Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju - Postavljanje zasada i priprema zemljišta

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve
ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu metode sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Ako se postavljaju izdignute leje treba ih formirati kada je zemljište dovoljno vlažno za obradu. Leje treba da budu 20 - 25 cm visoke i 30 – 40 cm široke. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer ona omogućavaju adekvatnu drenažu. Poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi.

U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona, neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu severjug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, bolja ventilacija i protok vode. Moguće je da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

SADNJA

Uobičajeno je da se mladi bokori koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste za sadnju jagode na gredicama (bankovima), uz zastiranje zemliišta folijom. One se preuzimaju u snopovima kao sadnice sa golim korenom, a mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Korisno je potopiti koren sadnice u vodu na nekoliko sati pre sadnje. Živići sa golim korenom mogu se posaditi na istoj dubini na kojoj su bile pre iskopavanja. Ako se sadnja odloži do kraja maja i početka juna, preporučuje se da se sadnice zasade na manjem rastojanju u redu (30 cm). Ne preporučuje se da se krunice koje su prošle kroz period mirovanja sade kasno u leto i jesen, jer one nadalje gube na bujnosti dajući vrlo mali broj stolona, odnosno živića.

NEGA U GODINI SADNJE

Brzo nakon sadnje, na bokornicama se javlja nekolicina listova, kao i cvetovi. Ovi cvetovi ini cirani su tokom prethodne jeseni u rasadniku pre ulaska u period mirovanja. Najbolje je otkloniti cvetne drške sa cvetovima u godini sadnje kako bi se stimulisala pojava stolona u određenoj formi leje, što opet rezultira većim prinosima u narednoj godini. Iz pupoljaka koji se obrazuju u pazuhu novog lišća, jagoda tokom vegetacije sukcesivno formira stolone. Stoloni, odnosno živići se intenzivnije obrazuju početkom leta. Postavite ili oblikujte nove stolone kako bi popunili leju, zadržavajući pritom širinu leje na maksimalno 45 cm. Stolone izvan ovog prostora treba uvući u leju ili odseći ukoliko je gustina adekvatna.

NAVODNJAVANJE

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu, a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U središnji deo leje, celom dužinom, može se postaviti savitljiva irigaciona traka koja se može i ukopati u zonu ispod korena, naročito kod izdignutih leja. Tenziometar je najbolji način nadgledanja vlažnosti zemljišta, mada se, po pravilu, koristi 2.5 do 5.0 cm vode nedeljno u kombinaciji sa padavinama u godini sadnje.

PRIHRANA SADNICA

Na oko 4 nedelje nakon sadnje primeniti 35- 45 kg N /ha. Preporučuje se dodatna prihrana krajem leta primenom 35 kg N /ha. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da li treba upotrebiti manju količinu azota nego što je prikazano (tokom godine sadnje), naročito na težim zemljištima. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) predstavlja najbolji izvor azota u godini sadnje. Procenat azota u običnim đubrivima može se videti u tabeli 2. Ne zaboravite da izračunate količinu veštačkog đubriva samo za prostor na kome su zasađene sadnice.

SUZBIJANJE KOROVA

Brzo suzbijanje korova značajno je kod sistema gajenja pod folijom, kako se korov ne bi utvrdio u zasadu. Primenite herbicid kojim se sprečava pojava korova pošto se koren sadnice utvrdi u leji. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnica, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Korov se najintenzivnije javlja tokom juna, jula i avgusta, tako da usmeravanje pažnje na njegovo suzbijanje tokom ovog perioda daje najbolje rezultate. Malčiranje slamom se koristi u cilju zaštite tokom zime, a potom i za suzbijanje korova u narednim sezonama, zajedno sa primenom herbicida i ručnog plevljenja.

ZAŠTITA TOKOM ZIME

Biljke ulaze u period mirovanja krajem jeseni (od sredine do kraja novembra). Da bi se bokornice zaštitile od ekstremno niskih temperatura i pomeranja zemljišta, a potom i isušivanja, koristi se malč kojim se prekrivaju sadnice. Kao malč, obično se koristi slama od pšenice, mada se u ove svrhe uspešno može koristiti i slama od raži i sudanske trave. Slama od ječma i ovsa ne pružaju adekvatnu zaštitu. Jagode mogu pretrpeti znatna oštećenja bez zaštite tokom zime.

