Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada - Akteri, stejkholderi i zainteresovane strane

Akronimi i definicije

AFR: Alternative Fuels & Raw Materials (Alternativna goriva i sirovine), termin koji se koristi u industiji cementa i spaljivanja.

CIM: Center for International Migration (Centar za međunarodne migracije).

Sakupljač: Izraz korišćen u ovom izveštaju, a može biti individua ili javna ili privatna kompanija koja sakuplja reciklabilne materiijale, i koja ponekad sprovodi dalju obradu kao što je sortiranje, pranje, i/ili proizvodnja granulata ili seckane plastike.

CRDA: Community Revitalization through Democratic Action (Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju), USAID-ov projekat vredan 200 milliona dolara, implementiran širom Srbije kroz pet partnera koji su radili u pet različitih regiona Srbije od 2001-2007.

CRT: Cathode Ray Tube (Cevi katodnih zraka), video monitori pre LCD-a.

DOO: Društvo sa ograničenom odgovornošću.

EC: European Commission (Evropska komisija), sada Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji.

EBRD: European Bank for Reconstruction and Development (Evropska Banka za rekonstrukciju i razvoj).

EPS: Elektroprivreda Srbije, Srpsko javno preduzeće za snabdevanje strujom.

GTZ: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit (Nemačko internacionalno preduzeće za saradnju i razvoj).

HW: Hazardous Waste (Opasni otpad).

IFC: International Finance Corporation (Međunarodna finansijaska korporacija), članica grupe Svetske Banke.

IFC obezbeđije investicione i savetodavne usluge za izgradnju privatnog sektora u zemljama u razvoju.

IPA: Instrument for Pre-Accession (Instrument za predpristupanje), jedini instrument EU za finansiranje korisnika i zemalja kanditdata.

IPPC: Integrated Pollution Prevention & Control (Integrisana prevencija i kontrola zagađenja), Direktiva o industrijskoj emisiji.

ISWA: International Solid Waste Association (Međunarodno Udruženje za čvrsti otpad).

JKP: Javno Komunalno Preduzeće (Public Communal Enterprise), Javno ili javno finansirano preduzeće u Srbiji koje radi na opštinskom ili regionalnom nivou, odgovorno za gradsko i opštinsko održavanje, uključujući i sakupljanje otpada.

LED: Local Economic Development (Lokalni ekonomski razvoj), razvojna strategija koja olakšava partnerima javnog, privatnog i civilnog društva koji rade zajedno na poboljšanju ekonomskih uslova.

LEDIB (Danska): Local Economic Development in the Balkans (Lokalni ekonomski razvoj na Balkanu), petogodišnji projekat koji finansira Danska a koji podržava razvoj LED, SME i stvaranje novih radnih mesta.

LLC: Limited Liability Company (Društvo sa ograničenom odgovornošću, DOO).

MEGA: Municipal Economic Growth Activity (Podsticaj ekonomskom razvoju opština), USAID-ov LED projekat vredan 24 milliona dolara, implementiran u ciljanim opštinama u Srbiji od 2005-2010.

MESP: Serbian Ministry of Environment & Spatial Planning (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u Srbiji).

MoU: Memorandum of Understanding (Memorandum o razumevanju).

MSME Development: Micro, Small and Medium Enterprise Development (Razvoj mikro, malih i srednih preduzeća), skup strategija razvoja koje teže jačanju postojećih i pokretanju novih preduzeća, njihovom efikasnijem poslovanju i bržem rastu.

MSW: Municipal Solid Waste (Opštinski čvrsti otpad).

NGO: Non-Government Organization (NVO- Ne vladine organizacije).

OEM: Original Equipment Manufacturer (Proizvođač originalne opreme), garancije.

PMU: Program Management Unit (Jedinica programskog upravljanja) u MESP.

PPI: Producer Price Index (Indeks proizvođačkih cena), meri prosečne promene prodajnih cena tokom vremena, dobijene od domaćih proizvođača za njihovu proizvodnju; u SAD, PPI se prikupljaju i prijavljuju od strane SAD Biroa statistike rada; PPI-i se sakupljaju i prijavljuju za skoro sve industrijske materijale i sektore, uključujući i reciklažne.

PPP: Public-Private Partnership (Javno-privatno partnerstvo), u kontekstu ovog izveštaja indicira partnerske sporazume između opština i privatnog strateškog partnera za upravljanje otpadom.

PRO-Europe: Packaging Recovery Organization Europe (Evropska organizacija za oporavak pakovanja).

PWW: Porr – Werner & Weber, strateški partner u upravljanju otpadom sa ugovorima o upravljanju otpadom u Jagodini i Leskovcu.

REAP: Recycling & Employment Alternatives Program (Program reciklaže i alternativnog zapošljavanja), implementiran od strane Mercy Corps-a u južnoj Srbiji u okviru USAID CRDA projekta; program je investirao u 23 opštine, sakupljače i reciklere privatnog sektora, u 2007.

Recycler: (Recikler), izraz korišćen u ovoj Proceni za kompaniju koja proizvodi potrošački proizvod od recikliranog materijala.

RSD: Republic of Serbia dinar (Dinar Republike Srbije), u vreme pisanja ove Procene: 1.00€ = 1.44$ = 96.3 RSD.

SDC: Swiss Development Cooperation (Švajcarska razvojna saradnja).

SEPA: Serbia Environmental Protection Agency (Agencija za zaštitu živone sredine u Srbiji).

SIDA: Swedish International Development Agency (Švedska agencija za međunarodni razvoj).

SIEPA: Serbia Import-Export Promotion Agency (Srpska agencija za promociju uvoza i izvoza).

SRF: Solid Recovery Fuels (Čvrsta goriva za oporavak), izraz korišćen u industriji cementa i spaljivanja.

SZR: Samostalna zanatska radnja.

TA: Technical Assistance (Tehnička asistencija).

TAM-BAS: Turn-Around Management and Business Advisory Services (Menadžment za preokret i servis savetodavnih usluga), program implementiran kroz EBRD, EAR i fondove Holandije. Cilj TAM-a je pružanje konsultanskih usluga srednjim i velikim preduzećima, dok su BAS-ov cilj mikro i srednja preduzeća.

TSR: Thermal Substitution Rate (stopa termalne supstitucije), izraz koji označava kalorijsku vrednost materijala u odnosu na konvencionalna goriva. 5% TSR znači da je 5% konvencijalnog goriva zamenjen nekim alternativnim gorivom.

UNDP: United Nations Development Program (Razvojni program Ujedinjenih Nacija).

USAID: United States Agency for International Development (Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj), Agencija Vlade SAD koja pruža ekonomsku i humanitarnu pomoć širom sveta.

Akronimi plastike

ABS: Acrylonitrile-Butadiene-Styrene; elastična, niske gustine, kruta, nepropustljiva plastika koja se koristi za cevi, auto branike, delove za golf palice; kada istorija materijala nije poznata pre recikliranja materijala, razmatra se korisnost materijala i originalne specifikacije se ne mogu primenjivati; tri komponente ABS-a smatraju se kanceogenim.

HDPE: High Density Polyethylene; polietilen visoke gustine, tvrda, neprozirna forma PE-a sa višljom temperaturom topljenja; obično se koristi za gajbe za flaše; takođe se koristi za oblaganje deponijskih jama; reciklažni simbol broj "2."

LDPE: Low Density Polyethylene; polietilen niske gustine, obično se koristi za plastične kese i nosače za flaše; reciklažni simol broj "4."

LLDPE: Linear Low Density Polyethylene, linearno molekularni oblik PE-a koji je povoljan jer omogućava manju debljinu proizvoda; najčešće se koristi za samolepljivu foliju i tanke plastične kese.

