Posle otvaranja stanične zgrade na Prokopu - Peroni ispod nivoa, gradski prevoz ozbiljan problem

Prvo što se uočava kada se stanici prilazi iz pravca centra grada je da više ne može da se promaši, čak i ljudi koji na nju dolaze prvi put. Na primer ko dolazi trolejbusima 40 i 41 iz pravca grada, lako može da uoči staničnu zgradu sa uzbrdice na kojoj se trolejbusi zaustavljaju (na stajalištu Železnička stanica Beograd centar). Razlog za to je lako uočljiv ogroman natpis Beograd centar iznat staničnog ulaza. Ovo je posebno važno u večernjim satima, jer osvetljenje u zoni staničnog kompleksa nije najbolje, pa natpis na staničnoj zgradi još više upada u oči.

Kada se putnici sa sve torbama i koferima spuste niz nizbrdicu do stanične zgrade prvo na šta nailaze ispred nje je ulaz na peron 6 i deseti kolosek i izlaz sa njega. Ulaz i izlaz su natkriveni i do njih vode i pokretne stepenice, ali ove veze sa peronom 6 se nalaze van stanične zgrade.

A, kada se u nju uđe prvo što upada u oči je ogroman svod odnosno čelična konstrukcija i centralni hol u kome, već na prvi pogled je jasno, nedostaju klupe za odmor i sedenje - za one koji su na stanicu poranili ili su došli nekoga da sačekaju. Pogotovu što prostora za postavljanje klupa ili stolica ima dovoljno u holu stanične zgrade čiji je centralni deo gotovo prazan.

Kada je reč o onome što je putnicima najvažnije, informacijama, blagajnama, dostupnosti železničkih službenika tu nekoliko detalja upada u oči. Info-pult Srbija voza lako je uočljiv i nalazi se sa desne strane (gledano iz pravca ulaza u staničnu zgradu) na uglu između blagajni i komercijalnih objekata. Pult za kojim su ljubazni službenici ovog preduzeća, lako je uočljiv zbog velikog natpisa Srbija voz.

Tik uz njega su i šalteri za prodaju karata odnosno blagajne na kojima zasada nema gužve (dani kada je eKapija posetila stanicu bili su petak i nedelja kada se očekuje veći broj putnika koji dolaze u Beograd i odlaze iz njega). Iako radi zasada samo četiri šaltera, razlog za to što nema gužvi je, po svemu sudeći, što se karte uveliko kupuju i preko sajta, aplikacije i kartomata Srbija voza (kartomati se na Prokopu nalaze preko puta šaltera).

Na ovoj stanici, iako bi se očekivalo da šalteri dobiju prednost kada je reč o uočljivosti, tu prednost su dobili komercijalni sadržaji (kafe-restorani, menjačnice i druge radnje), koji za razliku od blagajni gledaju ka centralnom delu staničnog hola.

Kada je reč o uočavanju, u centralnom delu hola je ogroman infoekran sa informacijama o polascima i dolascima vozova. Sem njega, postoje i manji ekrani na zidovima, ali problem je što, kada se uporedi veličina tih ekrana i veličina prostora u kome su oni postavljeni, njih prostor stanične zgrade "guta", odnosno nedovoljno su veliki.

Što se tiče tokova putnika, nedeljama pred otvaranje stanične zgrade bilo je najavljivano i da će oni biti organizovani tako da se, po uzoru na aerodrome, razdvoje odlasci i dolasci, odnosno silazak na perone i penjanje sa perona u staničnu zgradu. U delovima predviđenim za silaske na perone i koloseke, fizičke barijere sa zelenim i crvenim signalima jesu postavljene sa leve i desne strane (gledano iz pravca ulaza u zgradu i iz centralnog dela hola), ali kako se čini, zasada niko od službenika železnice ne tera putnike da se vraćaju i idu na drugu stranu ukoliko su pogrešili. Službenici su vrlo ljubazni i trude se da putnicima što više olakšaju snalaženje u staničnom kompleksu. Osim toga, i pored postavljenih barijera i dalje postoje otvoreni prolazi uz njih gde bez ikakvih problema putnici i oni koji ih prate ili dočekuju mogu da prođu i uđu u stanični hol ili izađu iz njega i spuste se na perone.

Dok u tek otvorenoj staničnoj zgradi sve sija, čim putnici krenu da silaze u peronski deo, slika počinje da se menja. Na stepeništu ka peronima i uz nedavno ugrađene pokretne stepenice jasno su uočljive naslage prašine i tragovi završnih radova, očigledno zaostale posle finalnog majstorisanja na staničnoj zgradi i uklapanju sa peronskim delom. To je tek početak. Jer kada se siđe, u pojedinim delovima peronskog prostora sa plafona curi voda i kvasi prašnjave i trenutno prljave perone (koji su uređeni pre nepunih osam godina). Na sve to, svi oni koji se nadaju da sa bilo kog perona mogu liftom ili pokretnim stepenicama, u praksi to trenutno i nije baš tako. Ne rade istovremeno niti svi liftovi niti sve pokretne stepenice, pa putnici koji su sa velikim torbama i koferima zasada treba da računaju da će im biti potrebno malo dodatnog vremena kako bi uočili lift ili pokretne astepenice koji su u funkciji. Ukoliko imaju više vremena, do stanične zgrade ili staničnog platoa i dalje mogu onako, kako su uglavnom radili i pre otvaranja staničnog objekta - direktno stepenicama ili kroz pothodnike pa opet stepenicama.

Do stanice Beograd centar postoje tri direktne linije, ali interval polazaka tih autobusa nije dobar pa putnici koji idu na Prokop uglavnom koriste trolejbuse 40 i 41. Njima, na primer od Glavne pošte u Takovskoj do stanice iznad Prokopa, kad nije sobraćajni "špic", treba sedam do osam minuta. Kada stignu nekom od ovih trola na uzbrdicu kod železničke stanice putnici bi trebalo da se spuste pešačkom stazom u zaleđu stajališta (tačnije podvožnjakom). Ali, umesto toga većina njih prelazi preko saobraćajnice i razdelnog ostrva, pa opet preko saobraćajnice jer tako štede nekoliko minuta, umesto što bi kružili. Jedini problem, i to ne mali, jeste što u zoni ovog stajališta iznad Prokopa ne postoji pešački prelaz. Kako putnici, ipak, masovno, koriste ovu prečicu, iako tako rizikuju, možda bi nadležne službe u dogledno vreme mogle da iscrtaju zebru i tako i saobraćajno ozvaniče ovu pešačku prečicu - ako već ne i da dovedu ozbiljne linije gradskog prevoza do ulaza u stanicu.