Srpski privrednici gube 280 mil EUR zbog embarga - Kosovsko tržište preuzimaju druge zemlje

Domaće firme su za dve nedelje zabrane prodaje robe na Kosmetu oštećene za najmanje nekoliko miliona evra, ali ceh bi mogao biti i veći jer njihove pozicije zauzimaju firme iz bivših republika SFRJ, Turci, Italijani, Grci. Privrednici se plaše gubitka tržišta gde godišnje zarade 280 mil EUR od prodaje građevinskog materijala, nameštaja, brašna, žitarica, električne energije.

Vlasti na Kosovu i Metohiji 20. jula zabranile su prodaju srpske robe u južnoj pokrajini, čime, kako su naveli, žele da primene mere reciprociteta zbog odluke Beograda da ne prizna carinske pečate s oznakom jednostrano proglašene Republike Kosovo. Vlada Srbije je potez Prištine označila kao antievropski akt koji krši CEFTA sporazum, a pokrenut je i postupak za rešavanje problema u okviru ovog sporazuma.

Privrednici koji su do 20. jula prodavali robu na Kosmetu plaše se da ne prođu kao njihove kolege, proizvođači mleka i mesa. Naime, pre više od godinu dana prištinske vlasti su novim propisima o carini onemogućili izvoz ove robe jer je u Srbiji morala da se deklariše kao klasičan izvoz, pa na Kosmetu nema više "Imlekove" kravice.

Miljana Nikić, direktorka "Toze Markovića", kaže da su prema informacijama sa terena, embargo na srpsku robu brzo iskoristile Grčka, Italija, Turska, Hrvatska i Crna Gora, ne samo sa građevinskim materijalom već i sa svim ostalim izvoznim proizvodima. Ona navodi da finansijski gubici zasad nisu veliki i da bi mogli da se nadoknade.

- Ali, ukupna šteta će biti nenadoknadiva ako ovo stanje potraje jer se naša roba zamenjuje drugom. Konkurencija koristi šansu da se pozicionira i biće veoma teško da se tamo vratimo - kaže Nikić.

Sva preduzeća za opeku i crep posluju na KiM, a leskovačka "Mladost" tamo otpremi 20-30% proizvodnje. Kosovo nema sopstvenu produkciju, ali može da se snabdeva iz Makedonije i Albanije.

- Snaći će se oni jer je sada građevinska sezona. Nezadovoljni su i Albanci s kojima sarađujemo jer im je najlakše da rade sa nama - prenosi Slaviša Jovanović, finansijski direktor "Mladosti".

U "Simpu" su uvereni da će embrago iskoristiti Hrvati, Sloveni, Turci i Makedonci. Slađan Disić, generalni direktor "Simpa", navodi da na KiM sada prodaju samo robu koja je tamo u stovarištima.

- Trenutno u Vranju stoji desetak kamiona robe koja je prodata, a ne može da se isporuči. Sigurno je da je gubitak najmanje 150.000 EUR, ali je mnogo veća šteta znog širenja slike o "Simpu" kao firmi koja kasni u isporuci robe. Dugoročno gledano, to znači prihoda od 2,5 do 3 mil EUR - uveren je Disić.

U domaćim firmama navode da mogu da se okrenu i drugim partnerima, ali ni jedna kompanija ne napušta tržište na kojem je prisutna dugo, gde kupci plaćaju avansno. Prizvođači brašna i testenina najbolje znaju kako je to kada se izgubi tržište zbog neke administrativne odluke. Vlada Srbije zabranila je izvoz njihove robe na dva meseca.

U Privrednoj komori Srbije ističu da je na administrativnim prelazima s KiM ovih dana čekalo 80 do 100 kamiona. Miloš Bugarin, predsednik PKS, tvrdi da nadležni rade sve što je u njihovoj moći. Poslata su pisma EU i sekretarijatu CEFTA sporazuma, koji je dužan da spreči zabranu prodaje robe između zemalja potpisnika.

- Potpisnik ovog ugovora o trgovini je UNMIK i nadamo se da će reagovati. Zasad nismo dobili odgovor od CEFTA sekretarijata - kaže Bugarin.

Kazne

- Svako ko uvozi srpsku robu na Kosmet biće strogo kažnjen - najavila je Mimoza Kusari Ljilja, ministarka trgovine i industrije u kosovskoj vladi.

Ona je dodala da je uvedena kontrola i praćenje sprovođenja mera kosovske vlade u trgovini sa Srbijom.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 04.08.2011.)