Koliko kapitala investitori unose u Srbiju, a koliko profita iznose?

Kada se govori o velikim direktnim stranim investicijama (SDI), koje su poslednjih godina rekordne i iznose oko četiri milijarde evra, tek se negde stidljivo provuče da strani investitori ne ulažu samo, već i iznose kapital. Tačnije profit, ono što su zaradili. Ipak ne sve. Deo investiraju ponovo.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu u poslednjem decembarskom broju publikacije "Mesečne analize i trendovi" konstatovao je da su za devet meseci strani investitori po osnovu dividendi izneli 1,326 mlrd EUR, što je za 466,7 mil EUR ili za 54,3% više nego u istom periodu.

U istom periodu deo su iz zarade investirali ili, kako se ekonomskim rečnikom kaže, reinvestirana dobit iznosila je 797,5 mlrd EUR, što je za 102,2 mil EUR ili za 14,7% više. Po osnovu kamata koje su strani investitori platili preko granice je "otišlo" 116,6 mil EUR (za 22,6 mil EUR ili za 16,2% manje).

- Sve je više stranih direktnih investicija, sve je više kompanija koje posluju, zarada im je sve veća. U 2022. su poslovali dobro, a možda će u ovoj godini još bolje jer smo imali inflaciju pa će nominalno rezultati biti još bolji - kaže Nikolić.

I prema podacima "Kvartalnog monitora" publikacije u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nastavio se visok priliv stranog kapitala u Srbiju. U prva tri kvartala stiglo je gotovo tri milijarde evra, a samo u trećem 971 mil EUR. To je gotovo šest odsto BDP-a. SDI poslednjih godina učestvuju sa oko 30% u ukupnim investicijama.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik publikacije, smatra da će u narednim godinama još da se povećava odliv po osnovu kapitala, odnosno dividendi.

- U narednih nekoliko godina očekuje se dodatno povećanje odliva dohodaka od kapitala iz Srbije kako zbog rasta vrednosti stranog kapitala, tako zbog visokog nivoa kamatnih stopa. Rashodi po osnovu dohodaka od kapitala kao što su kamate, dividende imaju snažan trend rasta tokom prethodne decenije. U 2022. godini odliv sredstava iz Srbije po osnovu dohodaka od kapitala iznosio je 3,75 mlrd EUR, a na osnovu podataka za prva tri kvartala procenjuje se da će u 2023. godini biti iznad 4,5 mlrd EUR, što je više nego duplo veći odliv nego pre desetak godina - kaže on.

Povećava se učešće odliva dohodaka od kapitala u BDP-u sa oko pet odsto pre desetak godina na 6,2% BDP-a u 2022. i gotovo sedam odsto u prošloj godini.

- Osnovni uzrok rasta odliva dohodaka od kapitala do sada je veliko povećanje vrednosti stranog kapitala, a to su strani krediti, vlasnički kapital u Srbiji tokom prethodnih desetak godina. S rastom spoljnog duga države i privrede rastu odlivi po osnovu plaćanja kamata, dok s rastom stranog vlasničkog kapitala rastu odlivi po osnovu dividendi - objašnjava Arsić tu razliku.

Krajem 2013. vrednost ukupnog stranog kapitala uloženog u Srbiju iznosila je 48,4 mlrd EUR, dok je krajem septembra 2023. dostigla 93,1 mlrd EUR. Od navedene 93,1 milijarde spoljni dug države i privrede je iznosio 44,8 mlrd EUR, dok su preostale 48,3 mlrd EUR razni oblici vlasničkog kapitala.

Tokom prethodnih godina prilivi od doznaka i strane direktne investicije su bili više nego dovoljni da finansiraju spoljnotrgovinski deficit i odliv dohodaka od kapitala iz Srbije. Problemi sa spoljnom likvidnošću Srbije mogli bi se javiti ako bi, iz bilo kog razloga, došlo do velikog i dugotrajnijeg smanjenja stranih direktnih investicija, kaže naš sagovornik.

Za sada se to ne dešava pa su zbog velikog priliva kapitala iz inostranstva, računajući i kredite i doznake, postojali snažni pritisci na jačanje dinara. Narodna banka je zbog toga kupila devize u vrednosti 3,25 mlrd EUR, odnosno povukla ih je s tržišta.