Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju - Štetočine i oboljenja

(Foto: ekapija.com)

Larve Lygus oštećenja na plodovima prave probadanjem semenki, na taj način uzrokujući
deformisanje plodova, uključujući i catface ili oštećenja u obliku dugmadi sa velikim rojem
semenki pri vrhu ploda. Štete mogu biti ogromne, a plod bez mogućnosti plasmana na tržište. Ova štetočina hrani se i razmnožava na velikom broju korova i useva, tako da je na zemljištima na kojima ima korova i zastupljenija. Odrasli insekti prezime u biljnim ostacima preostalim iz prethodne sezone i mrtvim biljnim ostacijma u polju, a tokom jedne sezone može se izleći i više generacija štetočine. Odrastao insekt je okruglog oblika, 6-6,5 mm dužine, i pomalo spljoštenog oblika.

Boja mu je zelenkasta do mrke, a na krilima ima žute i mrke tačke. Mlade larve su zelene boje, liče na vaši, ali se mnogo brže kreću, i na krajevima nemaju produžetke koje imaju vaši. Uzorkovanje tokom sezone koje ima za cilj primenu hemijskih sredstava je vrlo efikasno, naročito od vremena cvetanja do berbe, sa preporukom da se sredstva za suzbijanje štetočina primene kod pojave 0,5 mladih insekata po klasteru, ili na 4 od 15 klastera po 1 ili više. Malation, naled, piretrin, bifentrin i fenpropatin obezbediće dobru zaštitu.

JAGODIN CVETOJED

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupojak vene i otpada. Najveća oštećenja prave po obodu zasada gde odrasli insekti prezime u lokalnoj vegetaciji. Cvetojed je tamne, crvenkasto- braon boje, a dužina mu je oko 2,5 mm. Ima izduženu glavu sa tankim rilom dugačkim oko 1,2 mm. Prag primene hemijskih sredstava je relativno visok, 1 – 2 pupoljka po cvetnoj loži (truss), ili kada je oštećeno više od 1 cvetne drške po 0,3 m reda. Primena hlorpirifosa, malationa i fenpropatina po pojavi cvetnih pupoljaka u bokoru daje najbolji efekat. Prskanje oboda novih zasada ili parcela na kojima ranije nije bilo ove štetočine kako bi se sprečio prelazak u zasad može biti efikasno.

TRIPS CVETOVA

Tripsi su sićušni, žućkasti insekti cilindričnog oblika dužine od 1,3 mm koji se hrane cvetovima. Oštećenja na plodu izazvana ovim insektima ogledaju se u tamnim pegama, poderanoj ili otvrdloj pokožici. Prag zastupljenosti ove štetočine pri kome se zahteva primena hemijskih sredstava je deset jedinki po cvetu. Primena ednosulfana, hlorpirifosa ili diazinon u periodu ranog cvetanja može biti efikasna.

JAGODIN SMOTAVAC

Smotavac lista svilenom niti obavija ili obmotava list. Oštećenja su vidljiva tokom čitave sezone, mada je neophodna ekstremno velika zastupljenost ovog insekta da bi se uočila značajna oštećenja roda. Za suzbijanje se mogu koristiti karbaril, bifentrin ili spinosad, ukoliko je potrebno, što obično nije slučaj.

JAGODINA GRINJA

Ove grinje su sićušne i veoma teško vidljive bez lupe. Boja im je ružičasto-narandžasta, a
odrasli insekti imaju sjajnu površinu. Oštećenja si vidljiva kod mladih listova koji se ukovrdžaju i zakržljaju. Na središnjoj lisnoj veni mladog lišća mogu se videti velike mase položenih jaja u vidu intenzivno bele mase. Larve se hrane cvetom, što može prouzrokovati deformaciju plodova. Češće se mogu naći u starijim zasadima. Da bi se izbegla ova štetočina potrebno je obezbediti zdrav sadni material. Hemijska kontrola koja podrazumeva upotrebu endosulfana je moguća, ali neophodno je sredstvo rastvoriti u velikoj količini (200 g/ac). Takođe se može se primeniti i neposredno pre početka cvetanja. Ovo hemijsko sredstvo takođe se koristi za suzbijanje drugih insekata, uključujući Lygus lineolaris, Philaenus spumarius i vaši..

VAŠI

Vaši mogu prouzrokovati uvijanje listova, a visok stepen zastupljenosti ove štetočine može da dovede do značajnog smanjenja prirasta. Odrastao insekt je dugačak nešto manje od 2 mm, svetlo zelene boje sa izraženim produžecima na zadnjem delu tela. Insekti sa krilima pojavljuju se kada broj insekata dostigne veće razmere. Ovi insekti doprinose ozbiljnim oštećenjima kao vektori virusa. Ukoliko se nadgledanjem zasada u maju i junu utvrdi više od 2 vaši na listu, insekticid sprej sasvim izvesno treba upotrebiti. Za suzbijanje se može upotrebiti sistemski disulfoton ili namenski imidacloprid sprej.

SKAKAVCI

Odrasli insekti su svetlo-zelene boje, klinastog oblika i približne dužine oko 3 mm. Oni sisaju insekte koji buše stabljiku i hrane se biljnim sokom, čime se smanjuje prirast i broj stolona, odnosno živića. Simptomi oštećenja su i kratke lisne drške i sitni listovi koji su izobličeni i rastu pod pravim uglom u odnosu na središnji lisni nerv. Takođe dolazi do pojave marginalne hloroze koja se širi do središnje vene lista. Simptomi liče na virusnu infekciju. Većina namenskih i sistemskih insekticida širokog spektra su sredstva kojima se uspešno suzbija ova štetočina (karbaril, malation i imidakloprid).

LIVADSKA PENUŠA

U vreme pred pojavu cvetova, na izdanke i listove jagode naseljavaju se larve Philaenus spumariuss. Ovi insekti buše izdanke i isisavaju biljni sok, smanjujući tako prirast i bujnost sadnica. Kržljavi i sitni plodovi mogu biti posledica jakog napada ovog insekta. Izborani listovi tamnije zelene boje u odnosu na neoštećene listove su dodatni simptomi
zaraženosti. Želatinasta masa neprijatna je prilikom branja. Primena insekticida endosulfana, bifentrina ili imidakloprida uspešno će suzbiti ovu štetočinu, jer ona daje samo jednu generaciju godišnje.

KORENOV SURLAŠ

Ovi insekti napadaju koren ili bokornicu poput grčica, a mogu prouzrokovati kovrdžavost i
uticati na smanjenje prinosa. Ovaj insekt znatno pojede koren zaražene biljke. Koren zaražene biljke je značajno izjeden, a dalja zaraženost može rezultirati uginućem biljke. Odrasli insekti pojavljuju se od sredine do kraja juna, i aktivni su tokom noći. Izgriženi rubovi listova su karakteristična pojava koju za sobom ostavljaju odrasli insekti. Postoji više vrsta insekata koji izazivaju štetu i do 1 cm prema sredini lista. Većina njih je mrke do crne boje, ponekad sa žutim pegama. Suzbijanje parazitskom nematodom Steinernema carpocapsae, koja se u zemlju unosi u jesen, a potom i u proleće, može biti vrlo efikasno. Kontrola bifentrinom usmerena je na odrasle insekte, koji se tek pojavljuju od sredine do kraja juna, takođe može dati rezultate.

GUNDELJ

Larva ovog insekta se hrani korenom jagode izazivajući tako znatnu štetu koja za posledicu ima smanjenu bujnost, a uz to omogućava pojavu patogenih gljivica. Odrasli insekti se hrane listovima koji poprimaju deformisan izgled. Iznenadne pojave ove štetočine su sporadične zbog njenog dugog veka. Odrastao insekt je dugačak 25 – 30 mm. Glava mu je mrke boje, a opna crvenkasto-mrka. Prekriven je kratkim i gustim dlačicama. Fumigacija zemljišta i primena insekticida pre sadnje uništiće larve, a po pojavljivanju odraslih insekata mogu se upotrebiti karbaril ili neki drugi insekticid širokog
spectra delovanja.

PREGALJ

Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo, sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. U kontroli ove štetočine takođe se, nakon berbe, primenjuje Bifenazat.

NEMATODE

Ovi mikroskopski okrugli crvi nastanjuju se u zemlji i napadaju koren, izazivajući celokuipno slabljenje biljke, karakteristično za obeljenja korena. Pri detaljnijem ispitivanju, na zaraženom korenu uočljive su sićušne nekrotične lezije. Pri najintenzivnijem napadu, može biti oštećen čitav korenov sistem. Oštećenja koja se pritom nanose omogućavaju nesmetan prodor patogenih gljivica koje dovode do ubrzanog slabljenja biljke. Površinski usevi koji suzbijaju populacije nematoda, kao što su neven i zeljasto povrće (kupus, kelj, karfiol, prim.prev.) mogu donekle ublažiti njihovu zastupljenost. Hemijska sredstva koja sadrže fumigante je efikasna, ali može da izazove poteškoće sa gljivičnim patogenima

PUŽEVI

Puževi su mekušci koji se obično hrane noću, a sakrivaju tokom dana. Različite vrste puževa su braon do krem-sive boje, veličine obično od 0,5 do 18 cm. U listovima i plodovima koji sazrevaju oni prave sitna udubljenja, a za sobom ostavljaju karakterističan sluzavi trag koji sušenjem postaje sjajan. Uklanjanje biljnih ostataka može biti od pomoći u suzbijanju ovih štetočina, kao i postavljanje mamaca koji sadrže metaldehid ili gvožđe fosfat..

VIRUSNA OBOLJENJA

Mnogi virusni organizmi mogu se javiti istovremeno.Savremeni fungicidi često obezbeđuju zaštitu od većeg broja štetočina, što bi trebalo uzeti u obzir prilikom izbora hemijskog sredstva.

SIVA PLESAN

Kod zaraženosti jagode sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se
formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina.

Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, kaptan, mešavina kaptana i fenheksamida, tiram, tiopanat-metil, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, mešavina piraklostrobina i boskalida, i pirimetanil obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 – 10%) obavite tokom perioda početka cvetanja. Tretiranje ponovite još jednom posle 10 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćenvećom količinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

VLAŽNA KOŽASTA TRULEŽ PLODOVA

Ova gljivica se može pojaviti u bilo kojoj fazi razvoja biljke, a takođe može da prouzrokuje uvenuće bokornice, odnosno korena, u nekim slučajevima. Ovo oboljenje praćeno je narušenim ukusom plodova, a čak mala količina takvih plodova može se negativno odraziti na ukus prerađenih plodova. Oboljenje nije lako uočljivo na svežim plodovima, ali je aroma neprijatna. Oboleli delovi plodova su obično ili braon boje ili ostaju zeleni, a po krajevima plodovi ostaju mrke boje. Daljim širenjem bolesti ceo plod poprima mrku boju i suši se dok ne poprimi kožastu konzistenciju.

Na zrelim plodovima, ovo oboljenje se delikatnije ispoljava kroz neznatnu promenu boje u početnim fazama. Na kraju, promena boje od mrke do tamno purpurne praćena kožastom konzistenicijom može se javiti kasnije. Konačno, plod se suši i pretvara u tvrdu, smežuranu lutku, karakterističnu kod ovog oboljenja. Suzbijanje ove gljivice vrši se u okviru kombinovanja mera održavanja i primene hemijskih sredstava. Najvažniji je izbor lokaliteta, pri čemu je eliminacija stajaćih voda imperativ, s obzirom na to da ovoj gljivici pogoduju vlažni tereni sa visokim nivoom podzemnih voda. Malč od slame obezbeđuje višestruku zaštitu od ovog oboljenja, jer predstavlja barijeru između viška vode i plodova, onemogućava da plod leži na zemlji u kojoj ima ove gljivice, sprečava da se plod isprska, čime bi se oboljenje dalje širilo. Hemijska sredstva koja se koriste u suzbijanju ovog oboljenja su mefanoksam, fosetil-al i fosforna kiselina. Većina fungicida kojima se efikasno suzbija siva plesan i druga gljivična oboljenja ne daju rezultate u kontroli ovog oboljenja, a mogu da izazovu veće probleme.

OBIČNA PEGAVOST LISTA

Sitne, tamno ružičaste pege nepravilnog oblika koje se javljaju na gornjoj površini lista su prvi znaci smeđe pegavosti lista. Pege se uvećavaju, menjaju boju od mrke ka sivoj, a na starijim listovima postaju i bele. Pri jačem napadu oboljenja pege se šire, a uvenuće lista može biti krajnji ishod. Oboljenje se može dalje preneti na lisne drške i plodove, a praćeno je crnim pegama koji se pojavljuju na zaraženim plodovima. Izazivači primarne zaraze prezime na lezijama lišća, a prenose se preko vlažne zemlje (blata) i putem vetra.

Gajenjem otpornih sorti i korišćenjem zdravog sadnog materijala može se izbeći ova bolest, dok se adekvatnim održavanjem zemljišta umanjuje pojava izazivača primarne zaraze. Tretiranje nekim zaštitnim sredstvom ili sistemskim fungicidom na početku vremena cvetanja, kao i tokom čitavog vegetacionog ciklusa ukoliko je to neophodno, umanjiće stepen zaraženosti i pojavu izazivača primarne zaraze. Mnoga hemijska sredstva pokazala su se efikasnim u suzbijanju ovog oboljenja - kaptan, miklobutanil, piroklostrobin (samostalno ili u kombinaciji sa boskalidom), kao i mešavine sa bakrom.

