Milica Radović, advokat u Advokatskoj kancelariji Milošević - Podizanje svesti o značaju zaštite podataka o ličnosti je kamen temeljac usvojene Strategije

Vlada Srbije je u avgustu ove godine usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine. Milica Radović, advokat i viši savetnik u Advokatskoj kancelariji Milošević, objašnjava u čemu je značaj ovog dokumenta, ali i kakav će biti položaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U intervjuu, između ostalog, pročitajte i koji su to ciljevi Strategije i kako se o možete informisati o svojim pravima.

- S obzirom na to da je i u domaćem i u međunarodnom okruženju došlo do dinamičnih promena u pogledu tehnologije i obrade podataka o fizičkim licima, a usled rapidnog tehnološkog napretka i svojevrsnog procvata u praksi obrade podatka o ličnosti u odnosu na prethodnu Strategiju, prepoznata je potreba za donošenje poboljšane strategije, pa je tako Vlada Srbije 25. avgusta 2023. godine usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti za period od 2023. godine do 2030. godine.

Što se samog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti tiče, odmah nakon početka primene ZZPL-a ispoljili su se nedostaci koji sprečavaju efektivno ostvarivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti i prouzrokuju pravnu nesigurnost, a odnose se prevashodno na nedovoljno jasne odredbe, naročito u oblasti postupanja nadležnih organa i ovlašćenja Poverenika, nesrazmerno niske kazne, niz oblasti koje i dalje nisu regulisane, poput video nadzora, obrade biometrijskih podataka i slično, neusklađenost sektorskih propisa, pa se čini da je uvojena Strategija stigla u ključnom momentu.

- Prepoznavanjem potrebe za donošenjem Strategije i pridavanjem značaja ovom pitanju kao što to čini EU, Republika Srbija pokazuje težnje da svojim građanima obezbedi nivo prava koji imaju građani Evropske unije u pogledu ravnopravnosti i uslova za ostvarivanje društvenih vrednosti na kojima je zasnovana moderna demokratska država, kao što su sloboda mišljenja i izražavanja, zabrana diskriminacije, dostojanstvo ličnosti, i slično, pa bi krajnju cilj trebalo da obezbedi formalno priznanje Srbije kao zemlje koja nudi nivo zaštite podataka o ličnosti jednak onom koji se sprovodi na teritoriji Evropske unije.

Samim tim, uz pojednostavljen protok informacija između Srbije i Evropske unije, otvara se prostor za sveobuhvatniju poslovnu saradnju i uključivanje naše zemlje na različita tržišta na evropskom i svetskom nivou. Možda zvuči optimistično, ali iako smo trenutno daleko od harmonizovanog sistema u ovoj oblasti, doslednom primenom i radom na ciljevima Strategije, zaštita podataka o ličnosti na nivou Evropske unije nije nedostižan cilj.

- Jedna od garantija Strategije je da će doći do unapređenja mehanizma zaštite podataka u vidu povećanja kapaciteta Poverenika i ostalih rukovalaca i obrađivača, uvođenjem programa obuke na visokoškolskim ustanovama, uspostavljanje odgovarajućih evidencija, obaveze donošenja internih akata, i slično.

Vizija kojoj se teži je jasan i usklađen pravni okvir i osnažen položaj Poverenika kao samostalnog i nezavisnog organa, što zahteva finansijske, kadrovske i tehničke resurse.

Kao rezultat bismo trebali da dobijemo proširenje nadležnosti Poverenika koji bi vršio funkciju nadzora i sprovođenje drugostepenog postupka i povećanje broja regionalnih kancelarija poverenika uz veći broj specijalizovanih lica.

- Strategija polazi od identifikovanja ključnih problema i nedostataka u celokupnom pravnom, političkom i društvenom okviru Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na značaj načela transparentnosti i odgovornosti za postupanje prilikom obrade podataka o ličnosti, kao i informisanja javnosti o ovoj temi, naročito o pravima, procedurama i mehanizmima zaštite i institucijama nadležnim za ostvarivanje i zaštitu prava. Korak ka ostvarenju tog cilja ostvaruje se kroz novine u školskim programima, obuku zaposlenih, organizovanjem stručnih savetovanja, okruglih stolova i sličnih događaja, kao i povećanjem broja posetilaca veb prezentacije u sekciji: Zaštita podataka i obraćanja putem zvaničnih kanala komunikacije.

Ukoliko budu ispunjena data obećanja, u narednom periodu će, kroz ispunjenje ciljeva Strategije biti organizovan niz kampanja (po uzoru na kampanju "Neka ostane lično" iz 2022. godine), tribina, seminara i drugih definisanih aktivnosti koje će podići svest građana o značaju ove teme.

Do tada, svi građani mogu na sajtu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti dobiti sve neophodne informacije.

- Strategijom je predviđen niz ciljeva koje je neophodno ostvariti do 2030. godine, te se kao ključni posebni cilj izdvojilo ishodovanje Odluke Evropske komisije o adekvatnoj zaštiti podataka o ličnosti.

Polazna tačka Strategije je usklađivanje drugih zakona i podzakonskih akata sa odredbama ZZPL-a, pa je fokus na donošenju i unapređivanju zakona u oblastima gde adekvatne smernice najviše nedostaju, kao što su upotreba video i audio nadzora, obrada podataka koji se dobijaju analizom biološkog materijala, imajući u vidu naročito genetske i biometrijske podatke i osetljivu prirodu takvih podataka.

Zanimljivo je pomenuti i ambicije da se reguliše složeno pitanje upotrebe veštačke inteligencije s obzirom na mogućnost prikupljanja velike količine podataka automatski.

Konkretni rezultati i efekti Strategije se očekuju u stvarnoj primeni Zakona, naročito u pogledu propisanih sankcija za pravna lica, i većoj involviranosti i ravijenosti u pogledu prekršajne i krivično-pravne zaštite.

- Nažalost, stanje u praksi je daleko od željenog. Činjenica da su od 2015. godine pred sudovima u Republici Srbiji izrečene samo dve osuđujuće presude, i to na uslovne osude, dovoljno je poražavajuća, a ako na to dodamo podatak da se u prethodnih pet godina nadležno javno tužilaštvo pojavljuje u ulozi tužioca u samo dva postupka, iako je njegova uloga da ex officio goni počinioce krivičnih dela iz oblasti zaštite podataka, jasno je da je promena i "buđenje" pravosudnih organa imperativ.

Sa druge strane, zloupotrebe su brojne. Na osnovu sprovedenih istraživanja "Partneri Srbija" u kojem je praćeno 12 medija tokom 14 ciklično odabranih dana u periodu april-jul 2021. godine, identifikovana su 322 teksta i priloga u kojima se bez javnog interesa otkriva identitet građana i iznose podaci o njihovom privatnom životu. Među 625 instanci kršenja prava na privatnost, sa dve trećine preovlađuju građani koji su se našli u ulozi žrtava, od kojih i veliki broj maloletnih lica.

- Na kraju, zaključujemo da je podizanje svesti o značaju zaštite podataka o ličnosti kamen temeljac usvojene Strategije. Javnost je znatiželjna da dočeka početak realizacije ciljeva i pozdravi težnje da se podigne svest i zaštiti pravo na privatnost, kao i da se redefiniše praksa u Srbiji, te nam ostaje da vidimo u kojoj meri će Strategija ispuniti data obećanja i ambiciozne ciljeve postavljene za naredni period.