Javni sektor će "pojesti" Srbiju

Kompanije okupljenje u Uniji poslodavaca Srbije zahtevaju od Vlade Republike Srbije, ali i svih drugih činilaca ekonomske politike da se u susret novom talasu ekonomske krize krene odlučnim reformama koje se odlažu već punu deceniju unazad.

- Stanje privrede u Srbiji je takvo da se nikakvim kratkoročnim merama neće postići značajno poboljšanje i preokret koji je potreban našoj zemlji, privrednicima i svim građanima željnim života u organizovanijem i efikasnijem sistemu usmerenom na stvaranje novih vrednosti, povećanju zaposlenosti i životnog standarda stanovništva - navedeno je saopštenju Unije.

Unija poslodavaca Srbije upozorava da se više ne sme odlagati nekoliko ključnih reformi čije sprovođenje jedino garantuje da domaća privreda neće dalje propadati, a kupovna moć stanovništva opadati. Najvažnije su reforma javnog sektora, reforma PIO fonda, reforma poreskog sistema i opterećivanja privrednih subjekata.

- Potrebno je pod hitno krenuti u reformu javnog sektora koji je trenutno sa preko 535.000 zaposlenih najveći u Evropi, jer zapošljava 30,6% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, što je gotovo trostruko više od proseka u zemljama EU (10 do 12 odsto). Kreiranjem dugoročnog paketa programa za prebacivanje zaposlenih iz javnog sektora u realni sektor stvoriće se višak od milijardu evra godišnje koji se mogu upotrebiti za kreditne linije Razvojne banke Srbije, uz obavezu privatnim kompanijama korisnicama kredita da zaposle viškove iz javnog sektora u proizvodnji i sektoru usluga.

U Uniji napominju i da je potrebno duži niz godina limitirati zarade u javnom sektoru na prosek zarada u privredi i smanjiti broj od trenutno 128 državnih agencija (Hrvatska ima svega 47). Deo ove reforme mora biti i profesionalizacija u upravljanju javnim sektorom i državnim i javnim preduzećima, kao i delimična privatizacija javnih preduzeća pronalaženjem kvalitetnih kupaca i strateških partnera.

Druga reforma je restruktuiranje PIO Fonda, povraćaj imovine i profesionalizacija Fonda i njegovo odvajanje od uticaja političkih stranaka.

- Iz godine u godine sve je veći transfer novca iz budžeta Republike Fondu PIO što opterećuje budžet i "jede" sav novac koji bi mogao da se upotrebi za stvaranje Razvojne banke Srbije i pomogne uzlet malih i srednjih preduzeća, proizvodnju i povećanje izvoza. PIO Fond se u narednih 10 godina mora postepeno reformisati i odvajati od uticaja političkih struktura i učiniti nezavisnom institucijom kao što je to u razvijenim zemljama.

Treća velika reforma je Reforma poreskog sistema i primena evropskih standarda u formuli opterećivanja privrednih subjekata. Privreda u Srbiji ima zastareli sistem linearnog oporezivanja u kome su visokoprofitabilne i niskoprofitabilne privredne grane izjednačene, prosečni porezi i doprinosi na zaradu su realno među najvišima u Evropi, a uz to postoji još čitava lista od 40-65 dodatnih taksi, naknada, nameta (parafiskalna opterećenja).

- Potrebno je uvesti formule koje će ograničiti i učiniti predvidljivim rast lokalnih komunalnih taksi za preduzeća i preduzetnike i napustiti praksu da svaka opština zasebno uvodi različite namete i pritom utvrđuje enormne tarife tih dažbina. Privredni subjekti moraju kao u EU biti rasterećeni plaćanja vode, komunalnih usluga, gasa, parkinga i dr. po cenama od 70 do 300% većim od onih za građane.

Deo ove reforme je i reforma inspekcijskih organa.

Ne manje važne su i reforma sistema obrazovanja, reforma državne uprave i uvođenje elektronske uprave koje će učiniti efikasnijim poslovanje preduzeća, smanjiti nepotrebnu administraciju i omogućiti značajnu uštedu vremena i novca.

Unija poslodavaca Srbije upozorava da je u opštem interesu svih građana i privrede sprovođenje ovih reformi i da je to jedini način da se Srbija iznutra ojača i spremno dočeka nastupajuće godine.

- U uslovima produžene recesije koja preti domaćim kompanijama biće otežan plasman robe i usluga na inostrana tržišta i istovremeno smanjen broj investitora u Srbiji. Domaći proizvođači zato moraju biti rasterećeni i daleko više podržani od svoje države ukoliko je cilj povećanje priliva novca od proizvodnje i izvoza.