Obično se preko sadnica nanosi od 4 – 9 cm slame. Da bi se obezbedio sloj slame debljine 2,5 cm po hektaru potrebno je 2,5 mT slame. Slama ne bi trebalo da ima seme, a naročito seme od korova. Nanošenje malča je obično mehanizovano – mašinom koja seče i raspršuje slamu preko leja. Postoji veliki broj različitih mašina u pogledu vrste bala slame i metoda primene (bacanje slame nasuprot nanošenju na leje). Na manjim parcelama, malčiranje se može obaviti i ručno, uz pažnju da debljina sloja nanesene slame bude ravnomeran.

Alternativni materijali, kao što su tkani materijali ili veštački sneg, takođe se koriste u svrhu zaštite od niskih temperatura, ali je zaštita pritom ograničena. Slamu ne bi trebalo koristiti sve dok jagode ne uđu u period mirovanja. Sačekajte dok prođe nekoliko jakih mrazeva, i lišće postane potpuno dehidrirano. Malč se mora primeniti pre nego što nastupe temperature dovoljno niske da izazovu oštećenja, i pre snežnog pokrivača posle koga malčiranje ne bi imalo efekta. Malčiranje primenjeno neposredno pre smrzavanja zemljišta daje najbolji efekat. Ista procedura ponavlja se iz godine u godinu, dogod se zasad obnavlja.

AKTIVNOSTI PRE I ZA VREME BERBE

PRIHRANA

UKLANJANJE MALČA

(Foto: ekapija.com)

U proleće, uklonite malč sa sadnica, i pomerite ga u sredinu reda. Iako je zaštita sadnica od niskih temperatura primarna funkcija malča, on takođe služi da suzbije korov u međurednom prostoru, kao i da plodovi ostanu čisti i neupraljani, jer malč ne dozvoljava da plodovi leže na zemlji. Zadržavanje vlage i lakša berba su takođe prednosti malča. Nanesite malč svuda između redova, gotovo do samih sadnica. Sadnice će rasti kroz tanak sloj slame. Malč se može ukloniti u rano proleće (od sredine do kraja marta), osim ukoliko imate za cilj da odložite cvetanje.

Odlaganje uklanjanja malča takođe će značajno umanjiti prinose ukoliko se to ne obavi najkasnije do sredine aprila. Sadnice koje su oštećene niskim temperaturama zahtevaće dodatnu negu, ukoliko dođe do odlaganja sadnje. Zaštita od stresa obezbeđivanjem velike količine vode, suzbijanjem korova, insekata i bolesti može uticati da se sadnice oporave. Dosadašnja iskustva su pokazala da prihrana veštačkim đubrivom ne utiče znatno na oporavak sadnice.

PREPOKRIVANJE

Vrlo praktičan način kultivacije jagode predstavlja uzgoj jagode pod agril folijom koja štiti
jagodu od ranih prolećnih mrazeva i omogućava ranije prispevanje plodova. Agril folija se postavlja na već zasađenu parcelu sa jagodom, koja je na foliji, tako što se prekrije celokupna površina. Korišćenje pokrivača izrađenih od sintetičkih tkanina može uticati na to da se sazrevanje ubrza, a primenjuje se po uklanjanju malča početkom marta. Međutim, ovaj postupak može se i odložiti, ukoliko ima ostataka snega, ili u slučaju niskih temperatura neuobičajenih za ovo doba godine. Uzgajivač može odlučiti da prepokrije rane sorte jagode, a ostavi nepokrivenim one koje kasnije rađaju, na taj način produžavajući vreme berbe.

Prepokrivanje obezbeđuje samo minimalnu zaštitu od niskih temperatura i ne predstavlja zamenu za malč, osim u oblastima sa blagim zimama. U proleće, prepokrivanje omogućava da biljke dobiju svetlost i vlagu, ali i zadržavanje toplote, koja pogoduje rastu, i može da ubrza cvetanje do 2 nedelje pod povoljnim uslovima. U najvećem broju slučajeva, prinosi ranih sorti su povećani. Prepokrivanje može biti otežano, i ne treba ga primenjivati ukoliko je vreme vetrovito. Materijali moraju čvrsto biti privezani za krajeve klinovima u obliku slova U, džakovima sa peskom ili drugim teškim predmetima. Pokrivač treba ukloniti odmah po pojavi cvetova, kao bi se omogućilo oprašivanje. U slučaju pojave magle, dok su cvetovi još pod pokrivačem, može se izvršiti navodnjavanje odozgo, kako bi se sadnice zaštitile. Prepokrivanje može obezbediti samodelimičnu zaštitu od mraza, naročito kada j dan koji prethodi mrazu hladan.

