Dušan Savić, direktor trenerske škole FSS – Jedva čekam da postanem deda

Bez obzira na godinu rođenja u krštenici, Dule Savić je uvek predstavljao simbol večite mladosti. Kod starije generacije zahvaljujući šarmu koji ga je krasio u vreme kad je rešetao mreže u dresu Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, a kod mlađe zbog izuzetno uspešnog pojavljivanja u filmu Munje i pominjanja njegovog imena u Ranama i pesmama Inspektora Blaže. Otuda informacija da će uskoro postati deda izaziva nevericu kod mnogih, a takva je bila i njegova prva reakcija. Za tu ulogu se, kaže, nije spreman, ali ne može da dočeka dan kada će poznata glumica Mirka Vasiljević roditi dete njegovom sinu Vujadinu, prvotimcu francuskog Bordoa

S direktorom Trenerske škole FS Srbije i legendarnim golgeterom Crvene zvezde Dušanom Savićem razgovarali smo u jeku „ispitnog roka“, tokom kojeg su se nekadašnji fudbalski asovi borili za dobijanje PRO trenerske licence. O novopečenim fudbalskim stručnjacima, o razlozima trofejne suše na Marakani, zategnutim odnosima između čelnika Zvezde i srpske „kuće fudbala“, o odlasku sina Vujadina iz redova crveno-belih i još mnogo čemu, govorio je u svom stilu, oštro i na prvu loptu...

- Jedna grupa kandidata za dobijanje PRO licence je dobro uradila prvi deo ispita, dok druga nije, pa će morati na popravni. I dobro je što ima onih koji su pali jer ne bi bilo poželjno da svi polože, ili da svi padnu – objašnjava Dušan Savić na početku razgovora za MOZZART Sport.

Ko je od poznatijih imena u konkurenciji za dobijanje trenerske diplome?

- Tu su Zvonko Varga, Zoran Njeguš, Nenad Sakić, Nebojša Vignjević i Marko Nikolić, onda Dragan Đorđević iz Smedereva, Aca Kristić, Slavenko Kuzeljević. Uglavnom sve bivši asovi koji su fudbal igrali na visokom nivou.

Da li si stroži od Milovana Đorića, tvog prethodnika na mestu prvog čoveka Trenerske škole?

- Ne gledam ja to tako, tim pre što ne radimo na isti način. Želim da budem menadžer škole koji će da organizuje funkcionisanje sistema u najboljim uslovima. Mogao bih to da uporedim s direktorom gimnazije koji mora da obezbedi dobre predavače za sve predmete. Gosti su nam bili Keiroš, Zakeroni, potom Siniša Mihajlović, kao i Nemac Rut Miler, koji je predavač FIFA i UEFA. Vidim da su kandidati prezadovoljni našim izborom i onim što su imali priliku da čuju. Potrudićemo se da i u narednom ciklusu obezbedimo poznate i priznate stručnjake.

Vreme je da pređemo na dešavanja u Crvenoj zvezdi. Misliš li da trijumfi crveno-belih minule sezone u svim mlađim kategorijama najavljuju bolje dane na Marakani?

- Smatram da je to dobro, ali nije najvažnije. Petlići ne osvajaju prvenstvo Srbije u seniorskoj konkurenciji, baš kao ni ženska ekipa, koju su nedavno oformili. Mnogo bi im bilo pametnije da naprave muški šampionski tim. U tom cilju, osnovni zadatak omladinske škole je stvaranje igrača za prvi tim, međutim, postavlja se pitanje kako ih zadržati u njemu na nekoliko sezona. Čini mi se da se sada bave sporednim stvarima, umesto stvaranjem tima koji će osvojiti duplu krunu i stabilizacijom finansijske situacije u klubu. Za tako nešto su potrebni kvalitetni ljudi, sa iskustvom u tom poslu. Naprosto, Zvezda mora da ima jak, takmičarski iskusan stručni štab i kvalitetne igrače.

Može li sve to Gazprom, kao generalni sponzor, da obezbedi?

- Može, pod uslovom da se promeni sadašnje rukovodstvo i da Rusi dobiju pravo upravljanja klubom u periodu od pet godina. Tako jedna ugledna kompanija kao što je Gazprom, i koja ima sponzorstvo u Zenitu i Šalkeu, učesnicima Lige šampiona, sigurno ne bi dozvolila da Zvezda kao nekadašnji prvak sveta ne bude prvak u svojoj zemlji.

Da li si optimista po pitanju plasmana naše reprezentacije na EP?