PE: Polyethylene; najčešće korišćena plastika, sa godišnjom proizvodnjom od 80 milliona tona; prvenstveno se koristi za ambalažne materijale, uključujući i kese za kupovinu; vidi opis za određene vrste PE.

PET: Polyethylene terephthalate; neravna lagana plastika koja služi kao odlična barijera za tečnost i gas; najčešće se koristi za flaše za pića; Mylar je tanak sloj PET-a; reciklažni simbol broj "1."

PP: Polypropylene; neravna plastika, neobično otporna na većinu hemikalija; najčešće se koristi za poklopce za flaše i tegle (npr. PET flaše), kao i za većinu poklopaca za druge proizvode (kečap, Tic-Tac bonbone...) zbog svoje otpornosti na savijanje; reciklažni simbol broj "5."

PS: Polystyrene; najčešće se koristi za pribor za jelo za jednokratnu upotrebu i za CD omote; foamed polystyrene (Stiropor) se koristi za šolje za kafu, izolaciju i stiropor u komadićima za pakovanje osetljive robe; reciklažni simbol broj "6."

PVC: Polyvinyl chloride; treći najrasprostranjeniji termoplastični polimer posle PE i PP; najćešće se koristi u pravljenju aplikacija za građevinski materijal koji je jeftin, izdržljiv i lak za montažu; obično se ne reciklira zbog previsokih troškova obrade.

Uvod

Pregled Procene

Pregled: Ova Procena je inicirana i finansirana od strane USAID Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije. Namera je bila napraviti pregled upravljanja otpadom i sektora reciklaže u Srbiji iz svih relevantnih oerspektiva: Vlada Republike Srbije i ostali nacionalni akteri i inicijative; opštinske uprave i Javna komunalna preduzeća (JKP); akteri privatnog sektora koji rade sa 11 različitih vrsta materijala i/ili uloga u sektoru; relevantni razvojni programi i donatori. Ciljevi ove studije su:

 Proceniti i prezentovati trenutno stanje reciklaže i njenih aktera u Srbiji, posebno onih u privatnom sektoru;

 Ispitati tokove lanca snabdevanja za različite sekundarne sirovine (materijale) iz komunalnih i industrijskih izvora;

 Identifikovati mogućnosti za potencijalno uključenje srpskih kompanija u javno-privatna partnerstva;

 Obezbediti pregled politike/zakona u Srbiji i EU;

 Identifikovati specifične oblasti u kojima USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije može da podrži i razvije privatni sektor.

Obim Procene: Ovaj izveštaj je prvi od tri postojeća dela Procene:

Prvi deo: Komercijalizacija sekundarnih sirovina (materijala) i reciklaže otpada u Srbiji: Procena (ovaj tj. Prvi deo)

Drugi deo: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija

Treći deo: Predlozi i preporuke za programske aktivnosti USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije: USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije je četvorogodišnji projekat orjentisan na generisanje brzog, održivog i rasprostranjenog ekonomskog rasta u Srbiji, i to ciljanih, specifičnih privrednih sektora sa velikim potencijalom. Cilj projekta je da obezbedi ekonomski rast i razvoj ciljanih sektora; poveća kapacitete privatnog sektora; unapredi poslovnu klimu i osposobi okruženje; uveća domaću, regionalnu i međunarodnu trgovinu i investicije; uveća mogućnost za zapošljavanjem.

Metodologija: Ova Procena je rezultat 77 održanih intervjua i sastanaka sa akterima reciklaže širom Srbije (vidi Aneks 1 za kompletnu listu). Intervjui i informacije dobijene iz nezavisno sprovedene Treehouse Procene reciklaže južne i centralne Srbije (2009) su takođe uključeni. Intervjui su sprovođeni na licu mesta, u firmama ili kancelarijama ispitanika, i obuhvatali su i obilazak objekata. Intervjui su strukturirani da obezbede: profil aktera; snabdevanje i sakupljanje; tržište i tražnju; finansije; izazove i mogućnosti sektora; i makro pitanja kao što su zakonodavstvo i asistencija donatora. U tabeli u nastavku su navedeni ispitanici; svaki ispitanik je detaljno profilisan u drugom delu ove Procene: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija.

Baza podataka reciklaže: Na samom početku, akteri reciklaže su identifikovani kroz više izvora i baza podataka: IFC Recycling Linkages, US Community Connections- Studijsko putovanje za Upravljanje otpadom, MESP baza podataka, Ekapija-Servis poslovnih vesti, Žute strane Srbije, Ambalaža i pakovanje i putem privatnih kontakata širom Srbije. Pregled čvrstog komunalnog otpada. Čvrsti komunalni otpad: Dijagram u nastavku predstavlja rezime tokova čvrstog komunalnog otpada razdvajanjem ukupnog toka otpada na tri glavne klasifikacije: komunalni otpad, industrijski i komercijalni otpad i građevinski otpad.

Komunalni otpad: Komunalni otpad čini 63% ukupnog otpada. Generalno gledano, nije ekonomično sakupljati otpad radi reciklaže. Trenutno se sakupljanje komunalnog otpada uglavnom sprovodi od strane opštinskih JKP-a, a jedan broj opština već sprovodi programe reciklaže. Od skora postoji trend u opštinama i regionima u Srbiji koji podrazumeva potpisivanje ugovora i prepuštanje upravljanja deponijom i sakupljanja otpada nezavisnim međunarodnim operaterima, kroz javno- privatna partnerstva (PPP) u trajanju od 25 godina.

Industrijski i komercijalni otpad: Industrijski i komercijalni otpad (npr. fabrike, supermarketi, javne ustanove kao što su bolnice i skladišta) je najpoželjniji i najtraženiji otpad na tržištu. Slobodno se može reći da bez industrijskog i komercijalnog otpada operateri privatnog sektora ne mogu opstati; svi intervjuisani privatni sakupljači i recikleri u ovom istraživanju (Proceni) zavise u određenoj meri (u nekim slučajevima i isključivo) od industrijskog i komercijalnog otpada.

Ambalažni otpad: Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše oko 334,000 tona ambalažnog odpada. Ambalažni otpad je regulisan zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, i ima ciljane i utvrđene količine za naredne godine, počevši sa 4% za reciklažu i 5% za oporavak (upotreba u dr. svrhe) u 2010-toj, sa rastom na 25% za reciklažu i 30% za oporavak u 2012. PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe) je matična Evropska organizacija za ambalažu i oporavak ambalažnog otpada (ponovnu upotrebu), reciklažu i reciklažne programe; Seko-Pak je jedini PRO-Europe operater u Srbiji. Nacionalne PRO-Europe organizacije kao što je Seko- Pak, će bitno olakšati industrijskim kompanijama i komercijalnim preduzećima u njihovim individualnim obavezama, i to preuzimanjem korišćene ambalaže kroz rad programa kojim se ispunjavaju obaveze na nacionalnom nivou, a u ime svojih kompanija članica. Cilj je obezbediti ponovnu upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji način. Trgovačka marka "Green Dot" je simbol koji koriste kompanije koje su potpisale licencirani sporazum sa organizacijom za oporavak (ponovnu upotrebu) ambalaže.

