Bruto spoljni dug Hrvatske 83,9% BDP-a

Prema poslednjim podacima Hrvatske narodne banke, bruto spoljni dug na kraju septembra iznosio je 62,4 mlrd EUR, što je povećanje od 4,4% ili 2,6 mlrd EUR na mesečnom nivou, odnosno za 13,7 milijardi na godišnjem nivou (+28,0%) i za 6 mlrd EUR ili 25,3% u odnosu na kraj 2022. godine.

Snažan rast na godišnjem nivou i u odnosu na kraj 2022. godine uglavnom je rezultat rasta duga centralne banke usled primene pravila o knjiženju evro gotovine u bilanse nacionalnih centralnih banaka Evrosistema. Naime, prema podacima HNB-a, od januara 2023. godine i pristupanja Republike Hrvatske evrozoni, inostrane obveze sektora centralne banke povećane su za deo novčanica evra alociranih prema ključu Evropske centralne banke, koji nisu pušteni u promet (skoro 10 mlrd EUR). Međutim, prema HNB-u, učinak primene navedenih pravila na inostranu poziciju HNB-a zapravo je neutralan.


Bruto spoljni dug javnog sektora iznosio je skoro 34 mlrd EUR ili 54,4% ukupnog spoljnog duga. Na drugoj strani privatni negarantovani dug sa 28,5 mlrd EUR. Obaveze u evrima prema inostranim poveriocima činile su 45,6% ukupnog bruto spoljnog duga.

Relativni pokazatelj bruto spoljnog duga iznosio je 83,9% BDP-a na kraju trećeg kvartala 2023. godine, što je za 5,5 procentnih poena više nego na kraju juna 2023. godine i 10,6 procentnih poena više nego na kraju 2022. godine. HNB, bruto vanjski dug povećan za 1,3 mlrd EUR u odnosu na kraj prve polovine godine, međutim, učešće u BDP-u je smanjeno za 0,3 procentna poena na 62,2%. U odnosu na kraj 2022. godine, relativni pokazatelj bruto spoljnog duga bez centralne banke pao je za 4,8 procentnih poena. Rezultat je prvenstveno nastavak rasta nominalnog BDP-a sa skromnijim uticajem rasta duga ostalih sektora u posmatranom periodu.

Faktori koji karakterišu trenutno ekonomsko okruženje, a koji se mogu odraziti na pokazatelje duga u Hrvatskoj, uključuju pooštravanje uslova finansiranja kroz rast troškova kamata na spoljni dug, pogoršanje investicione klime, ekonomsku neizvesnost, povećanu averziju prema riziku.

Hrvatska narodna banka

hrvatski spoljni dug

bruto spoljni dug Hrvatske

udeo hrvatskog spoljnog duga u BDPu