Naučno otkriće veka pretvorilo se u skandal - Ništa od superprovodnika, ali materijala za film i previše

Od naučnog otkrića veka do skandala - ovaj put je za kratko vreme prešla saga o superprovodnicima, dostignuću koje je trebalo da donese revoluciju u naše živote. Ima u toj sagi elemenata za još jednu filmsku "lančanu reakciju" - od ambicioznih (anti)junaka, nepoštovanja pravila, lažnih podataka, optužbi za plagiranje doktorata, suza studenata jer se nisu na vreme usprotivili profesorskom autoritetu.

Potraga za superprovodnikom koji može da radi na sobnoj temperaturi je Sveti gral fizike - naučniku koji ga otkrije garantuje Nobelovu nagradu, a čovečanstvu razna tehnološka čuda, poput vozila koja lebde iznad zemlje. Jer, reč je o revolucionarnom materijalu koji može da učini računare, mašine, vozove i druge uređaje mnogo efikasnijim i moćnijim.

Ukoliko bi superprovodnici postali stvarnost na sobnoj temperaturi i pri atmosferskom pritisku, revolucionisali bi različite aspekte tehnologije. Superprovodni materijali mogli bi dovesti do ultraefikasnih i moćnih računarskih sistema, smanjujući dramatično potrošnju energije i stvaranje toplote.

Elektronski uređaji bi bili manji i moćniji, duže bi trajali pri jednom punjenju, transport bi bio brži i energetski efikasniji, MRI mašine bi imale kvalitetniju sliku što bi dovelo do boljih dijagnostičkih mogućnosti. Superprovodni materijali bi poboljšali efikasnost i performanse fuzionih reaktora, što bi potencijalno moglo dovesti do fuzijske energije kao održivog i čistog izvora energije za budućnost.

Ukratko, mogućnosti su neslućene u različitim oblastima.

Nije ni čudo onda da se naučnici utrkuju da upravo oni budu upisani u istoriju kao prvi koji su dokazali postojanje superprovodljivosti.

Korejski naučnici su u julu prošle godine objavili da su otkrili LK-99, superprovodnik koji može da prenosi električnu energiju bez toplotnih gubitaka i to na sobnoj temperaturi. Nadu je raspršio temeljan rad naučnika širom sveta koji je potvrdio da LK-99 zapravo nije superprovodnik na sobnoj temperaturi.

Ovom "otkriću" prethodila je studija Univerziteta u Ročesteru koja je prijavila postojanje drugog superprovodnika na sobnoj temperaturi, materijala koji provodi elektricitet bez otpora pri normalnim temperaturama. Za razliku od južnokorejske tvrdnje, ovo nije bila neproverena glasina, već legitimna studija objavljena u prestižnom časopisu Nature.

Rezultati studije su gotovo odmah bili predmet analize, a napori da se replicira ovaj materijal - koji je nazvan "crvena materija" - na kraju su propali. U septembru prošle godine su osmorica od 11 originalnih autora zatražila povlačenje studije, strahujući da podaci u radu nisu tačno predstavili stvarne rezultate.

I zaista, Nature je povukao studiju objasnivši da su autori izrazili mišljenje "da objavljeni rad ne odražava tačno poreklo ispitivanih materijala, eksperimentalna merenja koja su obavljena i protokole obrade podataka koji su primenjeni".

Glavni (anti) junak Ranga Dijas

Pre nekoliko dana, novinarski tim magazina Nature (koji radi nezavisno od naučnog), otkrio je nove detalje o tome kako se skandal odvijao.

(Anti)junak priče koja je uzburkala naučnu i širu zajednicu je Ranga Dijas, vođa sporne studije i istraživač na Univerzitetu Ročester u Njujorku, u koji stiže posle postdoktorske stipendije na Harvardu, gde je radio pod vođstvom fizičara Isaka Silvera.

- On nije samo veoma talentovan naučnik, već je i poštena osoba - rekao je Silver za Nature.

Ne bi se sa tim složili mnogi.

Ranga Dijas je 2020. godine bio mlada zvezda sveta fizike kada se proslavio tvrdnjom da je otkrio prvi superprovodnik na sobnoj temperaturi, materijal koji provodi elektricitet bez otpora pri normalnim temperaturama. Taj nalaz objavio je u članku u časopisu Nature.

Skoro dve godine kasnije, članak je povučen.

Dijas je bio uporan u svom uverenju da može pronaći superprovodnik na sobnoj temperaturi koji ne zahteva ekstremne uslove.

- To nije stvar sreće, već izdržljivosti - rekao je u video-intervjuu objavljenom 2020. godine.

I bio je izdržljiv. Prošle godine objavio je još jedno otkriće o superprovodniku na sobnoj temperaturi, ponovo u magazinu Nature. Za razliku od prethodnog materijala, ovaj najnoviji navodno je radio pri relativno umerenim pritiscima, podižući primamljivu mogućnost primene u medicinskim aparatima i moćnim čipovima računara.

