tom slučaju proizvođači moraju da dodaju vodu. Slično je čak predlagano i u Francuskoj što je izazvalo veliko negodovanje njihovih vrhunskih proizvođača i o tome se i dalje polemiše.

- Ako se u vino dodaje voda ona može da razblaži miris, boju, voćnost. Nisam siguran da sve naše vinarije imaju dobru opremu za preradu. Sve više naših vinara će morati da radi takozvanu mikrooksigenaciju da bi mogli da kontrolišu sadržaj alkohola - objašnjava Stevan Rajta.

Prema njegovom mišljenju, svakako dolazi novo vreme kada ćemo svi morati da se prilagodimo uticaju klimatskim promenama. Ne samo kod grožđa i vinarstvu već će to biti prioritet i kod drugih poljoprivrednih proizvoda.