Građevinski otpad: Reciklaža građevinskog otpada je podeljena u dve kategorije: i) reupotreba (spašavanje) građevinskog materijala; i ii) reciklaža betona i dr. materijala. Reupotreba (neoštećenih i iskoristivih materijala) je obično prepuštena vlasniku; ukoliko je prepuštena ugovorenoj građevinskoj kompaniji, materijal obično završi na deponiji. Reciklaža betonskog otpada, uključujući metalnu armaturu, cigle i kamenje, obično nije ekonomski isplativa, osim kada su u pitanju rušenja većih razmera. U tom slučaju materijali se drobe, često zajedno metal se uklanja, a komadi se sortiraju po veličini i koriste kao baza za pošljunkavanje. Obično se ovi komadi ne mogu koristiti za novi beton.

Inicijative i interesovanja u Srbiji

Ovo je interesantan i ključni period u Srbijii u pogledu upravljanja otpadom i reciklaže. Prisutne su velike i ponekad takmičarske aktivnosti koje će verovatno imati jak uticaj i dugotrajne efekte na način upravljanja otpadom u Srbiji u narednim godinama i decenijama. Najvažniji faktor je zakonodavstvo i izglasan zakon u Srbiji, koji je u skladu sa standardima EU. Neki od ključnih faktora sa kojima se Srbija danas suočava su ovde
navedeni i prikazani u dijagramu.

 Planovi za upravljanje otpadom: Opštine imaju rok do 23.05.2010. da razviju planove za upravljanje otpadom, grupišu se po regionima i razviju regionalne planove. Mnogi regioni, čak većina njih , će izabrati privatnog strateškog partnera za upravljanje otpadom. Jedan broj međunarodnih kompanija trenutno promoviše i takmiči se za 25-godišnje ugovore za upravljanje otpadom, deponijama i/ili pružanje usluga odnošenja smeća.

 Eko-Taksa: Eko-taksa "Proizvođač plaća" će biti primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji, i koristiće se za finansiranje Eko-fonda koji će dalje ulagati u sakupljanje, transport, konsolidaciju, tretman i odlaganje.

 PRO-Europe Operater: PRO-Europe operater u Srbiji, Seko-Pak, će se takmičiti za sporazume o upravljanju otpadom sa generatorima, sakupljačima i tretman-operaterima.

 Registracija reciklera: Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imaju rok do 23.05.2010. da se registruju po kriterijumima novog zakona, što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (MESP) obezbediti prikaz kretanja otpada i uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Ovaj podatak će pomoći u odlučivanju gde je potrebno usmeriti investicije Eko-fonda.

 Reciklažna dvorišta: Koncept "Reciklažnih dvorišta" je u razmatranju za podršku od strane Eko-fonda. Projekat može dramatično uvećati i proširiti opštinski program reciklaže i rezultovati mrežom centara za sakupljanje i sortiranje u većim gradovima širom Srbije; projekat može uticati i na dinamiku i interesovanja.

 IPA Fondovi: IPA sredstva za Srbiju pod komponentama 1 i 2 će se uvećati na 198.7 milliona € u 2010. Očekuje se da Srbija stekne pravo na sredstva za komponentu 3 (Regionalni razvoj) početkom 2011. god. (202.7 milliona € ukupno planiranih sredstava).

Sekundarne sirovine (materijali)

Pregled: Srbija ima relativno dobar nivo aktivnosti u sektoru reciklaže, sa akterima koji rade sa skoro svim materijalima. Sakupljači i recikleri dele jedan broj izazova, uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija, za razliku od EU zemalja; umanjene cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom; smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja, niskih cena i ostalih faktora; kompleksne, spore i skupe administrativne procedure, ponekad kompleksnije od onih u zemljama EU.

Istorija cena: Prateći grafikoni prikazuju indeks cena proizvođača (SAD) za recikliranu plastiku, otpadni papir i gvožđe i obojene metale od Januara 2000. (PPI=100). Ovi podaci pedstavljaju sastav relevantnih materijala i tržišta. Cene svih materijala su lagano rasle od 2002-2008; cena Fe metala se skoro udvostručila u periodu od 7 meseci, od Decembra
"07. do Jula "08. kada je dostigla 4,7 putaviši nivo nego u Januaru 2000. U jesen 2008, sa početkom svetske ekonomske krize, cena sekundarnih sirovina je dramatično pala, poremetila lanac snabdevanja i naglo smanjila sakupljanje.

Individualni sakupljači su prestali sa radom, ili se fokusirali na druge materijale. Sakupljanje papira koje je inače bilo veoma efikasno, za posledicu je imalo romsku populaciju koja nije želela da sakuplja papir zbog niskih cena. Velike količine materijala su uskladištene kako bi se izbegla prodaja sa gubitkom, ali su na kraju njihovi vlasnici bili prinuđeni da prodaju. Potražnja je opala u lancu snabdevanja, primoravajući neke aktere da sprovode očajničke transakcije, dok neki nisu opstali.

Oporavak: Oporavak cena većine materijala je u toku. Akteri se slažu da se Fe metali prodaju po neodrživim cenama, a napori sakupljanja su na normalnom nivou; slično je i sa ostalim metalima. Romi još uvek nisu u potpunosti nastavili sakupljanje komunalnog kartona; sakupljači su prisutni, ali velike količine ostaju nesakupljene i kupci i dalje navode nizak nivo oporavka i količina. Oporavak cene plastike je sporiji, ali svi veliki akteri u Srbiji su opstali u kriznom periodu, i nedavno je bilo i nekoliko značajnih investicija.

Sakupljači i Recikleri: Za potrebe ove Procene, napravljena je razlika između termina: sakupljač i recikler. Termin "sakupljač" se koristi za opisivanje kompanije ili pojedinca koji se ograničio na sakupljanje, sortiranje i nizak nivo tretiranja materijala kao što su pranje i mlevenje. Termin "recikler" se koristi za opisivanje kompanije koja proizvodi finalni proizvod (npr: creva za vodu, folije, gajbice) ili granulat i vlakna. Razlika između ove dve grupacije može biti suptilna, i ponekad je podela izvršena na osnovu njihove klasifikacije

Društvena svest: Interesantno zapažanje tokom sprovođenja ove Procene je nivo društvene svesti aktera privatnog sektora. Skoro svi praktikuju neku formu korporativne odgovornosti (npr. čišćenja, obrazovanje, kampanje, zastupanja) i izražavaju stepen uvida u perspektivnost pitanja zaštite životne sredine, i njihove uloge u zajednici.

Konverzija valuta: Relevantni valutni kurs koji se koristi u ovom izveštaju je 1.00 € = 1.44$ = 96.3 RSD.

Vlada Republike Srbije

Rezime: Ovaj deo obezbeđuje pregled ključnih aktera u Vladi Srbije. Svi akteri su detaljnije profilisani u Drugom delu ove Procene: "Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija". Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije (Eko-Fond)

Profil: Fond za zaštitu životne sredine (Eko-Fond) je odgovoran za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. god. budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona € , a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona € (Fond u Hrvatskoj iznosi više od 150 miliona € godišnje). Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Strukturu prihoda Ekofonda čine četiri izvora, kojima će se dodati i taksa za proizvođače koja će biti primenjena na robii plasiranoj i prodatoj u Srbiji - taksa "Proizvođač plaća".

1. Emisija Ox, SOx i čestica u vazduhu, plus taksa za odlaganje otpada; na osnovu podataka o emisiji; 2. Registracija motornih vozila; na osnovu zapremine motora; 3. Jedinjenja koja utiču na smanjenje ozona; u zavisnosti od količine korišćenja; 4. Upotreba i marketing divlje flore i faune; na osnovu dozvola za sakupljanje; 5. Taksa "Proizvodjač plaća"; primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji.

Upotrebom ovog principa, proizvođač snosi troškove svojih aktivnosti, tako da su tretman i odlaganje otpada uračunati u cenu proizvoda. Taksa se plaća kada proizvođač plasira lokalno proizveden ili uvezen prizvod na tržište. (Proizvodi prizvedeni u Srbiji radi izvoza ne podležu Eko-taksi u Srbiji). Namera je koristiti taksu u cilju podrške upravljanja otpadom nakon isteka upotrebne vrednosti proizvoda. Nije jasno kako i da li će se Eko-taksa odnositi na ambalažu; različiti izvori tvrde da ovo još uvek nije rešeno, ali čini se da će proizvođači biti odgovorni za reciklažu svog ambalažnog otpada, ili će za alternativu imati finansiranje Seko-Pak-a ili drugog PRO-Europe operatera koji će reciklirati odredjene
količine u njihovo ime.

Prioriteti: Do sada su osnovni prioriteti Fonda bili u sektoru otpada, i pre svega su se odnosili na zatvaranje i izgradnju novih deponija i transfernih stanica. Do proleća 2010. se ne očekuju izmene prioriteta. U vreme održanog intervjua (Dec. ‘09), Eko-Fond je razvijao strategijski plan za koji se očekuje da bude završen u Martu 2010.

Opštinski i republički Fondovi: Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u Maju 2009, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. (Republički Fond 60%, Opštine 40%). Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Izgleda da je bilo nekih sporova oko toga koji fond bi trebao biti korišćen za određene projekte (npr. Problem Ambrozije i kanalizacije). Agencija za zaštitu životne sredine u Srbiji (SEPA)

Pregled: SEPA ima zadatak da prikuplja, analizira, dokumentuje i prijavi sve podatke i informacije u vezi sa životnom sredinom, zagađenjem i zagađivačima u Srbiji. SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Većina bivših radnika Agencije za reciklažu (vidi u nastavku) sada radi za SEPA-u.

Izdavanje dozvola i registracija: Prema novom zakonu o upravljanju otpadom, kompanije koje rade u sferi upravljanja otpadom, imaju rok do 23.05.2010. za registraciju svojih kompanija i podnošenje zahteva za radnu dozvolu. Proces prijavljivanja će se iskoristiti za pravljenje nove baze podataka reciklera. Kompanije mogu podneti zahtev za dozvolu za jednu od pet klasifikacija: i) sakupljanje; ii) transport; iii) konsolidacija; iv) tretman; ili v) odlaganje.

Kompanije koje rade u više od jednog područja, će biti pokrivene jednom dozvolom. (Situacija nije jasna za kompanije koje proizvode finalni proizvod od recikliranog materijala; po svedočenju nekoliko takvih kompanija, u prošlosti nisu bili uslovljeni da se registruju kao recikleri). Postoji 16 različitih klasifikacija sekundarnih materijala koje treba pokriti dozvolom. Prema novom zakonu, počevši od generatora, svi oni koji rade sa otpadom će biti u obavezi da dokumentuju sva kretanja i transfere; SEPA će koristiti te podatke za statistiku. U vreme intervjua (Dec. ‘09), nijedna kompanija nije bila registrovana po novom zakonu; očekuje se da će većina čekati krajnji rok za prijavu. Baza podataka će biti objavljena na SEPA website (www.sepa.gov.rs) kada bude završena.

Informacioni sistem menadžmenta: U septembru 2009., SEPA je instalirala sistem za upravljanje informacijama koji će uskoro biti postavljen na njihov website. Trenutno je većina podataka koju poseduju ona dobijena sa terena i na ručno popunjenim tabelama, dok su same tabele analiza jednostavnih formata. MESP-ova Jedinica za upravljanje programom (PMU)

Pregled: Mandat MESP PMU je da pripremi projekte i dizajn za trenutne i buduće IPA, NIP, Eko-Fond i internacionalne donatore. PMU trenutno priprema projekat za IPA Komponentu 3 (vidi prilog) u oblasti otpada, vode i vazduha; ukupna vrednost trenutnog portfolija projekta je 100 million €. Neki od projekata uključuju Kalinić deponiju (otvoreni rudnik lignita kod Obrenovca); deponiju Halovo koja opslužuje Zaječar, Bor i ostale opštine; i deponiju Nova Varoš. PMU prisustvuje koordinacionim sastancima donatora, organizovanim dva puta godišnje, u kojima učestvuje i USAID.

Projekti: PMU je obezbedio pregled svojih trenutnih projektnih portfolija i inicijativa za različite tokove otpada, uključujući stare automobile, olovo, aluminijum, gume, otpadno ulje, papir, plastiku i komunalni otpad.

MESP PMU u odnosu na Eko-fond: Iako su neki od opisanih projekata Eko-fonda i MESP PMU slični, ipak postoji nekoliko bitnih razlika: i) PMU samo dizajnira projekte, dok ih Ekofond dizajnira i implementira; ii) PMU se finansira iz državnog budžeta i ima znatno manja finansijska sredstva od Ekofonda; iii) PMU se fokusira na spoljne izvore finansiranja, pre svega na IPA fond.

Privredna komora Srbije

Pregled: Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papir, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu.

U oblasti upravljanja otpadom, organizovali su studijsko putovanje u Sloveniju u proleće 2009; sarađivali sa GTZ-om kako bi razvili on-line trgovinu sekundarnim sirovinama, gde prodavci i kupci mogu da pronađu materijale i trguju (kako saznajemo od GTZ-a, sklopljena je saradnja između Privredne Komore i Agencije za reciklažu, ali zbog konflikta koji je nastao između dve strane oko vlasništva, on-line trgovina nikada nije pokrenuta); sarađivali sa IFC-ovim Recycling Linkages projektom.

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja (IPPC): Privredna komora trenutno radi sa kompanijama na integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC), direktivi o industrijskim emisijama, a u vreme naše posete su bili u procesu organizovanja događaja za odbor u Valjevu (dec. ‘09). Fabrika Gorenje iz Valjeva je prva kompanija u Srbiji kojoj će biti izdata saglasnosti IPPC za dozvolu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu

Pregled: Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i.
Nekadašnja direktorka Agencije Gđa. Gordana Perović, a sada Savetnik Ministra MESP, je obezbedila informativni pregled trenutne politike i zakonodavstva, koji je korišćen za potrebe ovog izveštaja. Rezime procesa za dobijanje dozvola za rad i zahteva koji su u vezi sa kretanjem otpada, su sažeti u narednim paragrafima.

Akteri nacionalnog privatnog sektora

Seko-Pak (PRO-Europe) Pro-Europe Sistem: PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe), osnovana 1995, je matična Evropska organizacija za ambalažu i oporavak ambalažnog otpada (ponovnu upotrebu), reciklažu i reciklažne programe, koja
koristi trgovačku oznaku "Green Dot" ("Zelena tačka") kao finansijski simbol. PRO-Europe deluje kao platforma zajedničke politike koja zastupa interese svih Organizacija za ponovnu upotrebu ambalaže i reciklažu, osnovanih i vodjenih od strane, ili u ime industrije. Ove nacionalne Organizacije u suštini oslobađaju industrijske kompanije i komercijalna preduzeća od njihove pojedinačne obaveze (da preuzmu nazad korišćenu ambalažu) kroz funkcionisanje programa, i na taj način ispunjavaju obaveze na nacionalnoj osnovi, a u ime svojih kompanija članica. Cilj je obezbediti povraćaj i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji i ekološki način. Pored koordinacije i usklađivanja članova pojedinačno, oni rade na očuvanju zajedničkih interesa i koherentnosti projekta, jedinstvene politike i pozitivnog imidža u okruženju. PRO-Europe je Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) registrovano u Belgiji.