- Sve je jasno, ukoliko dobijemo sve utakmice do kraja kvalifikacija, postoji mogućnost da preko baraža odemo na Evropski šampionat. Uveren sam da to nije nemoguće, pogotovo kad se uzme u obzir iskustvo igrača naše zadnje linije. Eventualni plasman na EP bio bi mnogo veći uspeh od odlaska na poslednji Mundijal, s obzirom na kontekst problema s kojima se reprezentacija suočila u proteklom periodu. Sve u svemu, gospodari smo svoje sudbine.

E sad da povežemo prethodna dva pitanja. Čelnici Crvene zvezde i FS Srbije već duže vreme su u klinču i jedni drugima zadaju udarce ispod pojasa. Je l’ ti malo nezgodno što si se kao zvezdaš našao između dve vatre?

- Nije meni tu ništa nezgodno, zato što sam iznad svega čovek fudbala. Naravno i da sam zvezdaš, što ne treba nikome da objašnjavam. Mada sam čuo kako nisam Zvezdin kadar u Savezu.

Kako nisi?

- Pa tako su rekli ljudi iz Zvezde! Lukić je izneo stav da Pižon i ja nismo Zvezdin kadar u našoj „kući fudbala“. Ali pustimo to sad... Crvena zvezda kao vodeći klub u državi, bez obzira na to što trenutno rezultatima to ne pokazuje, mora da ima najbolje odnose sa Savezom, Partizanom i sa svim drugim klubovima. Opšte je poznata stvar da je Zvezda stvorila sebe, svoj ugled i rezultate u vremenu kad je njeno rukovodstvo znalo da se ponaša u okvirima one Jugoslavije i da gradi najbolje moguće sportske odnose sa svima. U to vreme politika Saveza se zasnivala na idejama ljudi iz Zvezde koji su umeli sopstvene vizije da nametnu i Savezu i klubovima.

Nazireš li epilog svojevrsnog rata koji uveliko traje?

- Zvezdi ne odgovara rat ni sa kim jer se na taj način samo troši energija na stvari koje ne donose nikakvu korist. Za mene je nelogično da na derbiju predsednici Crvene zvezde i Partizana ne sede u loži jedan pored drugog. Još je nelogičnije to što se u novinama prepucavaju kao da su dva navijači sa „severa“ i „juga“. Za mene je nezamislivo da predsednik Zvezde ne bude u odelu na utakmici, nego da se pojavljuje u duksu na tribinama. Ako je to način da se iskaže privrženost klubu, onda u redu, ali u tom slučaju si običan navijač, a ne predsednik. A ako jesi prvi čovek kluba, onda treba da sediš pored kolege iz protivničkog tabora. Isto to važi za predsednika Partizana. Vođenje rata između Zvezde i Partizana ne ide u korist nikome, posebno ne Zvezdi.

Pomenuo si lepu Zvezdinu prošlost. Podseti nas, otkad si nosio crveno-beli dres?

- Od proleća 1974. do januara 1983. godine.

Koliko dugo je tvoj sin Vujadin bio Zvezdin prvotimac?

- Pa on je za prvi tim nastupao godinu dana.

Da li ti je žao što tvoj naslednik nije duže nosio crveno-beli dres?

- Jeste, kako meni, tako i njemu. Upravo sam govorio o tome: da je samo malo drugačiji odnos kluba bio, on bi sigurno još igrao u Zvezdi. Naša zajednička želja je bila da u inostranstvo ode tek sa 22-23 godine. Stalno govorimo o našoj deci, dok se u ekipu stavljaju igrači koji treba da se prodaju preko nekih menadžera s kojima ste u dobrim odnosima. Iz tog razloga izgubite prvenstvo i kup, ali i ispadate iz Evrope u prvom kolu. Posle toga „naše dete“ ode u inostranstvo.

Jesi li zadovoljan kako se Vujadin snašao u francuskom Bordou?

- Jesam, pogotovo partijama koje je prikazao u završnici prvenstva. Na tri utakmice uzastopno je proglašen za igrača meča, da bi se posle četvrte našao i u timu kola. Lilu, novom šampionu, dao je gol u duelu koji je završen rezultatom 1:1.

Je l’ ga dao kao Dule Savić?

- Pa da, glavom na prvu stativu. Uglavnom, iskazao je potencijal koji poseduje. Najmlađi je u timu, ima ugovor na pet godina i ta prva godina adaptacije na novu sredinu, jezik, nov način rada, uvek je najteža. Vidim da je zavoleo i Bordo kao klub, i kao grad, tako da mu u sledećoj sezoni predstoji borba za veću minutažu.

Iskreno, da li ti je malo krivo što igra na poziciji štopera, a ne centafora?