Suzbijanje korova je važno u slučajevima korišćenja pokrivača, jer je primećena pojačana aktivnost insekata kada ostaci korova prezime u zemljištu. Dobrom zaštitom od korova oštećenja nastala usled aktivnosti insekata umanjena su u poređenju sa slučajevima kada se prepokrivanje ne primenjuje. Prekrivači za prepokrivanje su relativno skupi u inicijalnom trenutku, ali se mogu koristiti od 3 do 6 godina. Obratite pažnju na to da pokrivač bude koliko je moguće čist i suv prilikom njegovog odlaganja i savijanja. Obeležavanje takninebojom omogućiće njeno lakše postavljanje naredne godine. Takođe, obratite pažnju na pojavu miševa u prostoru u kome držite pokrivač, jer je takav material pogodan za sklonište miševima preko zime.

ZAŠTITA OD MRAZA

U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos, prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanjenje prinosa. Mraz tokom samo jedne noći može u potpunosti eliminisati prinos. Jagode obično cvetaju pre poslednjeg mraza, naročito kada se koriste pokrivači. Ako je središnji deo cveta crne boje to je znak da ima oštećenja od mraza. Uzgajivači odlažu ulanjanje malča kako bi izbegli uticaj prolećnih mrazeva, ali se taj postupak može negativno odraziti na visinu prinosa sa više aspekata. Dodatnim nanošenjem slame u međuredni prostor pre vremena cvetanja takođe se povećava rizik da biljka tokom dana upije manje toplote, čime se ubrzava hlađenje tokom noći.

Navodnjavanje odozgo potrebno je u okviru zaštite od mraza, jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cvetovima ima vode temperature će se zadržati na 0°C, jer voda oslobađa toplotu pre nego što se pretvori u led. Oštećenja na cvetovima događaju se samo pri temperaturama nižim od -2,2°C. Ovaj vremenski prostor između leđenja vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpunosti prekrije ledom, a cvetovi i sadnice ipak zaštite. Međutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan, temperature će sići ispod tačke na kojoj se događaju oštećenja, i zapravo tada mogu da ih prouzrokuju. Neophodno je izlivanje najmanje 25 – 38 mm vode na sat, odnosno 420-550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila adekvatna zaštita. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote, čime se zaštita od mraza umanjuje.

Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine vode. Navodnjavanje odozgo nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote koja isparava može biti veće nego u uslovima zamrzavanja vode. Osetljivost cvetova na mraz varira u odnosu na razvojnu fazu. Otvoreni ili delimično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od čvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju su tolerantniji prema mrazu u odnosu na otvorene cvetove. Na zaštitu od mraza mogu negativno uticati i drugi vremenski uslovi. Mirna, vedra noć pre će stvoriti uslove koji izazivaju oštećenja, jer se toplota brzo gubi, i temperature cvetova može biti niža od temperature u neposrednom okruženju biljke.

Veća je verovatnoća da će mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati
veća oštećenja od onih koji slede iza pe ioda svežijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka. Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji ima najnižu temperaturu, kako bi se moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. Delovi zasada na nižoj visini biće hladniji od okruženja, a mogu biti značajno hladniji u odnosu na vazduh oko građevina. Uz to, zaštitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža, jer je tačka pojave rose niža u takvim noćima, i tada se niže temperature mogu očekivati.
Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca, i pre nego što led počne da nestaje sa biljke, ili počne da se prirodno topi.

PRIHRANA I ĐUBRENJE

Svake godine po obnavljanju zasada (videti dole) preporučuje se testiranje zemljišta zbog optimizacije programa prihrane. Najmanje 50 listova uzorkovanih sa celokupne površine zasada treba skupiti i osušiti (osloboditi od vlage) za analizu. Pregledom problematičnih delova zasada može se utvrditi neophodnost dodatnog testiranja. Hranljive materije mogu se obezbediti iz prirodnih resursa, zatim kroz veštačka đubriva ili
njihovom kombinacijom.

Uobičajena količina u podignutom zasadu kreće se oko 79 kg N/ha nakon berbe, i 34 kg N/ha koji se primenjuju tokom septembra. Na primer, ako koristite amonijum nitrat biće vam potrebna 232 kg/ha da biste obezbedili 79 kg čistog N/ha (u amonijum nitratu ima 34% azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubrivima prikazan je u tabeli 2. Na lakšim zemljištima može biti potrebna nešto veća količina azota, a manja kod teških zemljišta. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) jenajbolji izvor azota u godini postavljanja zasada, mada će bilo koji drugi, jeftiniji, izvor azota odgovarati nakon godine postavljanja zasada.