Seko-Pak: Seko-Pak je trenutno jedina organizacija u Srbiji (većina zemalja ima po nekoliko provajdera; Austrija, sa kojom Seko-pak, kako izgleda, ima najbližu saradnju, ima samo jednog provajdera). S ob irom da je Seko-Pak tek započeo sa aktivnostima (Jan. ‘10), mnogi detalji koji se tiču njihovog poslovanja u Srbiji nisu definisani i objavljeni.
Trenutno postoji 9 osnivača iz industrije u Seko-Paku (npr. Coca-Cola, Ball Metal, Tetrapak, Calsburg). Seko-Pak nije ograničen samo na sektor pića, već može predstavljati bilo koju kompaniju, nudeći rešenje za bilo koji ambalažni otpad.

Namera Seko-Paka je da bude neprofitabilana kompanija koja će sav prihod koristiti za subvencionisanje i unapređenje sakupljanja (umanjeno za administrativne troškove); potencijalne zalihe sredstava će ekoristiti za dalje reinvestiranje ili da bi se smanjila naknada za članarinu osnivačima/klijentima. Treba napomenuti da je Seko-Pak Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) i da Seko-Pak neće biti vlasnik otpada.

Reciklažne investicije: Prihodi se ostvaruju kroz cenu po toni otpada plaćenog od strane osnivača i klijenata (specifični detalji još uvek nisu definisani). Pristupanje Seko-Paku radi navedenih usluga je na dobrovoljnoj osnovi. Postoje dva vida pristupanja Seko-Paku: kao klijent ili kao vlasnik akcija DOO-a (osnivač). Trenutni plan Seko-Paka je da uđe u 7-10 Opština i pomogne im da uspostave osnovne programe sakupljanja. Kako tvrde u Seko-Paku, njihov kratkoročni cilj je da stabilizuju sakupljanje kroz subvencionisanje i investiranje u sakupljanje. Pripremanje građana kroz edukativne kampanje je nezaobilazno, s obzirom da veliki procenat komunalnog otpada čini ambalažni otpad, ali nije potpuno jasno da li Seko-Pak planira da finansira javne edukativne kamanje.

Uticaj politike: Seko-Pak je učestvovao u formiranju Zakona o upravljanju otpadom i pravilnika o Ambalaži i ambalažnom otpadu, koji u suštini obavezuje generatore otpada da tretiraju svoj otpad. Seko-Pak je protiv sistema depozita s obrazloženjem da samo 5-12% otpada čine flaše/boce za napitke, i smatra da se sistemom depozita nanosi šteta potrošačima. Seko-Pak je takođe protiv pojedinačnih kvota za različite materijale (po zakonu: 5% za reupotrebu, 4% za reciklažu, za 2010-u), jer bi to za neke materijale bilo problematično. Smatraju da će biti efikasnije fokusirati se na teže ciljeve u kratkoročnom periodu, nakon uloženog rada na uvećanju sakupljanja materijala koji se trenutno recikliraju na visokom nivou. Planiraju da iskoriste period od prvih par godina za pravljenje plana, kako bi dostigli dosta ambicioznu kvotu za 2012. god: 30% reupotreba, 25% reciklaža.

Udruženje reciklera plastike u Srbiji

Pregled: Srpsko Udruženje reciklera plastike (osnovano 2006.g.) je Udruženje građana čiji je cilj promovisanje reciklaže i preduzimanje inicijativa u saradnji sa privatnim sektorom, Vladom Srbije i Donatorima. Ciljevi Udruženja su: i) organizovati reciklere kako bi bolje sarađivali i imali priliku da rade na zajedničkim ciljevima; i ii) omogućiti neprofitne aktivnosti, kako bi imali pristup javnim i internacionalnim resursima. Vodeći osnivač je kompanija Brzanplast, od koje Udruženje dobija i finansijsku podršku (kancelarijski prostor i dr. troškovi). Gospodin Rade Simić, Direktor Brzanplasta, je Predsednik Udruženja; Gospodin Milan Ilić je Predsednik Odbora i vodi kancelariju Udruženja u Beogradu. Udruženje upošljava 5-10 volontera. Članovi, kojih ima oko 50, nisu u obavezi da plaćaju članarinu. Udruženje je član Evropskog Udruženja za reciklažu, i dobilo je tehničku pomoć i savete o metodama sakupljanja i planiranja.

Projekti: Udruženje reciklera je partner u kampanji "Očistimo Srbiju!", vrednoj 4 M RSD kojom se finansiraju javne kampanje i reciklažna oprema. Sarađivali su sa IFC Recycling Linkages projektom, i zajedno napravili poslovni plan reciklaže i studiju izvodljivosti za jednog člana, "Eva" iz Kladova. ACDI/VOCA, kroz USAID CRDA projekat, nabavila je jedan broj kontejnera, mlinova i presa od Udruženja ili Brzanplasta; Opštine/JKP-i su dali doprinos u reciklabilnim materijalima i to količinom koja je ekvivalentna 30% od ukupne vrednosti projekta. Udruženje je takođe učestvovalo i u formiranju Zakona o upravljanju otpadom, i imalo je neke kontakte sa UN i Svetskom Bankom.

Reciklažna dvorišta: Koncept "Reciklažna dvorišta" ima za cilj da pokrije teritoriju Srbije sa reciklažnim kontejnerima i strateški lociranim linijama za sortiranje reciklabilnog otpada, oslanjajući se na postojeće srpske kompanije kao potencijalno tržište za sakupljene materijale. Tvorci koncepta promovišu ovu ideju Eko-Fondu i preporučuju MESP-u da nabavi oko 7,500-11,000 kontejnera i presa za opštine, i oko 27 linija za sortiranje u većim opštinama Srbije (vidi prilog).

Prema procenama Brzanplasta, troškovi finansiranja koncepta bi iznosili 2 milliona € i investicija bi rezultirala sakupljanjem 20,000 t/god. balirane, reciklirane plastike, čime bi se dostigla kvota od 20-30% reciklirane plastike, plus drugi materijali. Trenutni koncept i prethodne verzije su prezentovane u seriji kratkih publikacija (pripremio Brzanplast). Izazovi: Nedostatak asistencije Vlade Srbije, nedostatak definisane nacionalne strategije i suprotstavljeni interesi u upravljanju otpadom i reciklaži, su glavne identifikovane prepreke; Udruženje tvrdi da veliki deo problema trenutno rešava privatni sektor. Uz dužno poštovanje prema Udruženju, neki članovi, možda zbog nedovoljnog razumevanja,
imaju prevelika očekivanja od Udruženja u smislu obezbeđivanja Donatorske pomoći; Udruženje bi trebalo da uveća svoj profil i vidljivost a članovi da daju veći doprinos kroz angažovanje.

KOMDEL, Udruženje JKP-a

Pregled: KOMDEL je nacionalno Udruženje JKP-a, osnovano1998.god; članstvo je dobrovoljno, i trenutno ima 94 JKP/članova, što je odprilike polovina JKP-a od ukupnog broja. Interesovanje KOMDEL-a nije ograničeno na upravljanje otpadom, već uključuje groblja, vodovod i toplane, plus 24 člana predstavnika industrije. Udruženje ne dobija javna sredstva; postoji mala "značajna" godišnja članarina. Prema KOMDEL-u, manje od 20% Opština u Srbiji ima neki oblik reciklaže komunalnog otpada, iako postoje neki dobri primeri i građani postaju sve više svesni potrebe za recikažom.

