Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu - Pripremni radovi

Breskva, jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u područjima sa umereno kontinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo iz Kine, iako njeno naučno ime, Prunus persica, može da navede na zaključak da potiče iz Persije (Iran).

Po svoj prilici, gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji. Evropa je najveći proizvodjač breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifornija) i Azija. Od evropskih država, Italija je najveći proizvođač breskve. Na drugom mestu je Grčka, a zatim Španija i Francuska. U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu, sa 4,27% ukupne površine pod ovom voćnom vrstom, iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Tokom poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. Na grafikonu 1 prikazan je trend velikog porasta broja stabala do ’80-ih
godina. Od ’80-tih pa do 2002. godine, stiče se utisak da je rast prilično ujednačen, da bi od 2002. godine na ovamo, krivulja na grafikonu ponovo ukazuje na uzlazni trend u pogledu zastupljenosti stabala breskve.

Što se tiče ukupne proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identična, što je veoma dobar pokazatelj. Uvodjenje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbeđuje bolje i logicnije raspoređivanje ekonomskog rizika. Breskva ima veoma kratak ‘formativni’ period. Stabla breskve dostižu punu produktivnost u petoj i šestoj godini po sadnji. U dobrim agroekološkim uslovima obilno i redovno rađa (30-40 t/ha), što je više nego dovoljno, s obzirom na njen relativno kratak vek eksploatacije koji se kreće od 12 do 15 godina. Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su veoma dobre, pod uslovom da se zone gajenja ograniče na lokalitete za koje se zna da su povoljni za uzgajanje ove kulture, kao što je oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beograd i šira područja u toj oblasti). Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Niš, Leskovac, Čačak, Prizren su takođe samo neka od najpoznatijih područja.

Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjednako je važno uzeti u obzir zahteve trzista kome je proizvodnja namenjena. Što se tiče tržišta voća za svezu upotrebu, akcenat se stavlja na obojenost plodova (svaka nijansa crvene se smatra dobrom), transportabilnost, trajnost i konzistentnost/čvrstoću plodova. Zahtevi tržišta plodovima namenjenim prerađivačkoj industriji su slični, iako je obojenost opet u prvom planu (poželjno je da plodovi budu žute boje, bez primesa crvene koja se sliva u meso ispod pokožice ili oko koštice, da mezokarp bude čvrst i da ne podleže promenama tokom i nakon prerade, da plodovi imaju dobru transportabilnost, da se dobro čuvaju u skladištu).

Podizanje zasada

Postoji nekoliko veoma važnih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za gajenje breskve. Podizanje zasada je skupa i dugoročna investicija na koju utiče i veći broj spoljnih činilaca koji se ne mogu kontrolisati. Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do 15 godina. Tokom tog perioda, zasad mora da ostvari prihod dovoljan za otplatu uloženog investicionog kapitala kao i za pokrivanje troškova za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tog razloga je od presudnog značaja detaljna izrada plana po kome bi se preduzeli svi neophodni koraci za podizanje profitabilnog projekta.

Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledeće segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipa zemljišta i orijentacije zasada, detalji u vezi sa prethodnim proizvodnim kulturama na tom mestu/ ponovna zadnja na istom mestu, potencijalne bolesti koje će se preneti iz prethodnog zasada; obratiti pažnju na vremenske uslove, topografiju terena u odnosu na terene u neposrednoj blizini, raspoloživost visoko kvalifikovane radne snage sposobne da odgovori visokim tehničkim zahtevima proizvodnje, postojanje adekvatne infrastrukture (putevi, hladnjače sa kontrolisanom atmosferom za brzo hlađenje i skladištenje plodova pre plasiranja na tržište), i tome slično.Verovatno najvažniji ograničavajući faktor izvan čovekove kontrole, su klimatski uslovi određenog područja.