Urea je obično najjeftiniji izvor azota, i treba je primeniti kako bi se izbeglo isparavanje. Nije neophodno primenjivati konvencionalna đubriva u odnosu 15-15-15, osim na peskovitim zemljištima. Prihrana stajskim đubrivom po sadnji se ne preporučuje kod gajenja jagoda za svežu potrošnju, usled mogućnosti pojave bolesti koje se prenose preko hrane (NORO virusi, Ešerihija koli i sl., prim. prev.). Ukoliko se koristi stajsko đubrivo, obratite pažnju na to da bude adekvatno kompostirano, i nanesite ga pre sadnje da bi se umanjio rizik.

NAVODNJAVANJE

Ovim sortama jagode pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemljištima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno za postizanje najboljih rezultata i visokih prinosa. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neophodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, kadgod je to moguće, osim kod primene zaštite od mraza, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda. Navodnjavanje se takođe preporučuje nakon obnavljanja zasada, kako bi se održao isparavan zdravstveni status sadnica u narednoj sezonil.

BERBA I MANIPULACIJA PLODOVIMA POSLE BERBE HLAĐENJE I ČUVANJE

Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Odlaganje hlađenja nakon berbe značajno može uticati na trajnost plodova.

Jagode bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade blizu 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. Najbolji stepen zrelosti plodova jagode za svežu potrošnju je onda kada plod u potpunosti do bije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju.

Plodovi koji se oberu pre vremena punog zrenja imaće veću trajnost od onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje jagode za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude za maloprodajno tržište koje se mogu direktno odlagati u hladnjaču i prosleđivati na tržište. Plastične posude od čiste Clamm-shell plastike, različitih dimenzija, koriste se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno tržište Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od stiropora, kartona ili drveta još uvek su prihvatljive za lokalno i neposredno maloprodajno tržište, kao i za namensko tržište.

TRANSPORT

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, uključujući i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procenat gubitka. Jagoda bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na dnu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truskanje.

Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati, ili se mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom jagodom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće,
od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

OBNAVLJANJE ZASADA

U sistemu gajenja pod folijom zasad jagode treba obnoviti da bi se umanjila pojava korova, umanjilo rastojanje između redova i povećala bujnost zasada iniciranjem ćerki biljaka koje će popuniti rastojanje između sadnica. Ovaj proces proređivanja sprečava preveliki broj stolona, odnosno živića u redu. Ove ćerke biljke doneće rod naredne godine. Sredstvo 2,4-D može se primeniti pre obnavljanja zasada ukoliko se uoči pojava širokolisnih korova. Listovi jagode moraju se ‘’šišati" kako bi se izbeglo unošenje sredstva u bokornicu, a time i oštećenje sadnica. Ovo sredstvo ne bi trebalo koristiti ukoliko će se listovi ostavljati otvoreni u slučajevima stresa izazvanog obilnim padavinama, oštećenja nastalih usled napada insekta Othorincus spp., ili ostalih uslova koji se negativno odražavaju na biljku.

Prilikom narednog "šišanja" redove bi trebalo suziti od 20 do 25 cm po širini, motokultivatorom ili tanjiračom. Sadnicama pogoduje da vrhovi bokornica budu prekriveni sa 2,5 cm zemlje, jer se iznad starog korena pojavljuje novi. Nanesite đubrivo i navodnjavanje (najmanje 2,5 do 5 cm) neposredno nakon toga, kako bi se stimulisao novi prirast. Herbicidi koji se primenjuju pre kretanja pupoljaka mogu se primeniti odmah nakon obrade zemljišta.

SUZBIJANJE ŠTETOČINA

Jagode su osetljive na mnoge insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontrolisati, ili se njihova zastupljenost može minimizirati kroz adekvatnu negu i održavanje zasada. Održavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom kao i provetravanje i zaštita od korova u cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bolesti doprineće smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Suzbijanje štetočina lakše je izvesti ako je bokor proređeniji.

Pritom, izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida u cilju zaustavljanja širenja pojave štetočine koja se suzbija takođe pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Međutim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da će gubici u prinosima preći prihvatljive granice hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i zadovoljavaju potrebe svakog tržišta.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".