KOMDEL i TTI Grupa: Obzirom da KOMDEL u suštini nije finansijski održiv, Udruženje je povezano sa privatnom konsultantskom grupom, TTI Group; rukovodstvo KOMDEL-a i konsultanti TTI Grupe su iste osobe. KOMDEL i TTI Grupa zajedno pružaju konsultantske usluge za komunalne infrastrukture i upravljanje otpadom; oni razmenjuju informacije i resurse, uključujući i website: http://ttigroup.co.rs. KOMDEL/TTI je proizveo veliki br. dokumenata i resursa koji se bave pitanjima o upravljanju otpadom, i zalaže se za planiranje i sprovođenje strategije o upravljanju otpadom na nacionalnom nivou.

Donatorske inicijative

Kratak pregled: Intervjuisan je jedan broj Donatora i međunarodno finansiranih razvojnih inicijativa vezanih za reciklažu i upravljanje otpadom. U cilju eliminacije pogrešno prezentovanih informacija o njihovim programima i inicijativama, obezbeđeni su samo kratki rezimei nekih relevantnih programa; potpuni profili prezentovani su u Drugom delu ove

Procene: "Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija." Recycling Linkages, International Finance Corporation (IFC): Cilj projekta "Recycling Linkages" je bio poboljšanje performansi industrije reciklaže u regionu, stvaranjem jakog ekonomskog, socijalnog i uticaja na životnu sredinu, rezultirajući značajnim povećanjem obima sakupljanja i reciklaže širom regiona. Projekat je podržao mala i srednja preduzeća, nacionalne i lokalne državne strukture, individualne sakupljače (uglavnom Rome) i poslovna udruženja. Aktivnosti su bile usmerene na: poboljšanje regulatornog okvira, jačanje operativnih kapaciteta privatnog sektora reciklaže i pristup finansijskim sredstvima, kao i na podizanje javne svesti o prednostima reciklaže. Projekat je radio u svim sektorima reciklaže i realizovan je u periodu od jan. ‘06 do dec. ‘08.

Integrated Solid Waste Management Project, International Finance Corporation (IFC): Projekat za integrisano upravljanje čvrstim otpadom je usledio nakon Recycling Linkages, i započet je 2009. Projekat je originalno dizajniran da pomogne u sprovođenju strategije o upravljanju otpadom u Srbiji, kroz javno- privatna partnerstva u upravljanju otpadom u nekim od 27 označenih geografskih regiona. Međutim, projekat je od tada evoluirao i ima širi fokus, tako da se pored upravljanja otpadom bavi i generalnom temom opštinske infrastrukture. Konkretno, projekat pomaže Opštinama da pripreme i organizuju tendere za privatne partnere u oblasti komunalnih usluga ( uključujući ali ne ograničavajući se na
upravljanje otpadom). Opštine Subotica i Smederevo trenutno učestvuju u projektu.

USAID Podsticaj ekonomskom razvoju opština (MEGA): MEGA obezbeđuje konsultantske usluge o upravljanju otpadom opštinama i JKP-ima, pomažući ima da pripreme projekte o čvrstom odpadu u skladu sa nacionalnim zakonom i direktivama EU. Njihove usluge uključuju: tehničku pomoć u dizajnu deponije i odabiru lokacije; asistenciju u pravljenju opštinskih i regionalnih planova o upravljanju otpadom; i asistenciju u procesu planiranja i nabavke za angažovanje strateških partnera za upravljanje otpadom kroz PPP sporazume (slično IFC-ovom Projektu za integrisano upravljanje čvrstim otpadom). MEGA je organizovala 4 radionice na ovu temu u 2009, kao i sednice o projektnom finansiranju,
javno-privatnim partnerstvima i reciklaži. MEGA zvanično radi u 32 opštine, ali sa svojim konsultantskim uslugama pokriva sve regione i opštine. U oblasti upravljanja otpadom, MEGA je trenutno fokusirana na Niš, Valjevo i Timočku Krajinu.

Socially Responsibile Waste Management, Holandija: Cilj "Socijalno odgovornog upravljanja otpadom" je da poboljša kapacitete svih nosilaca/aktera, da bi se osigurala održivost, efikasnost i pravičnost lokalne prakse u upravljanju otpadom i reciklaži, i nacionalne politike i zakonodavstva u Srbiji. Projekat je započet krajem 2009. i trajaće 30 meseci. Usmeren je na opštine Prokuplje i Pirot; implementira se od strane nekoliko lokalnih i holandskih organiyacija.

Plastic Recycling Project, USAID Makedonija: USAID-ov Projekt reciklaže plastike imao je cilj da uspostavi efikasan i ekonomski održiv program za reciklažu plastike u Makedoniji. Projekat vredan 1.3 milliona $, i realizovan u periodu od sept. ’05 do dec. ‘09, bio je sastavljen od 6 komponenti: i) razviti i sertifikovati kompanije za sakupljanje i reciklažu; ii) sprovesti program sakupljanja PET-a u opštinama; iii) sprovesti kampanje podizanja javne svesti na nacionalnom i lokalnom nivou; iv) ojačati opštinske kapacitete u upravljanju otpadom, uključujući apliciranje za IPA sredstva; v) osnovati Udruženje reciklera plastike PETRA; i vi) asistirati MESP-u u razvijanju i implementaciji zakona o ambalažnom otpadu koji će zakonski ustanoviti industriju reciklaže.

Strengthening of Local Self Government & Modernization of Communal Services, GTZ: GTZ je dobar tehnički resurs za pitanja koja se odnose na upravljanje otpadom, deponije i Strategiju o upravljanju otpadom u Srbiji. GTZ radi na primenjivanju nemačkih uspešnih iskustava u Srbiji. Oni veruju da Srbija treba da se fokusira na širenje reciklažnih inicijativa i da je broj planiranih deponija (27) previsok. Njihovo obrazloženje je da su troškovi deponije visoki, da se evropske deponije zatvaraju i sjedinjuju, dok Srbija planira da gradi još deponija, i da se PPP model za upravljanje otpadom može na kraju pokazati neisplativim.

GTZ je zainteresovan za jačanje saradnje između međunarodnih i nacionalnih aktera, i veruje da bi postojeći komitet za gradove i opštine trebao da bude više zastupljen u koordinaciji Donatora. GTZ je na prethodnom projektu radio sa Agencijom za reciklažu i Privrednom komorom Srbije na razvoju sistema elektronske trgovine sekundarnim sirovinama u Srbiji. Sistem je završen pre izbijanja sukoba oko vlasništva nad sistemom i podacima, i iz tog razloga sistem nikada nije postao operativan; GTZ će možda ponovo pokušati sa uvođenjem sistema. Zaključci radne grupe upravljanja otpadom iz Juna 2009. su prezentovani u Drugom delu: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija.

JKP-i i Opštine

Programi sakupljanja

Opštinski programi sakupljanja: Za potrebe ove Procene intervjuisano je 13 Opština i JKP-a (uključujući i one iz Treehouse Procena reciklaže u južnoj i centralnoj Srbiji), od kojih je devet dobilo donaciju od USAID-a za pokretanje ili proširenje reciklažnog programa. Od navedenih devet, ukupno pet trenutno upravlja programom reciklaže, dve su započele a zatim prekinule sa aktivnostima (Ivanjica i Priboj), a dve nikada nisu ni započele sa korišćenjem donacije (Nova Varoš i Tutin).

Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET), u manjoj meri papira i kartona, i veoma malo ostalih materijala; nekoliko sakuplja staklo. Prateći grafikon prikazuje prosečno mesečno sakupljanje plastike i papira u 13 anketiranih opština. Aneks 2 predstavlja osnovni pregled svake anketirane opštine, uključujući pregled materijala, metoda sakupljanja, sortiranja i odvajanja, i tržišta. Čitalac ovog izveštaja se upućuje na Drugu deo ove Procene za detaljan profil svakog programa.

