Zec: Nije Srbija preuzela Er Srbiju nego je to platila, ali ne znamo koliko

Oko izlaska Etihad ervejza (Etihad Airways) iz suvlasništva u Er Srbiji (Air Serbia) postoji, smatra profesor Miodrag Zec, stotine pitanja i o tome može danima da se priča.

- I nije Srbija preuzela Er Srbiju od Etihada. Srbija je to platila, ali ne znamo koliko je ta cela operacija koštala i zašto se uopšte ušlo u taj projekat - kaže Zec. Teško je, ističe, proceniti zašto je Etihad otišao.

- Nedostaje hiljadu i jedan pokazatelj da bi se uopšte pričalo o ovom projektu, teško je znati odgovor na to pitanje. Naši veliki projekti obavijeni su velom tajne i samo može da se nagađa. Ono što bi javnost trebalo da traži da se zna je – da se ispostavi jasan račun u budžetu koliko je to sve koštalo. Što je sad to tajna kad je brak propao? Tajan je ugovor još uvek sa Zastavom – to je glavni problem kontrolnih tela ovde, koja treba da pristupe informacijama od javnog značaja - navodi Zec.

Drugo pitanje koje se nikad nije postavilo, kako kaže – moglo je da se ozbiljno razmišlja o konceptu privrednog razvoja i šta Srbija može da uradi, a mi smo uradili pogrešno.

- Mi smo dali nešto čime smo mogli da upravljamo i ostvarujemo benefite a to su aerodromi. Ko iole razmišlja poput mene rekao bi: neću ja da subvencionišem autobuska predzeća, ja ću da držim stanicu. Pa ko hoće da prevozi putnike mora da dođe kod mene. I mogu kroz hiljadu stvari da utičem da moja stanica bude atraktivna – kroz tarife, troškove, kroz hiljadu stvari - ukazuje Zec.

A aerodrom je zemaljska stanica, preko koje, kako objašnjava, može da se ostvari međunarodna konkurencija avio prevoznika.

- Ali ne, ja sam ušao u konkurenciju gde nisam imao šanse da to dobijem - napominje Zec i podseća da je Alitalija u problemu, da je Sviser bankrotirao… To je, ističe, biznis koji kontroliše četiri, pet kompanija koje opstaju.

- Nisam stručan za to, ali jasno je da se tu ne može izdržati konkurencija – ali mogao si da imaš aerodrome. Srbija je, sa ulaskom Etihad ervejsa u vlasništvo nacionalnog avio-prevoznika, naš aerodrom učinila nekonkurentnim za druge kompanije, za šta plaćamo visoke tarife. Pa tako karta do Tivta koji je u istom kulturnom prostoru košta 200 EUR, a do Porta je 70 EUR. Potom, Etihad ne da loukost kompanijama da priđu Beogradu, već ih tera u Niš i dalje… Mi smo time izgubili. Jer, kad imaš stanicu možeš da profilišeš kakvu vrstu saobraćaja hoćeš da imaš u korist svojih stanovnika koji putuju - objašnjava Zec.

Da ga je, kaže, iko išta pitao – a nije – logičnije bi bilo za Srbiju da drži i izgradi aerodrom i obezbedi pristojnu konkurenciju. Jer, šta je naše tržište – to je broj ljudi koji putuje. Profesor ističe da se aerodromi u Srbiji nalaze u jedinstvenom prostoru i da je dobro da Niš privuče putnike iz Bukurešta, Sofije, Skoplja…

- Ako povuče putnike iz Beograda i Kraljeva – to će biti iz istog budžeta, istog domaćinstva. Mi mi se otimamo međusobno oko opadajućeg društvenog proizvoda, nemamo gen da idemo napolje, da neko iz Zagreba dođe ovde i odavde leti za SAD, to je onda dobitak za nas. Mi zaključujemo na potpuno pogrešan način - ukazuje Zec.

Na pitanje da li je dobro što je Er Srbija u stoprocentnom državnom vlasništvu, Zec odgovara pitanjem.

- Kako će to biti dobra vest – to je sedmi put od bivše Jugoslavije, uvek je subvencionisano preduzeće. Mi imamo patološku potrebu da suverenitet i dignitet naroda tretiramo kroz simbole, a jedan od simbola je da imaš svoju avio kompaniju. To je opsesija. Budćnost Er Srbije je da se neprekidno nastavi subvencionisanje - ističe Zec.

Podseća i da je Er Srbija dok je Etihad bio suvlasnik imala subvencije.

- Ja joj želim sve najbolje, ali ne verujem da može opstati bez subvencije -kaže Zec.

Dodaje da treba potražiti ljude čiji je posao "da teraju da se sazna koliko je koštao taj brak".

- Da li je to bio brak iz interesa, iz ljubavi. Ja nisam adresa gde se to može saznati, a nisam ni toliko radoznao - poručio je Zec.

- Cela priča počela je pre više od 10 godina, i tada smo isticali da je najspornija činjenica da je država ušla u partnerstvo van procedura koje inače postoje u srpskim zakonima. I da je tako nešto bilo moguće jer postoji čuveni međudržavni sporazum Srbije i UAE. Ušlo se u mnoge poslove sa firmama iz te zemlje, a da prethodno nije bilo sprovedeno nadmetanje i da nisu bili objavljeni svi podaci kako bi to inače nalagali domaći propisi - podseća Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

On ističe da se vidi da je sada Er Srbija u boljem stanju po poslovnim rezultatima, nego što je to bio JAT.

- Ali je to praćeno ulaganjima – od države i firmi u državnom vlasništvu, u oprost dugova, dokapitalizacije, subvencija… Ono što bi bilo nužno je da nam predstavi je – koje su to zaista bile dodatne koristi od toga što je Etihad bio partner Srbije tokom protekle decenije, jer nema sumnje da bi nacionalna aviokompanija bila u boljem stanju da je sav taj novac uložen, a da i nije bilo druge kompanije kao strateškog partnera. Moguće je da je te koristi i bilo, ali to nismo mogli da čujemo od strane vlasti. Običnom slušaocu i gledaocu nije logična priča od pre deset godina da je dobar potez što ulazimo u to parnerstvo, a da isti ti ljudi posle 10 godina govore da je odlično što je Srbija stoprocentni vlasnik. Ili je jedno ili drugo - poručio je Nenadić.