Ali, i drugi članak je povučen, a mnogim istraživačkim grupama propao je pokušaj repliciranja Dijasovih rezultata superprovodljivosti.

Prethodno izveštavanje lista The Wall Street Journal, tima Science i Nature dokumentovalo je optužbe da je Dijas manipulisao podacima, plagirao značajne delove svog doktorata i pokušao da ometa istragu druge studije stvaranjem lažnih podataka.

Ko je kriv

I dok istraživači kažu da je skandal prouzrokovao ozbiljnu štetu naučnoj zajednici, postavlja se pitanje kako je sve ovo moglo da prođe proveru - i magazina, i Univerziteta? Ko je zakazao?

Novinarski tim Nature magazina zatražio je od pet specijalista za superprovodljivost da pregledaju ključne informacije dostupne urednicima časopisa Nature kada su razmatrali

rad. Svi su se složili da dokumenti postavljaju ozbiljna pitanja o valjanosti rezultata i integritetu podataka.

Na Univerzitetu u Ročesteru sprovedena su tri istraživanja o Dijasovom radu o superprovodljivosti i nisu pronašla dokaze o nepravilnostima. Ali prošlog leta, univerzitet je pokrenuo četvrto istraživanje, koje su sproveli stručnjaci van univerziteta. U avgustu 2023. godine, Dijasu su oduzeti studenti i laboratorije. To četvrto istraživanje sada je završeno i, prema rečima portparola univerziteta, spoljni stručnjaci potvrdili su da postoje "zabrinutosti u vezi sa pouzdanošću podataka" u Dijasovim radovima.

Novi dekan Mark Trusvel poručio je da je glavni problem to što Dijas nije bio u mogućnosti da pruži podatke iz kojih je proistekao njegov rad. Ali Trusvel je takođe priznao da je proces provere bio dugačak i komplikovan.

- Nikada nismo imali situaciju u kojoj se dogodilo nešto tako. Moramo mnogo više da radimo na stvaranju sigurnog i pouzdanog okruženja za sve naše studente - dodao je.

Suze i žal studenata

Kada su istraživači magazina Nature posetili laboratoriju Dijasa, naišli su na zatvorena vrata.

- Niko nikad ne zna šta se događa unutra. Na kraju, niko nije znao šta se događalo - rekao je student koji je želeo da ostane anoniman.

Novinari su intervjuisali nekoliko bivših doktorskih studenata Dijasa, koji su bili koautori njegovih istraživanja o superprovodljivosti. Sada su, razumljivo, tražili anonimnost jer su bili zabrinuti zbog negativnog uticaja na svoje karijere.

Studenti su otkrili da su se u radu susretali sa haotičnom organizacijom, pritiscima, kratkim rokovima. Kada im je profesor dao ultimatum da pristanu da pošalje rad magazinu Nature ili će ukloniti njihova imena iz istraživanja, bili su zabrinuti. Sada žale zbog pristanka. Kroz suze, jedan student priznaje da se oseća krivim zbog nečinjenja. Drugi veruje da nisu imali drugi izbor do da daju pristanak.

- Sećam se da sam bio veoma uplašen. Strašno je to. Šta da sam se suprotstavio i on mi onda napravi pakao od života? - pita se jedan student.

Istraga Nature otkrila je da je Dijas sakrio informacije od svojih studenata, manipulisao njima i isključio ih iz ključnih koraka u istraživačkom procesu.

Dijas i dalje na fakultetu

Skandal se odrazio i na magazin Nature. Glavni urednik za fiziku u magazinu, Karl Ziemelis, priznaje da je za njih ovo bila izuzetno frustrirajuća situacija.

- Mi razumemo snagu osećaja koje je ovo izazvalo u zajednici. Pažljivo proučavamo ovaj slučaj kako bismo videli koje lekcije možemo naučiti za budućnost - poručio je Ziemelis.

Šta će biti sa glavnim junakom? Dijas zasad ostaje na Ročesteru dok se ne završi odvojeni proces koji se bavi delovanjem zaposlenih. Kako je više izvora potvrdilo, nema studenata, ne predaje nikakve predmete i izgubio je pristup svojoj laboratoriji.

Ali, ostaje mu Tviter. Na mreži X (ranije poznatoj kao Tviter), povremeno objavljuje ažuriranja o materijalu. U tvitu od 19. januara, Dijas je podelio sliku podataka, koju je nazvao Majsnerov efekat — "definitivni dokaz superprovodljivosti!"

M. D.

Univerziteta u Ročesteru

Nature

superprovodljivost

LK 99

crvena materija

Ranga Dijas

Majsnerov efekat

revolucionarno otkriće

naučno otkriće

superprovodnici

fizika