PEPELNICA

Beli pečati gljivičnih formacija na donjoj strani lista su indikatori zaraženosti pepelnicom. Pečati se šire i pokrivajau čitavu površinu, dovodeći do kovrdžanja listova na gore. Purpurno do crvenkaste mrlje takođe mogu biti propratna pojava kod ovog oboljenja. Gljivice se mogu raširiti na sve delove biljke, naročito kod gajenja u plasteniku, kao i na kulture koje se gaje u niskim tunelima ili stakleniku. Smanjena izloženost svetlosti, kratkaobdanica, visoka vlažnost vazduha i niske temperature vazdu a doprinose razvoju ove bolesti.

Kod većeg stepena zastupljenosti ovog oboljenja,mogući su znatni gubici u prinosima. Pojava ovog oboljenja može se izbeći gajenjem otpornih sorti i korišćenjem zdravog sadnog materijala, dok se pravilnim održavanjem zasada umanjuje mogućnost pojave primarnih izazivača oboljenja. Primena zaštitnih sredstava ili sistemskih fungicida u periodu početka cvetanja, kao i tokom vegetacionog ciklusa, ukoliko je to neophodno, smanjiće stepen zaraze i pojavu primarnih izazivača oboljenja. Veliki broj hemijskih sredstava se uspešno koristi za suzbijanje pepelnice, kao npr. miklobutanil, azoksistrobin, piraklostrobin (samostalno ili u kombinaciji sa boskalidom), parafinsko ulje,
tiofanatemetil i sumpor. Ne zaboravite da rotirate preparate, kak ogljivice ne bi postale rezistenetne na pesticide. Parafinsko ulje ne bi trebalo koristiti u kombinaciji sa većim brojem pesticida koji se obično koriste (kao na primer kaptan) zbog mogućnosti pojave fitotoksičnosti.

TRULEŽ KORENA

Ovo je veoma ozbiljno oboljenje u oblastima sa svežijom klimom, i prolećima sa većom količinom vlage. Ovo oboljenje može da dovede do uginuća biljke. Simptomi su naročito vidljivi u niskim i vlažnim delovima zasada, a podrazumevaju ozbiljno tuljenje korena koje prethodi uvenuću i uginuću biljke po nailasku viših temperatura vazduha. Glavni koren ubrzano počinje da truli od vrha ka bokoru, pri čemu se bočni koreni raspadaju, a glavni koren poprima izgled rattail. Posebno je karakteristično gubljenje biljne boje središnje korene žile koje prelazi i na bokor kada se zemljište ohladi. Ovo oboljenje neophodan je višak vode u zemljištu, da bi zarazilo biljku, tako da je propustiljivost zemljišta od najveće važnosti. Poželjno je postaviti uzdignute leje i drenove (cevi) za drenažu kad god je to moguće.

Otporne sorte i zdrav sadni material su takođe veoma važni segmenti kod suzbijanja ovog oboljenja. Suzbijanje hemijskim preparatima ograničeno je na mefanoksam, fosetil-al i fosfornu kiselinu. Produženim i češćim korišćenjem ova sredstva gube na efikasnosti.

KOMPLEKS CRNE TRULEŽI KORENA

Ovo je progresivno oboljenje, i često se javljau poljima na kojima se ustaljeno gaji jagoda. Povezuje se sa intenzivnim zbijanjem zemljišta koje rezultira lošom drenažom i ventilacijom zemljišta, kao i pojavom nematoda i višestrukih gljivica. Delovi korena kojima se prenosi hrana propadaju, a sočne korene strukture venu i tamne. Ova pojava obično započinje pojavom pečata, na bilo kom delu korena, pojava nije obavezna od vrha ka bokoru. Nakon toga obično sledi generalno slabljenje biljke praćeno smanjenim prinosima. Fumigacija zemljišta pruža samo ograničenu i privremenu meru kontrole, ali ne
eliminiše problem. Obrada zemljišta, rotacija useva, gajenje različitih površinskih useva 2 – 3 godine između dve sadnje jagode, uz popravljanje drenaže i ventilacije zemljišta mogu biti od koristi kod pojave ovog oboljenja.