- Ne, stvarno nije, čak mi je drago što je defanzivac. Kao napadač bi tek trpeo pritisak, pošto bi ga sigurno upoređivali sa mnom. Sigurno bi tu bilo i nedobronamernih poređenja, tako da je bolje što nije napadač.

U štampi se moglo pročitati da Vujadin i izabranica njegovog srca, popularna glumica Mirka Vasiljević, uskoro postaju roditelji. Spremaš li se za ulogu dede?

- Nema šta da se spremam, daj bože da to dođe i da sve bude u redu, to je život. Na neki način, jedva čekam da postanem deda. I stariji sin Uroš se ženi u avgustu. Obojici sam rekao da se vole sa svojim ženama, budu pametni i da prave decu.

U kojoj meri je dobro za njegovu karijeru što se mlad oženio?

- Danas nemate garanciju da je nešto dobro ni u jednoj, ni u drugoj, ni u trećoj varijanti. Život to sam pokaže, ali verujem da će biti dobro i korisno što je ovako ispalo jer šta ćete lepše nego kad imate odgovornost kao što je roditeljska, a ona opet podrazumeva još veću odgovornost prema porodici i profesiji s kojom se čovek bavi.

S čim se bavi Uroš?

- Završio je fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju. Sad traži posao.

Šta radi gospođa supruga (Marina Savić Rajević, voditeljka nekad veoma gledane emisije „Dok anđeli spavaju“)? Odavno je nema na televiziji...

- Nema je, pošto smo mi zabranjeni...

Plus su anđeli porasli!

- Anđeli su porasli, a Marina priprema četvrtu knjigu iz serijala. Što se tiče televizije, ne može da radi ni na jednoj jer su na njima aktuelne idiotske, antisrpske emisije koje treba da unište i ovo malo kulture što nam je ostalo. Čini mi se da smo na putu bez alternative u Evropsku uniju s pederima, „Farmom“, „Velikim bratom“ i ostalima. Ali dobro, kad sve to bude uskoro propalo, pojaviće se potreba za pravim autorima i vrednostima. Iz tog razloga je to čak i dobro.

Kad si već pomenuo Evropsku uniju, kako bi prokomentarisao tezu da će ulaskom Srbije u EU odliv mladih igrača biti drastično veći?

- Pod jedan, mi nikada nećemo ući u EU! Mi i Turci. Kad brod tone, prvo pacovi beže s broda. A mi smo narod koji juri da se popenje na taj brod koji tone, kao budale. Znači da su pacovi inteligentniji od nas. Srbi su oduvek negde odlazili, s tim što je bilo onih koji su se vraćali da bi znanja stečena napolju primenili ovde. Oni koji se nisu vraćali, bili su naši najbolji ambasadori. Neminovno je da mladi ljudi odlaze, ali ja nisam za odlazak po svaku cenu. Mogu sudovi da se peru i u Srbiji. Trebalo bi da idu oni koji mogu da se usavrše i bio bi greh nečiji talenat sputavati ovde, kad već ništa ne možemo da im ponudimo.

Dobro, ali šta ako se ipak dogodio pomenuti scenario?

- Ako bi se to desilo, mi ne bismo imali ligu, ili bi se ona odvijala u krugu dvojke.

Pređimo na vedrije teme. Šta bi rekao o mašineriji s Kamp Noua?

- To je fenomenalna ekipa. Volim da gledam Barselonu i Arsenal, zato što igraju najbolji fudbal.

Sećaš li se da je u fudbalskoj istoriji neki tim bio tako superioran?

- Mladi ljudi se ne sećaju reprezentacije Brazila sa SP u Meksiku 1970. godine. Žerzinjo, Žerson, Tolstao, Pele i Rivelinjo, pa to je za mene najbolja navala svih vremena na svetu, a Karlos Alberto pozadi. Uzmite i Ajaks s Krojfom, iz sedamdesetih godina, kad se igrao takozvani totalni fudbal, ili Bajern iz ere Bekenbauera, ili Liverpul i Notingem Forest iz istog perioda. Teško je izvršiti poređenje igre i igrača iz onog i sadašnjeg vremena. Jednostavno, razvijaju se fizičke sposobnosti igrača, menjaju se sistemi igre, drugačije se i trenira. I zato nemamo pojma da li bi ova Barselona pobedila ekipe koje sam nabrojao. Ali evidentno je da Katalonci igraju najlepši fudbal i da ostavljaju utisak ekipe koja u svakom trenutku može da postigne gol.

Poznat si kao veliki zaljubljenik u tenis, koji odavno igraš. Koliko si napredovao u međuvremenu?

