I stan na dan mora da se kategorizuje

Ukoliko inspekcija zatekne vlasnika da je nekategorizovan stan na dan dao u zakup, može da plati kaznu od 150.000 do 350.000 dinara. A ako inspektori procene da je ovakav objekat u zakupu tokom dužeg vremenskog perioda, moraće da plati i porez na dobit, kao i boravišne takse koje do tog datuma nisu bile izmirene. Od sredine 2019. godine, kada je usvojen Zakon o ugostiteljstvu, država je uvela znatno oštriju kontrolu izdavanja stanova na dan. Redovne su inspekcijske kontrole i sve se čini da se pronađe što više stanova sa kojima se na ovaj način posluje u sivoj zoni. Do sada su kontrole bile sprovođene uglavnom u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada, ali na meti inspekcije su u poslednje vreme i ostali gradovi u Srbiji. Kazne se odnose i na fizička i na pravna lica i ima više prekršaja koji su, prema ovom propisu, kažnjivi.

Tako je, na primer, u slučaju da vlasnik transparentno ne istakne nalepnicu na vratima stana koji se izdaje, zaprećena kazna od 80.000 do 120.000 dinara. Inače, po Zakonu o ugostiteljstvu, svako fizičko lice može da pruža usluge smeštaja, ali je neophodno da za to poseduje rešenje o kategorizaciji objekta. Kako je ovo postao i vrlo unosan posao kojim se bave svi koji imaju nekretninu viška ili iznajmljuju stanove mesečno, pa ih onda izdaju na dan, potrebno je da znaju pravila. Prvo i najvažnije jeste da porez plaćaju svi oni koji izdaju stan na dan. Oni su u obavezi da prijave svoj prihod od izdavanja, a ukoliko izdaju sopstvenu nekretninu drugom licu na dan u obavezi su da podnesu poresku prijavu.

Kako saznajemo u Ministarstvu turizma i omladine, turistička inspekcija neprekidno obilazi i kontroliše takav smeštaj, jer su privatni iznajmljivači nekretnina nelojalna konkurencija hostelima i hotelima zbog rada na crno i neplaćanja poreza. Kako kažu, država ima nultu toleranciju na rad na crno, te se kontrole sprovode u kontinuitetu. U inspekciji navode da je po Zakonu o ugostiteljstvu obavezno da vlasnici kategorizuju objekte koji podležu kategorizaciji.

– Kategorizuju se stanovi, sobe, apartmani i kuće koji pripadaju takozvanoj domaćoj radinosti i ovi objekti moraju da se evidentiraju u Centralni informacioni sistem e-turista preko jedinice lokalne samouprave. Preko e-turiste elektronski se podnosi zahtev za kategorizaciju, posle čega na teren izlazi komisija koja ga ocenjuje i donosi rešenje ukoliko su ispunjeni svi uslovi. Po ovom rešenju jedinica lokalne uprave obračunava iznos boravišne takse, a Poreska uprava paušalni porez na godišnjem nivou – objašnjavaju i dodaju da broj kategorisanih objekata neprekidno raste, pošto vlasnici shvataju koliko je važno da legalizuju posao. Kontrole turističke inspekcije su masovne, na sve načine se pronalaze neregistrovani objekti, a ranije je bilo reči da je u toku i pronalaženje softverskog rešenja kako bi inspekcija imala što bolji uvid.

Iz ministarstva navode da na sve načine pokušavaju da informišu vlasnike objekata koji žele da se bave uslugama smeštaja o svim benefitima koje im donosi ulazak u legalne tokove. Obaveze su, dodaje, zanemarljive. Za porez, u zavisnosti od kategorije mesta, iznos po krevetu može da bude nekoliko hiljada dinara godišnje, a registracija, odnosno kategorizacija vlasniku daje veliku slobodu da se bavi ovim poslom potpuno legalno. Potencijalni ugostitelji plaše se nameta koje bi imali u slučaju registracije, a oni su, navode iz ministarstva, zaista zanemarljivi. Iz neznanja mnogi ostaju u sivoj zoni, ne računajući na to da mogu da se nađu u neprijatnoj situaciji i pred plaćanjem visokih kazni.