Za strateške proizvode zadržava se zaštita u slobodnoj trgovini sa Kinom

U Pekingu je 17. oktobra, uz prisustvo predsednika, Aleksandra Vučića i Si Đinpinga, potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između Republike Srbije i NR Kine. Ovo je prvi SST između Kine i neke zemlje centralne i istočne Evrope i tek 22. koji je potpisala Kina. U ovom trenutku je Srbija prema vrednosti razmene 29. partner Kine, dok je Kina drugi najvažniji partner Srbiji, posle Nemačke, to jest EU, šire posmatrano, navodi Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u novom broju biltena "Makroekonomske analize i trendovi".

SST će već od sredine 2024, do kad je planirano da se završe sve potrebne administrativne procedure za primenu, srpskim proizvođačima omogućiti bolji pristup kineskom tržištu, podstičući konkurentsku prednost.

- Cilj naše pregovaračke strane bio je da se u kratkom i srednjem roku, koliko god je moguće, omogući jeftiniji uvoz sirovina za razvoj industrije i uvoz robe široke potrošnje koja nema domaću zamenu. Povrh toga, želja je bila da se obezbedi i izuzeće od liberalizacije za one proizvode u kojima bi potencijalno veći uvoz iz Kine mogao da ugrozi domaću proizvodnju - navodi Nikolić dodajući da njegova analiza uzima u obzir ekonomsku snagu kineske privrede, asimetričnost u tržišnoj veličini, konkurentnosti i ograničenja koje Srbija ima na strani ponude.

On navodi da je više od polovine ukupnog uvoza (oko 55%) izuzeto ili minimalno dotaknuto ovim sporazumom. Kada se sabere vrednosni deo robnog uvoza za koji će se carinska zaštita zadržati i nakon isteka tranzicionog perioda (to su strateški važni proizvodi razvrstani u kategoriju E, sa udelom od oko 7,5% ukupnog uvoza iz 2022. godine), deo uvoza koji će se liberalizovati danom stupanja na snagu SST-a, ali za koji je trenutna stopa zaštite već manja ili jednaka jednom procentu i deo uvoza koji nije tretiran sporazumom (oko 12,6% vrednosti uvoza iz 2022. godine) možemo reći da je cilj ispunjen.

- U svakom slučaju, potpuno je jasno da je namera bila da se sporazumom na uvoznoj strani u kratkom roku obezbede upravo jeftiniji inputi proizvodnji, bilo da su sredstva rada, bilo oprema ili repromaterijal i sirovine - navodi Nikolić.

Sporazum važi samo za robu koja se smatra poreklom iz zemlje potpisnice, ukoliko je u potpunosti dobijena ili proizvedena u njoj, proizvedena isključivo od materijala sa poreklom, ili proizvedena od materijala bez porekla.


Carinska stopa od pet odsto

Trenutno carinska stopa od pet ili više odsto važi za sledeće proizvode i za njih će efekat liberalizacije biti najosetniji: telekomunikaciona oprema za komunikacione mreže i ostalo, azotno đubrivo, traktori za poljoprivredu... U ovoj podgrupi su i banane (sveže ili suve). Međutim, kako Kina nije njihov proizvođač efekat liberalizacije u smislu njihovog pojeftinjenja na našem tržištu je minimalan.

Ekonomski Institut a.d. Beograd

MAT

Ivan Nikolić

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine