Brisel snizio prognoze rasta evrozone za 2023. i 2024.

Evropska komisija snizila je danas svoje prognoze rasta u evrozoni za ovu i iduću godinu na 0,6%, odnosno 1,2%, ukazujući na visoku inflaciju i zaoštravanje monetarne politike koji su imali "jači uticaj od predviđenog".

Prognoza rasta za ovu godinu spuštena je na 0,6% sa 0,8% za 20 zemalja koje kroiste evro kao valutu, i za iduću godinu na 1,2% sa 1,3%, saopštila je danas Evropska komisija u svojoj jesenjoj ekonomskoj prognozi gde su revidirane cifre iz prethodne prognoze iz septembra.

Iako je rast cena najniži u poslednje dve godine, ostaje problematičan rast potrošačkih cena, navela je Komisija. Brisel očekuje da će cene pasti manje od očekivanih iduće godine, i biće 3,2% u odnosu na 2,9% koliko je do sada prognozirano, a prognoza rasta cena za 2023. godinu ostaje nepromenjena na 5,6%.

Čak i taj skroman očekivani privredni rast izložen je riziku od tekućeg ruskog rata protiv Ukrajine i rata Izraela i Hamasa u Gazi. Za sada sukob Izraela i Hamasa nije pogodio snabdevanje nafte od bliskoistočnih proizvođača kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati ali "postoji rizik za poremećaje u snabdevanju energije koji bi potencijalno mogli da imaju značajan uticaj" na cene i globalni rast.

Dok privredni rast ostaje slab, nezaposlenost ostaje blizu rekordno niskih nivoa i privredni rast bi trebalo da se poboljša kako inflacija bude padala i ljudi budu imali više novca za potrošnju, saopštila je Evropska komisija.

Istovremeno državni deficiti i dugovi su pali posle skoka potrošnje za vreme pandemije kovida-19.

- Približavamo se kraju izazovne godine za privredu EU. Jaki pritisci cena i zatezanje monetarne politike potrebne da ih obuzdaju kao i slaba globalna tražnja, uticali su na domaćinstva i privredne subjekte - rekao je Paolo Đentiloni evropski komesar za ekonomiju.

On je dodao da, gledajući na 2024, očekuje se skromno povećanje rasta kako se inflacija bude dalje smanjivala i tržište rada ostajalo otporno.