Restorani traže alternative avokadu - Ova biljka ima ogroman karbonski otisak

Do pre nekoliko godina maltene niko u Srbiji nije jeo avokado, a onda je tropska voćka iz prašuma Srednje i Južne Amerike naprasno postala popularna i našla svoje mesto u domaćinstvima i restoranima. Doduše, u svojim zemljama porekla avokado se jede vekovima, ali se čini da ga je ostatak sveta tek nedavno zaista prihvatio.

Međutim, izgleda da ta slava nije dugo trajala. Naime, sada sve više kupaca odbacuje avokado - razlog nisu ni ukus ni cena ni kalorije, već nešto četvrto - ekologija. Naime, svetski restorani traže alternative avokadu u drugim namirnicama ili ga u potpunosti napuštaju, jer ova biljka ima ogroman karbonski otisak. Za rast mu je potrebno 320 litara vode, a globalna potražnja je tolika da postaje nedostupan lokalnom stanovništvu, odnosno u područjima gde se uzgaja.

Tako je, recimo, suvlasnica lanca meksičkih restorana "Wahaca", Tomasina Majers, pre tri godine predstavila zamenski sos za čuveni gvakamole - u pitanju je vahakamole sos, napravljen od mahunarki, zelenog čilija, limete i korijandera.

Takođe, jedan restoran iz Kanade je uveo promene. Meksički kuvar Aldo Kamarena predložio je alternativu gvakamoleu, napravljenu od paste od tikvica i semenki bundeve, a irski ugostitelj, Dž. P. Mekmahon, razvio je svoju verziju čuvenog "zelenog sosa" - od čičoka.

Ono što avokadu, u kontekstu ekologije, ne ide u prilog - jeste činjenica da raste na drveću. Naime, drveće hvata ugljen-dioksid iz atmosfere i zauzvrat ispušta kiseonik, a njihovo korenje takođe pomaže u zaštiti tla od erozije.

Drvo avokada potiče iz Meksika, gde se dan-danas uzgaja veći deo ove biljke. Osim u Meksiku, uzgaja se i u drugim delovima sveta gde je klima tropska i suptropska. Postojeće plantaže avokada, ako se njima dobro upravlja, same po sebi nisu problematične. Međutim, budući da potražnja za avokadom raste, u nekim područjima nastaju problemi. Kada se zemlja raščisti, kako bi se napravilo mesta za stabla avokada ili se voda preusmeri iz potoka i reka radi navodnjavanja, karbonski i vodeni otisak avokada raste. Naravno, avokado u ovoj priči nije "zlikovac", ali jednostavno - njegova proizvodnja nije toliko održiva.

Stabla avokada traže više vode nego druga stabla. Ipak, ako ga uporedimo s mesom, dosta je zahvalniji.

Recimo, za proizvodnju 150 grama junetine potrebno je 2.315 litara vode, za istu količinu svinjetine potrebno je 900 litara, a za piletinu 650 litara. Avokado se, takođe, često koristi kao zamena za maslac, kao kremasti namaz ili u desertima, a da biste proizveli prosečnu količinu maslaca veličine avokada - potrebno je čak 833 l vode.