Klima

Breskva je najosetljivija voćna vrsta u poređenju sa ostalim voćnim vrstama. Parcela ne sme da bude na mestu koje je izloženo jačim mrazevima tokom zime ili proleća, kada su moguća oštećenja cvetova ili tek zametnutih plodova. Istovremeno, neophodno je da temperatura u zasadu bude ispod 7ºC izvesno vreme tokom perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionom periodu. Da li će gajenje breskve biti uspešno ili ne zavisi od učestalosti i jačine mrazeva tokom jeseni, zime i proleća. Produženi periodi toplog vremena u jesen praćeni preobilnim padavinama mogu odložiti proces sazrevanja stabala, čime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oštećenja tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka već i samih stabala.

Tokom perioda mirovanja, stabla breskve podnose temperature i do -26,6 ºC bez ozbiljnijih oštećenja. Međutim, usled naleta toplijeg vremena, koren stabla počinje da upija vodu, razblažujući koncentraciju ćelijskog soka. Tkivo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Temperature ispod tačke smrzavanja su najčešće posledica inverzije temperature vazduha. Delovi parcele u udolici su podložnije oštećenjima od mrazeva jer se hladan, gušći vazduh tu spušta i duže vreme zadržava, pogotovu kada je vazdušna drenaža otežana zbog šumaraka ili građevinskih objekata.

Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenološkog razvoja. Pupoljci u početnoj fazi bubrenja će bolje podnositi niže temperature nego pupoljci u periodu punog
cvetanja. Tabela koja se odnosi na kritične temperature u raznim fazama razvoja pupoljaka bazirana je na istraživanju obavljenom na Državnom univerzitetu u Vašingtonu. Prvi red brojeva odnosi se na temperature koje će prouzrokovati odumiranje 10% pupoljaka u datoj fenološkoj fazi razvoja pupoljaka. U drugom redu su date temperature koje će prouzrokovati odumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnoj fazi.

Prilikom određivanja lokaliteta za gajenjebreskve veoma je važno uzeti u obzir činjenicu da temperatura raste sa visinom. Naučni podaci, kao i podaci sa terena, pokazali su da nadmorska visina nije toliko značajna koliko uzdignutost terena na kome je zasad, u odnosu na okruženje u neposrednoj blizini. Čak i najneznatnija temperaturna razlika može se, a često tako i biva, značajno odraziti na preživljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i na potencijalne prinose. Prosečan godišnji nivo padavina za područja koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje breskve kreću se od 556 mm (Palić-Subotica) do nešto manje od 716 mm (Kraljevo)

Po svoj prilici, ove količine padavina mogu biti dovoljne za održavanje visoke produktivnost zasada na parcelama na kojima se primenjuju adekvatne pomo- i agrotehničke mere. Faktori kao što su količina padavina, preobilna rodnost i izvesne karakteristike zemljišta (poroznost i vododržni kapacitet) mogu lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu ograničavajuci faktor u pogledu ostvarivanja proizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanje može biti potrebno, naročito u najkritičnijim fazama rasta i razvoja ploda.

Zemljište

Breskva se može gajiti na raznim tipovima zemljišta, pod uslovom da se za svaki tip zemljišta koristi adekvatna podloga. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta, najbolji rezultati se postižu na dobro propustljivoj, dubokoj peskovitoj ilovači sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima između 6 i 7. Ukoliko se gaji na plodnijim, obično težim zemljištima, stabla breskve mogu biti izraženije bujnosti što ih čini osetljivijim na oštećenja izazvana zimskim mrazevima, čime se dovodi u pitanje njihov opstanak.

Priprema zemljišta

Uopšteno govoreći, voćna stabla ne podnose slabo drenirana zemljišta (glineni horizont, nabijenost zemljista kao posledica višegodišnje intenzivne obrade i tretiranja zemljišta, itd.) što za posledicu ima zabarivanje, zasićenost zemljištavodom, naročito u toku vegetacije. Glineni nepropustljivi horizont je sloj materijala nalik steni, i može biti debljine od 20 – 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji onemogućava drenažu. Ukoliko se nalazi u površinskom sloju zemljišta, na dubini od najviše 120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno ponoviti postupak.

