Kome država najviše duguje i koliko otplata kamata košta budžet?

Ukupan javni dug Srbije na kraju 2023. godine iznosio je 36,15 mlrd EUR, tri milijarde više nego na početku godine, ali je u odnosu na BDP smanjen na 52,3%.

U okviru javnog duga, ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 34,34 mlrd EUR, dok su indirektne obaveze bile 1,81 milijardu.

U našem javnom dugu dominiraju strani poverioci, pa je spoljni javni dug iznosio 25.36 mlrd EUR, dok je unutrašnji dug bio 2,5 puta manji - 10.79 milijardi.

Ako gledamo valutnu strukturu javnog duga,čak 78,3% dugujemo u stranim valutama. Najveći deo duga na kraju prošle godine bio je u evrima, 57,7%, dok je dolarski dug činio 13,4% ukupnog javnog duga. Manji deo, 6,7 odsto smo dugovali u SDR-specijalnim pravima vučenja, obračunskoj valuti MMF-a.

Ubedljivo najveći deo javnog duga Srbije nalazi se u obveznicama. Na ime evroobveznica dugujemo 8,93 mlrd EUR, dok je na domaćem tržištu emitovano što dinarskih što deviznih obveznica u vrednosti od oko 9,1 milijarde, navodi Danas.

Po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti u dinarima dug je 7,2 mlrd EUR, dok su dugovi po osnovu dugoročnih obveznica denominovani u evrima oko 1,9 milijardi.

Treći na spisku jesu krediti stranih vlada, kojima dugujemo 3,2 milijarde evra, a nakon njih i krediti poslovnih banaka kojima Srbija duguje 2,8 milijardi evra.

Kineskoj Eksim banci (Export – Import Bank of China) Srbija duguje 2,6 mlrd EUR.

Iza njih su međunarodne finansijske institucije, Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,3 mlrd EUR, zatim Međunarodna banka za obnovu i razvoj sa 2,1 milijarde, kao i Evropska investiciona banka kojoj Srbija duguje 1,8 mlrd EUR.

U odnosu na kraj 2022. godine javni dug je povećan za skoro tri milijarde evra u 2023. Ipak, na kraju pretprošle godine dug prema BDP-u iznosio je 55,1%.

Razlog što je, uprkos nominalnom rastu od tri milijarde evra, javni dug pao u odnosu na BDP, je to što je BDP tokom 2023. povećan za skoro devet milijardi evra.

U odnosu na kraj 2021. godine javni dug je prošle godine povećan za šest milijardi evra. Tada je javni dug Srbije iznosio je 30,13 mlrd EUR, a to je bilo 56,5% BDP-a.

Ako odemo još unazad u 2020. godinu, javni dug je, prema podacima Ministarstva finansija, iznosio 26,7 mlrd EUR, što znači da je za tri godine nominalni dug povećan za celih 9,5 milijardi.

Uporedo sa rastom javnog duga u apsolutnom iznosu, povećane su i kamatne stope, sa rekordno niskih, na nivoe slične onima iz svetske finansijske krize.

Vidi se značajan rast kamatnih stopa po kojoj se naša zemlja zaduživala po osonovu ovih evroobveznica, u razmaku od 2020. do 2023. godine.

Tako je naša država 2020. godine emitovala evroobveznice ročnosti od 10 godina, čija je vrednost bila 1,2 milijarde dolara, po kamatnoj stopi od 2,4%.

Tri godine kasnije, u januaru 2023. godine emitovali smo evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara iste ročnosti, sa kamatnom stopom od 6,8 odsto.

Kako rast kamata utiče na budžet, najbolje pokazuje i podatak da su javni rashodi po osnovu otplate kamata uvećani za 38,5 milijardi dinara u istom ovom periodu. U 2023. godini za kamate je iz budžeta isplaćeno 146,6 milijardi dinara ili više od 1,2 mlrd EUR.

U 2020. godini te obaveze su iznosile 108,1 milijardi dinara, što je prema prosečnom kursu iz te godine bilo 919,4 mil EUR.

The Export-Import Bank of China

IMF Washington D.C.

EIB

Exim banka

MMF

EIB

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

javni dug Srbije

kome Srbija najviše duguje

udeo javnog duga u BDPu

emisije državnih obveznica

rast kamatnih stopa