Vrste programa sakupljanja: Svaki od opštinskih programa sakupljanja je na neki način jedinstven, ali se generalno pojavljuju tri vrste programa ili njihove kombinacije: i) kontejnersko sakupljanje, ii) sakupljanje vreća (domaćinstva), i iii) mokro-suvi model. Kontejnersko sakupljanje: Tradicionalno kontejnersko sakupljanje, sa kontejnerima dizajniranim za specifične materijale je najzastupljenije, realizovano samostalno ili sa drugim inicijativama u osam od devet opština (Čačak koristi mokro-suvi model). Opštine najčešće odrede/obeleže kontejnere za plastiku i u manjoj meri za papir. U nekoliko slučajeva postavljeni su i kontejneri za druge materijale. U Inđiji sve firme moraju da obezbede dva kontejnera od 140 litara za plastiku i papir.

Skupljanje vreća (domaćinstva): Inđija i Čačak organizuju programe sakupljanja tako što za domaćinstva u ciljanim područjima obezbeđuju i dele kese za reciklažu. Za kuće, kese se ostavljaju ispred kuće na dan sakupljanja; za stambene zgrade, kese se sakupljaju od vrata do vrata. U obe varijante se na dan sakupljanja pune kese zamenjuju novim. Iako su ova dva programa rangirana visoko po količini sakupljenog materijala (mada ne i po glavni stanovnika), oni su takođe i naj intenzivniji u smislu upravljanja i verovatno najskuplji što se tiče cene koštanja upravljanja.

Mokro-suvi model: Od svih intervjuisanih opština, jedino Čačak koristi mokro-suvi model za sakupljanje rec. materijala. U ovom sistemu, mokar otpad se odlaže u jednu kesu ili kontejner, a suvi u drugu (različite boje). Mokri otpad se odlaže na deponiju (JKP Javno Zelenilo Čačak, takođe radi na pilot projektu kompostiranja, gde se šalje mala količina mokrog otpada); suvi otpad se šalje na sortiranje (u ovom slučaju je to privatno-upravljana linija na opštinskom kompleksu za upravljanje otpadom). Seko-Pak, čini se, podržava mokro-suvi model.

 Za opštine koje žele da započnu sa programom, ili za one kojima nedostaju sredstva, kontejneri su verovatno najbolje rešenje: to je relativno jednostavan, jeftin i lak za sprovođenje program, i može se lako uvećati povećanjem broja kontejnera.

 Upotreba kesa rezultira boljim sortiranjem, jer građani sakupljaju u svojim domaćinstvima; građani samostalno odlažu svoj mokri otpad, dok se vreće za suvi otpad preuzimaju od njih, obično jednom nedeljno, tako da su oni dosledni u odlaganju samo suvog otpada u vreće. Sakupljanje vreća zahteva veće angažovanje radnika, s obzirom da se vreće preuzimaju po kućama i stanovima.

 Mokro-suvi model je dizajniran da bude najjednostavniji za građane; omogućava najvišlji stepen sortiranja i povećanje broja materijala koji se mogu sortirati. Sa druge strane, zahteva najviše investiranja i radne snage od strane opštine ili drugih aktera. Kao prvo, mora postojati linija za sortiranje i postrojenje za razdvajanje, presa i skladište za materijale; drugo, otpad na liniji mora biti sortiran ručno, što znači da broj upošljenih radnika zavisi od kapaciteta sakupljanja; i na kraju, celokupni sistem zahteva upravljanje i superviziju na visokom nivou.

Lokalna javno-privatna partnerstva: S obzirom na veliki broj privatnih sakupljača i reciklera u Srbiji, i broja JKP-a koji započinju ili upravljaju programom reciklaže, postoji minimalna saradnja između javnog i privatnog sektora. Mnogi privatni sakupljači i recikleri tvrde da su imali bezuspešne pokušaje da dobiju odobrenje ili sporazum za upravljanje inicijativom sakupljanja ili plan za ciljane materijale ili oblasti. U međuvremenu , mnoge opštine potpisuju 25-godišnje ugovore sa međunarodnim kompanijama za upravljanje sakupljanjem otpada i/ili deponijom. U pogledu gore navedenog, Čačak je odličan primer jakog i efikasnog lokalnog javno-privatnog partnerstva, koji može biti uzet u obzir od strane većeg broja opština.

Finansijske performanse: Ni jedna od anketiranih opština/JKP-a nije u stanju da pokrije troškove reciklaže, ali benefit vide u smanjenju količine odloženog otpada na deponiji. Kompanija Brđa iz Trstenika je uspešno preuzela ulogu JKP-a kroz komunalno sakupljanje, bez subvencija ili asistencije lokalne samouprave. Brđin uspeh se zasniva na sakupljanju sekundarnih sirovina u javnim kontejnerima, a pored toga, on otkupljuje i komercijalni i industrijski otpad. Svoju profitabilnost Brđa objašnjava boljim sortiranjem otpada od strane njegovih radnika, nego od strane radnika JKP-a, kao i opšte boljom efikasnošću privatnog sektora u odnosu na javni.

Krađa materijala: Nekoliko intervjuisanih se suočava sa problemom krađe materijala iz kontejnera, uglavnom papira i kartona. Dok većina JKP-a ovo smatra problemom, ostali (kao npr. Žitorođa) ovo smatraju pozitivnim, jer na kraju materijal ipak bude recikliran, i predstavlja izvor prihoda nezaposlenim Romima. Blace JKP prodaje malu količinu papira i kartona romskoj firmi u Prokuplju, što predstavlja pozitivan primer lokalnog partnerstva.

Faktori uspeha

Opšti uspeh: Bez obzira na model sakupljanja, intervjuisani često napominju da mnogi građani žele da učestvuju u reciklaži ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi. Isto tako napominju da samo nekoliko građana može ometati program ne sortirajući pravilno. Identifikovani su neki od ključnih faktora uspeha:

 Geografija: Udaljene opštine se suočavaju sa poteškoćama u nalaženju kupaca, transportu i ekonomičnošću reciklaže. Širenje mreže oko postojećih "čvorova" ili klastera reciklažnih programa, i uspostavljanje i podržavanje regionalnih linija za sortiranje, može pomoći prevazilaženju ovog izazova.

 Volja i inicijativa: Volja i inicijativa opština i JKP-a direktno određuje uspeh javnog programa reciklaže. Akteri moraju biti dosledni u uvođenju i promociji inicijative u javnosti, istrajni u svojim naporima uprkos ranijim neuspesima, i posvećeni postizanju ciljeva.

 Ponašanje građana: Na ponašanje građana može se uticati efikasnom medijskom kampanom o reciklaži, koja će podstaći građane da recikliraju, angažovati privatni sektor i obezbediti za javnost povratne informacije o programu. Medijska pokrivenost takođe može pomoći u eliminaciji pogrešnih impresija i mišljenja u javnosti, npr. da JKP-i ne recikliraju sakupljene sekundarne sirovine, već ih odvoze na deponiju zajedno sa otpadom.

 Politika: Odnos i saradnja između Opštine i JKP-a se razlikuje od opštine do opštine. Generalno, manje opštine imaju bolju saradnju od većih; veće opštine mogu imati opozicionu partiju zaduženu za JKP, što stvara dodatni problem. Odnosi u politici imaju glavnu ulogu u sprovođenju uspešnih programa reciklaže.

