Donet pravilnik da oni koji obavljaju neplaćene poslove dobiju zdravstvenu zaštitu - Da li bi trebalo da dobiju i penziju?

Na snagu je stupio novi pravilnik donet na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji predviđa da osobe koje obavljaju neplaćene poslove imaju pravo na zdravstvenu zaštitu. To znači da će svi oni koji rade poslove na kojima se ne ostvaruje novčana naknada, kao što su poslovi u kući, briga o deci, bolesnim ili starijim licima, poslovi vezani za poljoprivredno imanje, moći da poseduju overenu zdravstvenu knjižicu na osnovu koje će imati obezbeđenu lekarsku negu u državnim ustanovama.

Ipak, iako je Pravilnik za obračun neplaćenog rada koji je donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu još 8. marta, nije poznato na koji način će i gde građani moći da se prijave kako bi ostvarili pomenuto pravo.

Ovo pitanje postaje još više komplikovano ako se u obzir uzme činjenica da osobe koje obavljaju neplaćene poslove nisu definisana kao osiguranici u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, te da izmene koje bi podržale taj pravilnik još uvek u njega nisu unete.

Kako kaže Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad, uprkos brojnim kategorijama koje taj zakon obuhvata, njih nema na spisku.

- Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju postoje osobe koje se vode kao osiguranici, i tu spada svaka osoba koja ulaže rad, bez obzira na to koja vrsta je u pitanju. Osigurani su i volonteri koji ne ostvaruju zaradu, ali i razna druga lica koja nemaju ugovorni odnos koji podrazumeva direktno ulaganje rada, a po nekom drugom svojstvu su osiguranici. Takođe i maloletna lica, učenici, studenti, trudnice, članovi domaćinstva osiguranika, nezaposlena lica prijavljena na evidenciju… Ipak, lica koja ulažu neplaćeni rad do sada nisu bila osigurana, pa je ova inicijativa dobar znak - kaže Reljanović.

Ipak, naš sagovornik napominje da, ako se zakon nije promenio, ta lica i dalje nisu i pravilnikom neće biti osigurana, jer podzakonskim aktom ne mogu da se ustanove nova prava i obaveze.

- Mora postojati zakonski osnov za sprovođenje ovog pravilnika. Bez obzira na to što je donet na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, bez izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju vrtimo se u krug - pojašnjava on.

Osim toga, pravilnik propisuje da se obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada obavlja na osnovu istraživanja o korišćenju vremena koje u slučaju Srbije sprovodi RZS u skladu sa metodologijom Evrostata.

Tako će sama vrednost neplaćenog kućnog rada predstavljati proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i neto minimalne cene rada po času. U skladu sa tim, Reljanović kaže da uprkos tome što metodologija obračuna neplaćenog kućnog rada postoji već neko vreme, nema govora o uvođenju penzija za te kategorije.

- Ako imamo rad na osnovu koga možemo da obračunamo neku vrednost u realnom iznosu, postavlja se pitanje zašto građani koji obavljaju neplaćene poslove ne bi, pored zdravstvenog, imali i penzijsko i invalidsko osiguranje. Stoga, ako ovaj prvi korak bude načinjen, čini se da je to sledeći. Drugim rečima, jedno bi moglo pratiti drugo, i pružiti osnovu, odnosno minimum sigurnosti tim ljudima, uglavnom ženama, da steknu pravo na minimalnu penziju, za šta je takođe potrebna intervencija u zakonu - kaže on.

S tim u vezi, kao korak ka borbi protiv siromaštva, Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, kaže da su iz ove organizacije odavno predlagali uvođenje instituta socijalne penzije za ljude koji nisu ostvarili pravo na nju putem zaposlenja.

- To je načelno moguće da se uradi i bilo je čak i blagih prihvatanja te ideje. Ipak, još uvek ništa od sistemskih zakona po tom pitanju nije doneto, niti imamo informaciju da neko o tome aktivno razmišlja. Glavni problem u toj sferi je činjenica da u Srbiji nemamo strategiju socijalne zaštite - podvlači Šunderić.

Odgovore na pitanja koja se tiču novog Pravilnika do zaključenja ovog teksta nije stigao od Ministarstva za ljudska i manjinska prava koje ga je donelo, niti od Ministarstva zdravlja.

Podsećamo, kada je reč o neplaćenim poslovima, broj sati uloženih u rad bez naknade značajno je veći kada su u pitanju žene nego muškarci. To potvrđuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. i 2022. godine, koje pokazuje da, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene u odnosu na muškarce dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima.

Jaz još više produbljuju žene koje su u braku i sa detetom uzrasta do sedam godina, jer na neplaćenim poslovima provedu oko sedam sati dnevno, odnosno skoro celu smenu. Na drugoj strani, analiza kaže da muškarci na plaćenim poslovima, kako radnim danima tako i vikendom, skoro duplo duže rade nego žene.