Tenis - sport bogatih ili ne ?

TENIS: SPORT BOGATIH, ILI NE?

Dovoljno je samo malo
“sitnog" novca u džepu i da
su vam idoli Ruskinja Marija
Šarapova ili Švajcarac
Rožer Federer, tada su vam
vrata „belog sporta"
širom otvorena

Tenis je, opšte je poznato, jedan od najpopularnijih sportova, ne samo u svetu profesionalaca, već i među amaterima i rekreativcima. Tereni doslovce „niču" na svakom mogućem mestu, a prodaja rekvizita u svetu meri se milijardama dolara godišnje. Naravino, najveći proizvodači spremni su u propagandne svrhe da plate velik novac teniskim zvezdama ne bi li na tutnirima nosile njihov logo na majici i igrale baš njihovim reketima, nadajući se da će nakon svakog turnira dobiti novog poklonika i kupca.

Važan deo turističke ponude

Tenis je jedan od prva tri sporta koje strani i domaći turisti traže u ponudi prilikom dolaska u Srbiju i Crnu Goru. Uz odbojku na pesku i uvek prisutni fudbal, tenis se profitisao kao zabavno-rekreativni sport za koji se tereni plaćaju i po najvećem suncu i po ceni koja ponekad nije realna. No, to samo po sebi ne određuje tenis kao preskup sport. Tenis je finansijski zahtevan sport ne samo zbog činjenice da se mora iznajmiti teren za igru ili kupiti određena sportska oprema. To je ulaganje dugoročnog karaktera, pošto onaj ko jednom započne da igra tenis, ni pod stare dane ga se ne odriče. Baš poput skijanja. Bogatom rekreativcu neće biti teško da izdvoji nekoliko stotina evra za neki dobar reket, nabavi odeću s potpisom za ne baš mali novac, ali mora da zna da će, ukoliko se na duge staze želi da bavi tenisom, i dalje morati da ulaže sredstva u opremu i iznajmljivanje terena. Recimo, žice na reketu treba dobro našpanovati, kupovati redovno nove loptice, a i s jednim jedinim reketom ne može se uvek biti zadovoljan. Tu je još prekopotrebna torba, a i pomoć kakvog trenera dobro dođe. Kad sve saberemo i oduzmemo, dobijemo cenu kojom neće baš svi biti zadovoljni. lpak, uvek se može proći i jeftinije.

Ko skupi za opremu...

Konkretno, želite li da imate reket baš kao Amerikanac Endi Rodik, tada ćete za njegov Babolat Pure Drive Team Plus morati da izdvojite čak 179 dolara. Ako pak želite da nosite Nike teniske patike iste kao i Španac Karlos Moja Nike Air Zoom Vapor Speed platićete 110 dolara. Dok ćete samo za Nike majice kakve nosi trenutno najbolji igrač sveta Švajacarac Rožer Federer morati da platite najmanje pedesetak dolara po komadu. Kada su teniserke u pitanju, cene nisu u velikoj nesrazmeri u odnosu na muške kolege. Ukoliko neka devojčica želi da izgleda kao Ruskinja Marija Šarapova, barem kada je teniska haljinica u pitanju, moraće za taj komadić Nike opreme da plati izmedu 45 i 75 dolara, a njen Prince reket ima najnižu cenu od 169 dolara. Nešto manje novca za teniske patike u odnosu na ,Nike platićete ako kupite Reebok kao recimo Francuskinja Ameli Morezmo, ili Fila kao Belgijanka Kim Klajsters, oko 80 dolara. Sve to samo je deo troškova koji čekaju sve one koji počinju da se bave tenisom.

Recimo, ne igra se s istim teniskim patikama na svim podlogama. Trava, šljaka, beton i podloga u dvorani (razni itisoni) zahtevaju posebne patike, pa ako neko želi da bude amater koji kopira svog teniskog idola, tad se i to uzima u obzir. Ako neko želi da iskusi modne egzibicije kakve često ljubitelje tenisa širom sveta počasti Amerikanka Serena Vilijams, tada će morati da uz pun novčanik ima i dosta hrabrosti za pojavljivanje na terenu.