UVENUĆE BILJAKA

Biljke su najintenzivnije napadnute u toku prve godine rasta, pri čemu spoljašni listovi poprimaju mrku boju i potom propadaju. Lišće na unutrašnjoj strani bokora ostaje zeleno, sve dok biljka najednom ne počne da propada i vene, po čemu se ovo oboljenje razlikuje od ostalih oboljenja truljenja bokora i korena. Simptomi se uglavnom javljaju početkom proleća, naročito nakon pojave iznenadnih visokih temperatura, suše ili pri većem intenzitetu svetlosti. Ne preporučuje se sadnja jagodei na zemljištima na kojima su prethodno gajene usevi iz porodice krompira, kao i druge vrste koje su domaćini ovog oboljenja, kao na primer, malina, detelina (alfalfa) i tikva. Mno- gi korovi su takođe domaćini ovog oboljenja, tako da je adekvatno suzbijanje korova pre sadnje jagode imperativ. Nikakvi hemijski preparati nemaju efekat kada se ovo oboljenje već pojavi. Fumigacija zemljišta pre sadnje je efikasna, ali se praktičniji pristup ogleda u izboru otpornijih sorti i pravilnom održavanju zemljišta.

BAKTERIJSKA OBOLJENJA

BAKTERIJSKA PEGAVOST LISTA

Pegavost lista se prvo javlja na donjoj strani lista u vidu vodenih lezija. Lezije se zatim uvećavaju, i formiraju pege nepravilnog oblika, često uokvirene sitnim lisnim venama. Oddrugih oboljenja pegavosti lista razlikuje se po svetlucavom odsjaju pega. U slučajevima intenzivnijeg napada ovog oboljenja pod vlažnim uslovima može se uočiti tanak sloj koji sa smanjenjem vlažnosti prelazi u beličastu, ljuspastu prevlaku. Oboljenje se može raširiti na veće lisne površine, a u slučajevima naročito ozbiljne obolelosti dolazi do uginuća biljke. Prouzrokovač bolesti prezimljuje na tkivu uvelog lišća, a prenosi se preko vode, blata, obradom zemljišta i operacijama tokom berbe. Preparati na bazi bakra (bakarni hidroksid i/ili baker amonijum karbonat) predstavljaju najbolja rešenja za zaštitu, mada višestruka primena ovih sredstava može da utiče na pojavu fitotoksičnosti. Prevencija kod biljaka rasadniku i transplantata je najvažnija komponenta zaštite.

VIRUSNA OBOLJENJA

Hemijska sredstva ne pomažu u suzbijanju virusnih oboljenja. Mere kontrole treba usmeravati na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata vektora prenosa (gde je to moguće) i na uklanjanje obolelih biljaka. One su obično "rezervoari" ovih virusa, a njihovi vektori obično su divlje jagode ili korovi koji rastu u okolini zasada.

VIRUS NABORANOSTI LISTA

Simptomi ovog virusnog oboljenja koje se prenosi vašima ogledaju se u pojavi žućkastihpega na listovima koji izgledaju naborano i deformisano. Listovi se smanjuju i bujnost je generalno smanjena.

VIRUS ŠARENILA LISTA

Ovaj virus je veoma česta pojava kod jagode koji sa ozbiljnim sojevima izaziva znatno smanjenje bujnosti i prinosa. Blaga šarenilost na lišću je uobičajen simptom, ali simptome karakteristične za ovu bolest veoma je teško utvrditi. Prenosi se vašima i često se javlja zajedno sa drugim virusima, što dovodi do daljeg propadanja biljke.

VIRUS BLAGOG ŽUTILA OBODA

Ovaj virus koji se prenosi vašima veoma je uobičajen u zasadima jagode, a često se javlja u kombinaciji sa ostalim virusnim oboljenjima. Simptomi su kržljavost, žuto obojeni obod lista, deformacija lista i sitan plod.

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanj korova uključuje mere održavanja zemljišta i primenu hemijskih preparata. Malčiranjem i plevljenjem može se do izvesne granice smanjiti potreba za intenzivnom primenom hemijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se korov utvrdi u zasadu ili oko njega. Spoljni obod zasada treba stalno kositi. Održavanje zasada u godini sadnje obezbeđuje olakšano suzbijanje korova u godinama koje slede. Slabije suzbijanje korova tokom prve godine uticaće na skraćenje životnog veka zasada.

Međutim, na raspolaganju su neki herbicidi za suzbijanje korova u zasadu jagode. Oni se mogu svrstati u šire kategorije u zavisnosti od toga na koje su korove usmereni (širokolisni nasuprot travama), u zavisnosti od vremena primene (pre pojave korova nasuprot onima koji se primenjuju nakon pojave korova) i specifičnosti (širokog spektra nasuprot onih namenjenih za određene korove). U tabeli 4, navedeni su herbicidi koji se mogu naći na tržištu, kao i uputstva za upotrebu.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".