Separacija na izvoru: U vezi sa selekcijom izvora, navedeni su najbolji primeri u praksi:

 Separacija plastike je bolja u manjim gradovima, pa čak i u selima, nego u mnogim većim gradovima. Ovo se kosi sa očekivanim rezultatima, mada neki intervjuisani ovo objašnjavaju očiglednim problemom odlaganja otpada u selima, gde je prisutan veliki broj divljih deponija.

 Žičani kontejneri (čiji se sadržaj može videti sa spoljne strane) imaju daleko bolje sortiran otpad od zatvorene vrste kontejnera. Čini se da postoji jasan psihološki efekat na građane kada su u mogućnosti da vide sadržaj kont.

 Reciklažni kontejneri bi trebalo da budu u neposrednoj blizini običnih kontejnera. U suprotnom, reciklažni kontejneri neće biti pravilno korišćeni, jer će ih garđani smatrati prikladnim za bacnje običnog smeća. Zanimljivo je da mnogi reciklažni kontejneri za plastiku imaju odličan stepen separacije u malim gradovima i selima, čak i kada nisu u neposrednoj blizini običnih kontejnera.

 Reciklažni kontejneri bi trebalo da budu planski postavljeni kako bi se postiglo maksimalno sakupljanje uz minimalne napore. Kontejnere treba postaviti na dostupnim mestima i u količini koja zadovoljava potrebe i zahteve građana (tako da se pune približno istom brzinom); moraju biti postavljeni tako da pruže građanima priliku da recikliraju uz minimalan napor; i postavljeni na javnim površinama: visoke vidljivosti, kolektivnog stanovanja, frekventnog saobraćaja i mestima gde je zastupljena velika konzumacija napitaka.

Strateški partneri u upravljanju otpadom (PPP)

Opštinski i regionalni planovi

Opštinske i regionalne strategije za upravljanje otpadom: Nacionalna strategija za upravljanje otpadom iz 2003. predviđa zatvaranje i sanaciju postojećih deponija i izgradnju 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa stanicama za transfer otpada i centrima za sekundarnu separaciju reciklabilnog otpada. Zakon o upravljanju otpadom nalaže da svaka opština razvije opštinski plan o upravljanju otpadom, nakon čega se opštine moraju organizovati u regione (koji mogu biti drugačiji od onih predviđenih strategijom iz 2003) i pripremiti regionalni plan o upravljanju otpadom na osnovu lokalnih planova.

Cilj je omogućiti opštinama da planiraju kako će upravljati svojim otpadom u skladu sa zakonom. Opštinama je dozvoljen jedan broj opcija uključujući zadržavanje postojeće strukture, ugovaranje strategijskog partnera za upravljanje otpadom, osnivanje lokalnih javno-privatnih partnerstava, ili bilo koja kombinacija navedenih opcija. Rok za podnošenje regionalnih planova je 23.05.2010. Prema strategiji iz 2009. organizovano je 25 regiona (vidi Aneks 3). U trenutku objavljivanja stretegije (Jun 2009), preostale opštine još uvek nisu postigle dogovore.

Deponije: Evropski stručnjaci smatraju da je broj deponija planiranih za Srbiju prevelik, i da će sredstva biti bolje iskorišćena ulaganjem u inicjative sakupljanja i reciklaže. Oni tvrde da su deponije najskuplji oblik tretmana, zahtevaju velike kapitalne investicije, lokalno stanovništvo im se protivi i predstavljaju dugoročnu obavezu. U mnogim evropskim zemljama beleži se zatvaranje i konsolidovanje deponija, dok je Srbija na putu da izgradi prevelik broj, koje će dovesti do visokih opštinskih, građanskih i kompanijskih finansijskih obaveza. Neki veruju da će na kraju broj biti dosta manji, možda oko deset deponija. Prema SEPA-i samo šest deponija u Srbiji poseduje vagu za merenje (Nov. "09), što je rezultiralo velikom količinom "procenjenih" podataka; postoji 3200 divljih deponija u Srbiji. Kako saznajemo od MEGA-e, trenutni iznos naknade privatnom operateru deponije iznosi: ASA (Lapovo) 16€/ton i Porr-Werner & Weber 21€/ton.

Opštine u kojima se nalaze deponije dobijaju popust od 1€/ton. Sporazumi o partnerstvu (PPP) Strateška partnerstva za upravljanje otpadom: Kao što se može videti u tabeli regiona za upravljanje otpadom, mnoge opštine u Srbiji ulaze, ili će ući u dugoročna javno privatna partnerstva (PPP) sa strateškim partnerom za upravljanje otpadom (obično internacionalna kompanija). IFC i USAID programi pružaju tehničku podršku opštinama koje žele da potpišu sporazum sa strateškim partnerom.

Vrste ugovora: Generalno, postoje dve vrste ovih sporazuma: i) prikupljanje otpada i odlaganje; i II) izgradnja deponije i upravljanje. Prvi uspostavlja zajedničku kompaniju između opštine i privatnog operatera (uglavnom u odnosu 20% opština i 80% privatnik). Opštinskih 20% predstavlja investiciju u vidu sredstava: zgrade, vozila i kontejneri i infrastruktura, koja su prenešena na novu kompaniju koja će obezbediti usluge sakupljanja. Privatni partner obezbeđuje preostalih 80% za novu opremu i sredstva. Većina postojećih JKP-ovih radnika biva angažovana od strane nove kompanije. Druga vrsta upravljanja deponijama, za sada se svodi na potpuno vlasništvo međunarodnih partnera nad deponijom (izuzimajući neke slučajeve u kojima su međunarodne kompanije angažovane samo za izgradnju).

Prednosti PPP: Postoje brojne prednosti zbog kojih bi opštine trebalo da angažuju partnera za strateško upravljanje otpadom.

 Lokalna uprava je oslobođena troškova i odgovornosti za upravljanje komunalnim otpadom, ostavljajući odgovornost na velike kompanije sa iskustvom i finansijskim resursima.

 Prenosi odgovornosti za upravljanje otpadom na privatni sektor, koji je verovatno efikasniji i ekonomičniji od JKP-a prepunih radnika.

 Obezbeđuje stabilnost u rukovođenju i operacijama, eliminisanjem promena rukovodstva koje se javljaju u JKP-u nakon političkih promena.

 Taksa za upravljanje otpadom se obračunava po članu domaćinstva, a ne po životnoj oblasti, što je sistem koji odgovara filozofiji "zagađivač plaća" i direktivama EU.

Loše strane PPP: Bez obzira na ove atraktivne prednosti, sa druge strane postoji niz drugih pitanja koje bi opštine trebalo da uzmu u obzir pre nego što na kraju odluče da potpišu sporazum:

 Sporazumi se uglavnom potpisuju na 25 godina, što je dug period ugovornih obaveza, a za to vreme mnoge stvari mogu da se promene; operateri verovatno računaju na ovu činjenicu i imaju dobru predstavu o tome šta mogu da očekuju na osnovu svog iskustva i pristupa podacima i informacijama

 Partneri-operateri su privatne kompanije sa ograničenom odgovornošću; svojim poslovanjem će zaraditi dobit za svoje osnivače. Njihov prihod potiče od sakupljanja i/ili prihoda od deponije, što znači da će biznisi i građani plaćati troškove, plus profit. Postoje klauzule u nekim ugovorima kojima opštine garantuju određene prihode. Zbog toga, opština Čačak tvrdi da bi sakupljanje trebalo da ostane javni servis.

 Postoje finansijska obeshrabrenja za reciklažu, posebno za primarno sakupljanje (sa izvora). Stručnjaci se slažu da reciklažni programi moraju da obuhvate primarno sakupljanje, da bi se smanjili troškovi sortiranja i prikupili čistiji materijali, visoko isko