Zlato i dalje raste - "Ilirika gold" investicioni fond ostvario prinos 13%

Produbljivanje ekonomske krize primoralo je investitore ali i građane da promene filozofiju očuvanja vrednosti imovine. Zato su za samo mesec dana investitori ostvarili prinos od 13% u "Ilirika gold" investicionom fondu.

Cena zlata je na berzi metala u Njujorku sa vrednošću od 1.750 USD za finu uncu (31,1 gram), dostigla novi rekord, zato što su ulagači, zabrinuti zbog snižavanja kreditnog rejtinga SAD-u s najvišeg AAA na AA+, kupovali ovaj dragoceni metal koje se smatra sigurnom investicijom u vreme kriza.

Od početka jula je cena zlata porasla za 13%, pri čemu je u poslednjih devet dana trgovanja na berzi novi rekord zabeležen čak šest puta.

- Na kraći rok se ne očekuju dodatni podsticaji likvidnosti, kao ni potpuno prihvatanje zlatnog standarda. Ipak, postoji velika mogućnost dužničke krize u evro zoni i bankrot nekih od država monetarne unije, što bi izazvalo jak pritisak na cenu zlata, odnosno veliko uvećanje njegove vrednosti i do 2.000 USD - procenio je Damjan Mencej, direktor "Ilirika investments"-a.

Koliko se trenutno isplati ulagati u zlato govori podatak da je prvi sektorski fond u Srbiji "Ilirika gold", koji posluje od oktobra prošle godine, samo od početka jula zabeležio rast od čak 12%.

Uprkos sveobuhvatnoj krizi, srpski investitori se ponašaju u skladu sa tržišnom logikom. Iako nije lako odvojiti od primanja, građani se sve više odlučuju da investiraju u Gold investicioni fond.

- Primetan je trend da se ljudi odlučuju da umesto deponovanja depozita u bankama dođu do nas i investiraju u fond zlata. Ulozi variraju, ali od veličine uloga bitnija je promena u svesti građana i percepcija da je u doba krize najvažnije naći stabilnu i sigurnu investiciju, trajnu vrednost koja će sačuvati imovinu - rekao je portfolio menadžer "Ilirike gold" investicionog fonda Predrag Pavićević.

Narodna banka Srbije nije nadležna za trgovinu zlatom i ne saopštava kolike su srpske devizne rezerve u zlatu. Prema poslednjoj objavljenoj analizi u julu Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 59. mesto po zalihama zlata deponovanim u Centralnoj banci sa 13,1 tonom što čini 4,4% ukupnih državnih rezervi, dok je od zemalja u regionu na listi prisutna još i Slovenija na 79. mestu sa 3,2 tone i 14% ukupnih državnih rezervi i Albanija na 92.mestu sa 1,6 tona. Hrvatska, Crna Gora, BiH i Makedonija se u tom izveštaju ne spominju.

Osnovni razlog zlatnih rezervi je u stvari cilj da se u doba nestabilnih ekonomskih dešavanja očuva vrednost imovine, ali i dodatno zaradi. Tu investicionu filozofija primenljuju sve centralne banke koje su 2004. godine u svojim trezorima deponovale čak 19% ukupnog svetskog zlata. Tu politiku prate i sve poznate investicione kuće koje oko 10% novčanih sredstava i imovine svojih klijenata investiraju u zlato.