Grad da gazduje zemljom - U Somboru postoji politička volja da opština preuzme upravljanje upropašćenim poljoprivrednim dobrima

Sombor (Foto: Rajko Karišić)

Tranzicione nevolje oličene u neodgovornom poslovanju novih vlasnika preduzeća nisu mimoišle ni Sombor, ali je ovde situacija specifična utoliko pre što su bez parčeta hleba ostali oni koji su nekada hranili druge. Suočeno sa više od 500 porodica koje su ostale bez sigurnih primanja, rukovodstvo grada Sombora moralo je da potraži rešenje izvan utabanih staza.

– Mi zagovaramo jedan prekid u privatizaciji, predah tokom kojeg bismo pokušali da konsolidujemo preduzeća koja čine osnovu poljoprivrede u ovom kraju. Kao model poslužio nam je slučaj sa PKB-om u Beogradu. Naš predlog vladi je da se osnuje poljoprivredno preduzeće koje bi objedinilo resurse poljoprivrednih dobara "Aleksa Šantić" u selu Aleksa Šantić i "Graničar" u Gakovu. Oba ova dobra su u fazi restrukturiranja nakon što je 70 odsto njihovog kapitala iz ruku prethodnih vlasnika vraćeno prvo u Akcijski fond, a potom u Agenciju za privatizaciju. Ovim dobrima sada upravlja zastupnik kapitala – objašnjava Vladislav Kronić, načelnik odeljenja za privredu u Gradskoj upravi.

Poljoprivredna dobra "Aleksa Šantić", "Graničar" i "Stanišić", koji je u stečaju, imaju više od osam hiljada hektara obradive zemlje, ali umesto da žanju letinu, bivši vlasnici iz njih su isisali celokupan kapital ostavljajući ih u dugovima od ukupno 150 mil EUR. Zbog toga je u Somboru postignut politički konsenzus o neophodnosti da se gradu vrati upravljačka funkcija nad poljoprivrednim zemljištem koje je u državnom vlasništvu. Prvi korak je načinjen i, na predlog grada, vlada je donela zaključak kojim se u naredne tri godine ovo zemljište neće izdavati u zakup.

Obrazlažući predlog formiranja novog poljoprivrednog preduzeća, gradonačelnik Nemanja Delić nadležnima u vladi uputio je dopis u kome se kaže da se "razne interesne grupe prepliću kroz funkcionisanje" ovih poljoprivrednih dobara sa "posebnim aspiracijama na zemljište koje se nalazi u pograničnom području" te da je ovo jedan od načina da se "zaustavi negativan trend uzurpiranja državne imovine". U ovom angažmanu, pri čemu bi država ostala vlasnik zemljišta, a u rukama Srbije ovde je čak 40.000 hektara, ili polovina obradivih površina oko Sombora, grad ima političke, moralne i ekonomske razloge da preuzme gazdovanje i odgovornost za njihovo poslovanje.

– Obično se smatra da država nije dobar gazda, ali gazde koje smo do sada imali devastirali su ta preduzeća do krajnjih granica, a čitava naselja koja su od njih zavisila doveli na rub egzistencije. Naš interes je da sačuvamo aktuelna radna mesta, da razvijamo te firme i menjanjem filozofije proizvodnje, odnosno razvojem prerađivačkog sektora znatno povećamo prihode – kaže Kronić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 18.07.2011.)