- Stvarno obožavam tenis, međutim, u poslednje vreme nemam vremena za to zadovoljstvo. Više sam u ulozi navijača.

Na koji način koristiš slobodno vreme?

- Često sedim, ovde u kraju, u kafe-restoranu Alo, Alo, prošetam i do Konobe na Karađorđevom parku i naravno, odlazim u Maderu.

Stičeš li utisak kako se Beograd s godinama prolepšava?

- Više sam voleo duh onog starog Beograda, s manje ljudi, manje automobila i kioska. Da bi Beograd uspešno funkcionisao i bio pravi grad, ne bi smeo da ima više od milion stanovnika. A i to je mnogo.

Nadaš li se da će biti bolje kad se izgrade svi planirani mostovi?

- Daj bože, daj bože... Još kad bi se kamioni izbacili iz grada. Generalno, najveći problem je što mi nemamo kulturu ponašanja, naročito ne u saobraćaju. Ako onaj prvi kod semafora odmah ne krene, svi ko jedan legnu na sirenu i onom čoveku se od straha automobil sam ugasi.

Glumio si u nekoliko domaćih filmova samog sebe. Kako si se obreo u srpskoj kinematografiji?

- Zahvaljujući proverenim partizanovcima Raši Andriću i Zoranu Cvijanoviću, koji su došli na ideju da u Munjama napravimo štos. Kasnije me junak filma Rane Srđana Dragojevića, koji je takođe fan crno-belih, izgovarao moje ime u onoj jednoj sceni, a-ha-ha...

OBEZVREĐENA INSTITUCIJA PET ZVEZDINIH ZVEZDA

Proglašenje šampionskog tima iz Barija za šestu Zvezdinu zvezdu posebno je iziritiralo nenadmašnog strelca...

- To je čista budalaština! Ljudi sami sebi kače ordenje. Alo, kako neko ko nije odigrao ni sekund može da bude zvezda kluba?! Tako je obezvređena institucija zvana pet Zvezdinih zvezda. U celoj bivšoj Jugoslaviji, koga god da si pitao, znao je da nabroji tih pet zvezda. A ko je sad šesta, to niko ne zna! Kao, mi smo svi bili glupi i nismo se setili da ih nagradimo. Prvo normalno rukovodstvo koje dođe ima da poništi tu odluku! Pazi, nemam ništa protiv dečka, ali Mićko Jovanović koji nije minut branio, ima status Zvezdine zvezde. A Beara nema?! Šta, ispada da je Lukić veći igrač od Bore Kostića ili Vojkana Melića, a nije odigrao nijedan sekund u tom ciklusu!

TAKO JE GOVORIO ČIČA MILJAN!

Dušan Savić tvrdi da bi u srpskom fudbalu sve bilo drugačije kad bi važila jedna od čuvenih mantri Miljana Miljanića.

- Kod nas više ništa nije normalno, pa se ni predsednik Zvezde i Partizana ne postaje na normalan način, nego ne znam ni sam kojim sve linijama. Zato nam i jeste ovako. Miljan Miljanić je govorio da se igrač pravi minimum devet godina, trener 18 godina, a fudbalski funkcioner 27 godina. Kako, čoveče božji, da postaneš predsednik kluba ako ti je to prva funkcija u fudbalu?! Već sam to rekao i ponoviću: uništenje Zvezde je državni projekat. Naređenje od EU je da se uruši sve za šta je srpski narod vezan. Crkvu rasturaš svaki dan, vojsku si već raspustio, dok Akademija postoji više na papiru. Baš kao i Zvezda.

BILO JEDNOM U DISELDORFU

Naš sagovornik je bio jedan od aktera nezaboravnog okršaja koji je ušao u anale svetskog fudbala, kao meč na kojem je domaća publika ostala bez glasa navijajući za goste...

- Reč je o finalu Kupa UEFA koji je Crvena zvezde 1979. godine odigrala u Diseldorfu protiv Borusije iz Menhengladbaha, kada je ceo stadion skandirao: „Roter Štern!“ U drugom poluvremenu nam Nemci nisu prešli centar. Pogodili smo dve stative, prečku i na kraju izgubili zbog nepostojećeg penala. Mnogi ne znaju da je sudija promenjen tri dana pred finale i bilo je jasno šta se sprema. Klasičan faul u napadu Simonsena, koji je skočio na Jurišića, okarakterisao je kao jedanaesterac. Taj sudija je odmah otišao u penziju, dok je nama za utehu ostala izjava jednog nemačkog igrača koji je rekao da bi voleo da doživi da negde u inostranstvu domaća publika skandira onako njegovoj ekipi.

Piše : Milorad Plazinić

izvor :