15 godina bitkoina - Ovako je tekao razvojni put najvrednije kriptovalute

Token (digitalna jedinica vrednosti koja predstavlja imovinu) je život započeo u beloj knjizi koju je objavio programer pod pseudonimom "Satoši Nakamoto", 31. oktobra 2008. godine, čiji identitet je do danas nepoznat. Dakle, ne zna se ko stoji iza nastanka bitkoina, ali se zna da iza nje ne stoji jedna osoba ili centralna institucija, kakav je na primer američki FED ili Narodna banka Srbije.

Vizija je bila da stvori vrstu elektronskog novca koji bi omogućio plaćanja bez prolaska kroz banku ili drugu finansijsku instituciju. Mreža koja pokreće sistem bila bi raspršena među nezavisnim računarskim operaterima koji bi zajedno verifikovali i snimali transakcije u blokovima (otuda ideja o "blokčejnu"). U zamenu za svoj rad, nazvan "rudarstvo", rudari bi dobijali bitKoine po unapred određenoj stopi.

Programeri su pokrenuli Bitkoin mrežu u januaru 2009. godine. Prva zabeležena transakcija na razmeni dogodila se u oktobru 2009, kada je neko poslao 5.050 bitkoina na novu lokaciju pod nazivom New Liberty Standard, a zauzvrat je dobio 5,02 USD.

Bitkoin nastaje procesom koji se naziva rudarenje (mining), osim što se umesto pijuka, bušilica i bagera koriste moćni kompjuteri, a umesto ruda traga se za bitkoinima.

Virtuelni pijuci, odnosno kompjuteri, izvršavaju veliki broj matematičkih operacija kako bi proverili sve postojeće transakcije. To znači sve transakcije od kad postoji bitkoin do danas. Reč je o milionima transakcija. Kad god se napravi novi blok i doda lancu, mreža se ojačava, rudar dobija nagradu, a to je upravo bitkoin.

Bitkoin može da se kupi, proda, kao i svaka druga valuta, koristi se kao sredstvo razmene, kao investicija, poput akcija, ili kao vid štednje. Da biste kupovali i prodavali bitkoin, prvi korak je da na svoj telefon ili drugi uređaj instalirate "novčanik". Taj novčanik drži privatne ključeve, odnosno lozinke, za pristup bitkoin adresi.

Ako imate bitkoine, a zaboravite svoj ključ - šifru, ne postoji način da ga resetujete, kao što to možete na ostalim nalozima.

Kada je reč o prodaji bitkoina, to može da se uradi direktno ili preko menjačnice, koja uzima proviziju za uslugu. Priča je slična kao i kod standardnih menjačnica gde menjate evro u dinare.

Njegov uspon je zapanjujući. Koristeći tu početnu cenu od oko desetinke centa, kriptovaluta je skočila više od 3,4 milijarde procenata. Po nedavnoj ceni bitkoina od 34.290 USD, ta početna investicija od 5 USD vredela bi nešto više od 173 mil USD.

Najbrži rast cena desio se u prvih nekoliko godina postojanja, kada je za njega malo ko znao i kada se sa njim retko trgovalo. Tokom svog postojanja, investitori su morali da trpe zapanjujuće padove, uključujući sunovrat od 77% u 2014, 72 odsto u 2018. i 65% prošle godine.

Vlasnici bitkoina su takođe morali da prežive bezbrojne krađe i prevare da bi zadržali svoje tokene. Mt. Gok sa sedištem u Tokiju bila je prva velika berza bitkoina, koja je obavljala skoro tri četvrtine trgovanja. Naglo se zatvorio 2014. nakon što je otkriveno da je izgubio bitkoine u vrednosti od oko 500 mil USD. Njeni bivši kupci se i dalje bore da vrate deo svojih sredstava na stečajnom sudu.

Nedavno su kupci FTX izgubili milijarde dolara u bitkoinu i drugim kriptovalutama u navodnoj prevari koju je izvršio osnivač Sem Bankman-Frid, koji se bori protiv optužbi na sudu. Bitkoin ostaje znatno ispod svog maksimuma iz 2021. godine, kada je dostigao više od 60.000 dolara.

U Srbiji postoji Zakon o digitalnoj imovini, kojim je delimično uređena oblast trgovine kriptovalutama. Postoji nekoliko menjačnica preko kojih može da se obavlja trgovina, a time se u Srbiji bavi između 1% i 2% stanovnika, prema zvaničnim procenama. Prema aktuelnom zakonu, sama kupovina kriptovalute se ne oporezuje, ali na svaku transakciju u kojoj se ostvari kapitalna dobit mora da se plati porez od 15%.