TENIS JE DEFINITIVNO

SPORT ZA BOGATE, ALI NI

ONI DRUGI NE BI TREBALO DA SE OBESHRABRE

Velika ulaganja za veliku dobit

Da bi neko došao u poziciju da stigne do gomile novca, moraće strašno nmogo da uloži i da se nada da ga neće snaći povrede ili nešto drugo. Ako u tome uspe, onda sigurno može da se nada slavi koju imaju najbolji svetski teniseri i teniserke. Sportovi u kojima se danas zarađuju ogromni iznosi novca uglavnom su kolektivnog karaktera, a kada je reč o individualnim sportovima, mora da se prizna da su oni za retke iznimke izuzetno isplativi. Jedan od sportova u kojem se u današnje vreme vrte veliki dolarski iznosi svakako je tenis. Vrhunski teniseri i teniserke zarađuju više od pet miliona dolara godišnje, iako najveći deo tog novca dolazi od strane velikodušnih sponzora.

Surova istina je da od tenisa jako dobro živi tek prvih 100 na svetskoj WTA i ATP listi, dok se ostali zbog visokih troškova bore za goli život. lako milionske zarade u tenisu zvuče primamljivo, malo se toga zna ne samo o trudu, znoju i svakodnevnim treninzima, već i o novcu koji je potreban za bavljenje ovim sportom. Pogotovo ako se radi o čuvenim teniskim akademijama, među kojima svakako prednjači najizvikanija, Teniska akademija Nika Boletijerija u Majamiju na Floridi, koju su pohađala neka od najslavnijih teniskih imena.

Recimo samo da jedan dan treniranja na toj akademiji košta oko 500 dolara, a za taj iznos svako dobija priliku da trenira kao pravi profesionalac. Ako neko zahteva da ga tenisu podučava samn Nik Boletijeri, za to treba da plati najmanje 800 dolara po satu. Budući da je na glasu kao najbolji trener u svetu, lista klijenata već vremešnog Amerikanca uključuje redom najpoznatije pripadnike belog sporta kao što su Andre Agasi, Monika Seleš, Dženifer Kaprijati, Džim Kurijer, Marija Šarapova i mnogi drugi. Ovaj sedamdeset četvorogodišnji teniski guru od nekadašnje farme paradajza, koja se na tom području prostirala pre tridesetak godina, stvorio je svetski poznatu i cenjenu akademiju.

Sve to ne bi bilo moguće bez kompanije IMG koja se bavi sportskim marketingom, tako da su, nakon što su Akademiju kupili 1987. godine za 700 miliona dolara, u nju dodatno i uložili. Danas se u njenom sklopu nalaze luksuzne spavaonice, vile, bazeni, teretane...

Pored stotina teniskih akademija širom sveta na raznim atraktivnim lokacijama, postavlja se pitanje zašto je Boletijerijeva akademija toliko popularna. Na to pitanje odgovor ima direktor IMG-a Ted Mekma: „Teniske lekcije mogu da se dobiju bilo gde, ali kada želite da postanete bolji igrač, morate tome da pristupite s aspekta treniranja, a u Boletijerijevu akademiju svi dolaze upravo da bi trenirali. Isti program, isti nivo instrukcija dobijaju svi, bez obzira bili to juniori ili profesionalni igrači.", kaže on.

Sam intenzitet programa je druga priča. Trenira se šest do osam sati dnevno i to ponavljanje je, tvrde stručnjaci, najvažnije. Stoga, ako nekog zaista zanima tenis, Boletijerijeva akademija, kao i nekoliko drugih poznatih i takođe cenjenih teniskih akademija, pravi su izbor. S druge strane, treba napomenuti da retko ko može sebi da priušti odlazak na Floridu kod teniskog gurua. Osim troškova samog školovanja, mora da se zna da je dosta novca potrebno za odlaske na turnire, koji su i u mladim kategorijama neophodni za razvoj vrhunskih sportista.
Sve to, naravno, košta, i to jako puno. Tu je i oprema, a reket je, svakako, najvažniji. Upravo se na tom najvažnijem teniskom rekvizitu najviše i radi. Kako kaže poznati teniski trener Bred Gilbert, bivši kouč Andrea Agasija i Endija Rodika, kad su reketi u pitanju, sve se vrti oko snage i kontrole: „Neki igrači više vole snagu, dok neki preferiraju kontrolu, pa kompanije koje se bave proizvodnjom reketa pokušavaju da razviju tehnologiju koja će odgovarati tim tvrdi potrebama.", tvrdi Radecki. Oni koji vole snagu biraju rekete Wilson , „Ncode“ linije koja koristi nanotehnologiju pri proizvodnji reketa. Kad je u pitanju kontrola, onda je tu kompanija Head s „Flexpoint" tehnologijom koja dopušta odlučnu kontrolu i fleksibilnost reketa, a da se pritom ne gubi snaga. U svakom slučaju, velika je mogućnost izbora kad su reketi u pitanju, pa svako može da odabere ono što mu najviše odgovara.

Gilbert kaže da je ponekad potrebno isprobati više od 20 reketa dok se ne pronađe odgovarajući, ali uloženi novac je, tvrdi, vredan rezultata. Pravilan odabir reketa može da znači veliku razliku u nečijoj igri. Tu su još i loptice, u čijoj se proizvodnji takođe koriste najnovije tehnologije kako bi se stvorilo najbolji mogući produkt koji bi omogućio lakšu igru profesionalcima, ali i početnicima.

TENISKE TERENE KAO DEO TURISTIČKE PONUDE DANAS U SVOJIM KATALOZIMA NUDE NA KOPAONIKU, ZLATIBORU, ALI I ŠIROM CRNE GORE, POSEBNO NA PRIMORJU.

Tenis u SCG

U Srbiji i Crnoj Gori situacija sa tenisom istovetna je onoj u svetu. „Beli sport" sve je popularniji, tereni se grade gde god je to moguće i iznajmljuju amaterima i rekreativcima. Beograd, Novi Sad, Subotica i Niš prepuni su teniskih igrališta, a poslednji uspesi naših tenisera i teniserki slute da će tereni u 2006. godini nicati kao pečurke posle kiše. Teniski savez Srbije i Crne Gore tek poslednjih godina uviđa koliko bi teniski tereni mogli da donesu profita, posebno turističkim mestima širom Državne zajednice. Pojedine bogate kompanije u našoj zemlji, bilo strane ili domaće, poseduju sopstvene teniske komplekse i klubove. Najbolji primer je firma Gemax i njen vlasnik Đorđo Antelj, čovek koji pod svojim patronatom ima naše najbolje tenisere Gorana Zimonjića, Jelenu Janković i Novaka Đokovića, a svake godine na svojim terenima u Beogradu organizuje izuzetno jak turnir

Priča o uspehu

Danas su u svetu tenisa sve češći primeri roditeljskog ulaganja u decu kako bi im se jednog dana vratilo barem uloženo, a tek su retki ostvarili milionsku zaradu. Tako je i priča o Goranu lvaniševiću po svemu posebna. Naime, njegov otac Srđan i majka Gorana odlučili su da se kockaju, u pravom smislu reči, kako bi njihov sin jedinac uspeo u tenisu. Rasprodali su gotovo sve nekretnine u Hrvatskoj, odnosno Splitu, zatvorili su firmu koja se bavila građevinom i prodali kafić koji su nasledili, ne bi li imali dovoljno novaca za najbolje moguće uslove za svog sina, od opreme, reketa, trenera, prehrane... Roditelji Ivanišević su malom Goranu dali teniski reket u ruke kada je imao pet godina i sve su podredili njegovom uspehu. Čak su zbog toga odlučili da se presele u SAD, na Floridu. Kada je mladi Ivanišević u juniorskoj konkurenciji zasijao punim sjajem, brigu o njemu preuzeo jc Slobodan Živojinović. Boba je bio pravi mentor mladom Splićaninu koji je od njega dobijao najkorisnije savete, koji će mu koristiti u daljoj i bogatoj karijeri. Kada je došlo do raspada SFRJ, Ivanišević se okrenuo Hvatskoj, koja mu je dala svu potrebnu finansijsku podršku sa kojom je Ivanišević uspeo da osvoji i jedan Vimbldon, najprestižniji teniski turnir u svetu.

Danas, iako je u penziji, uspeo je da se okiti titulom pobednika Dejvis kupa, a njegovo bogatstvo, samo u Hrvatskoj se procenjuje na 30-50 miliona evra, što ga čini jednim od najbogatijih građana nama susedne države.