Dubokim oranjem se poboljsava situacija nastala kao posledica nabijenosti zemljišta ili prisustva nepropustivog sloja gline. Drenaža zemljišta se može poboljšati postavljanjem
drenažnih cevi ili sadnjom ’na uzdignitim lejama’. Kod drenažnog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvišna voda usmerava prema perforiranim cevima, a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru stručno-tehničku osposobljenost, a često predstavlja i prilično skupu investiciju. Održavanje cevi u "protočnom stanju" bez prisustva zemlje i drugog otpada može da bude po priličan izazov.

Drugi, sasvim uspešan metod, je sadnja ’na uzdignutim lejama’. Leje se uzdignu za oko 50 cm od površine zemljišta dovoljno da se masa korenovof sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda čime se izbegava potencijalni problem truleži korena. Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jer zemljište na uzdignutim lejama se brzo isušuje.

Istorija parcele na kojoj se podiže zasad

Poznavanje istorijske prošlosti parcele u pogledu vrsta koje su na njoj gajene u prethodnim godinama nam daje indikaciju o predviđanju potencijalnih faktora rizika (štetočine, oboljenja, korov, produktivnost) u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste voćne
vrste tokom više godina može prouzrokovati značajne i nesavladive teškoće, usled obrazovanja specifičnih uslova ’mikro-ekosistema’ sredine koji su uglavnom posledica gajenja samo jedne iste vrste koje podrazumevaju primenu istovetnih agrotehničkih mera održavanja zasada.

Zapravo, usled suzbijanja istih štetočina identičnim preparatima tokom više decenija vrlo je moguće da su se obrazovale populacije štetočina koje su razvile potpunu rezistentnost na preparate predviđene planom za zaštitu od štetočina. Na takvim parcelama stabla su manje bujna, slabo rađaju, a zastupljenost štetočina i oboljenja je visoka. Da bi se izbegli brojni problemi, najbolje je na takvim parcelama ne podizati voćnjak neposredno nakon krčenja prethodnog zasada, već tokom nekoliko godina rotirati površinske useve, kao što su kukuruz, raž, sudanska trava, šećerna repa i druge useve koji zahtevaju godišnju kultivaciju.

Obradom zemljišta odstraniće se ostaci korenovog sistema prethodnih zasada, čime će se sniziti stepen zastupljenosti primarnih izazivača zaraze velikog broja oboljenja koja se prenose putem zemljišta. Obradom zemljišta će se izmeniti struktura nematoda, eliminisaće se u potpunosti prisustvo primarnih izazivača izvesnih štetočina, kao što je breskvin smotavac (Grapholita sp.) i oboljenja poput truleži plodova (Monilinia sp.), itd.
Fumigacija zemljišta, kao mera obrade zemljišta pre sadnje, je efikasan postupak u suzbijanju nematoda, korova, insekata i nekih oboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti krajem leta, nakon što se zemlja preore ili rigoluje, ili u jesen, kada je zemljište prilično suvo, ali jos uvek dovoljno toplo da osigura efikasnost preparata.

Nagib

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Jedan od važnih faktora na koje treba obratiti pažnju je nagib i njegova geografska ekspozicija ili orijentacija nagiba. Na brdovitim terenima sa blagim nagibom vazdusna drenaža kao i drenaža zemljišta su dobri. Geografska orijentacija zasada je odgovorna za stvaranje mikro-klimatskih uslova koji mogu da utiču na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke, početak vegetacije u proleće, cvetanje, potencijal rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova. Parcele sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom se u proleće brže zagrevaju, podstičući ranije kretanje vegetacije, što može dovesti do povećane osetljivosti pupoljaka na rane prolećne mrazeve i rezultirati u manjim ili većim gubicima u prinosima.

Što se tiče prednosti, plodovi koji se uzgajaju na terenima usmerenim ka zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, što mogućava postizanje više cene na tržištu. Na lokalitetima gde su rani prolećni mrazevi normalna pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje. Zaista, stabla će se malo duže zadržati u periodu mirovanja, ali će zato većina pupoljaka ostati u dobrom, vitalnom stanju, sa visokim potencijalom za zametanje plodova i redovnije plodonosenje. Na takvim terenima, gubitak u prinosima je pre povremena nego stalna godišnja pojava.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu", čiji je autor Dr Mirjana Bulatović Danilović.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".