Solar i vetar u Kini 2024. zajedno pretiču elektrane na ugalj

Vetroelektrane i solarni paneli su na putu da u zbiru ove godine u Kini premaše kapacitet proizvodnje iz uglja, piše Igor Todorović za Balkan Green Energy News. Učešće fotonaponske tehnologije u toj zemlji je 2023. uvećano za 217 gigavata, što je više nego u ostatku sveta zajedno. Na teritoriji Sjedinjenih Država, drugog tržišta po veličini, pred Novu godinu je bilo ukupno 175 gigavata.

Kineski savet za električnu energiju, telo sastavljeno od kompanija i institucija u elektroenergetskom sektoru, objavio je u godišnjem izveštaju da će fotonaponski pogoni i vetroelektrane na kraju 2024. činiti 40% kapaciteta na mreži, u poređenju sa 37% iz uglja. Tako bi ova dva segmenta za godinu dana praktično zamenila mesta na lestvici. U apsolutnim brojkama, to je 1,3 teravata iz vetra i solara, a država je planirala da 2030. tek dostigne 1,2 teravata.

Kina je razlomila niz rekorda na polju energetske tranzicije. Kapacitet solarnih elektrana i sistema za sopstvene potrebe popeo se za 217 gigavata, ili preko 55%, na 609 gigavata. Domaća novoizgrađena postrojenja su bila veća nego u celokupnom svetu prošle godine, ali i od ukupne fotonaponske snage instalirane u SAD - 175 gigavata - drugom tržištu po veličini na planeti.

Međutim, termoelektrane na ugalj mogu da rade 24 sata dnevno ukoliko je snabdevanje gorivom uredno. Fotonaponska tehnologija i vetroturbine zato zavise od meteoroloških uslova. Tako je udeo uglja u potrošnji struje 2023. činio 59 odsto, a iz sunca, vetra i drugih obnovljivih izvora isključujući hidroelektrane dobijeno je 15 procenata, pokazuju podaci Nacionalne uprave za energetiku (NEA).

Kineski fotonaponski paneli dominiraju svetom: izvoz solarne opreme dostigao je prošle godine 245,3 mlrd USD. Industrija vetra je zaslužna za 33,4 mlrd USD.

Ali na naličju uspeha usled planetarne ekspanzije, domaći proizvođači solarne opreme su obarali svoje marže da izdrže žustru tržišnu konkurenciju. To je dovelo do pada cena, koji je upravo u najvećoj meri doprineo solarnom bumu. Kompanije iz ove grane su sada primorane da smanje troškove, što će verovatno da se oseti širom sektora zelene energetike.

Ukupni kapacitet za proizvodnju električne energije u Kini skočio je 13,9% na 2,92 teravata. Termoenergetski segment je porastao 4,1% na 1,39 gigavata. Vetar je uvećan za vrtoglavih 21%, i to rekordnih 75,9 gigavata, na 441,3 gigavata. BloombergNEF procenjuje da je u Kini 2023. instalirano 60% novog kapaciteta za vetar i 58% solara.

Ova zemlja je na vrhu i po investicijama u sisteme za skladištenje energije. Kapacitet je, bez reverzibilnih hidroelektrana, prošle godine uzleteo neverovatnih 260 procenata na 31,4 gigavata.

Navedenu kategoriju najviše čine baterije, a među tehnologijama su, na primer, skladištenje toplotne energije i kompresovanje vazduha. Litijum-jonska rešenja su na kraju godine imala 97%. Prosečno maksimalno vreme skladištenja energije iznosilo je 2,1 sat.

Uzete zajedno, investicije u energiju iz obnovljivih izvora (zajedno sa proizvodnjom), nuklearne elektrane, elektromrežu, skladištenje, vozila na struju i železnicu skočile su 2023. godine 40% na 6,3 biliona juana (890 mlrd USD), prenosi Carbon Brief. Budući da su neki sektori, poput nekretnina, doživeli pad, stavka sa čistom energijom je bila ekvivalentna ukupnom neto porastu investicija. Takođe je bila samo malo manja od svih svetskih investicija u fosilna goriva.

Pomenuti sektor je dao dve petine privrednog rasta Kine.