Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Prinosi šećerne repe neujednačeni na području Vojvodine - Na više hiljada hektara prisutna gumoza
Komentari
Ilustracija (Foto: igorstevanovic/shutterstock.com)
Ali na osnovu onoga što je do sada odrađeno, može se reći da godina neće biti berićetna za sve ratare, pogotove ne za one koji su industrijsku biljku sejali u Sremu i Banatu. Na tim područjima je dosta trulog roda i na nekim oranicama se zato neće ni vaditi.
Tako će poljoprivrednici kojima je rod truo ostati bez uloženog novca u setvi, ali i bez podsticaja na koji su računali- 35.000 dinara po hektaru, koje je obećala država da će dati na kraju sezone za prinose veće od 50 tona po hektaru.
Ove godine šećerna repa se najviše i sejala zbog te novčane potpore, pa je pod industrijskom biljkom oko 40.000 hektara, znatno više nego prošle godine.
Poljoprivrednici čiji je rod repe sasvim podbacio nisu bili raspoloženi da podele iskustvo o lošoj godini. Oni čiji prinos nije baš najbolji, sumnjaju da je razlog za pojavu truleži sušna klima, a možda i slabosti u primeni agrotehnike.
Poljoprivrednik iz Stare Pazove Vlada Višić kazao je za Dnevnik da je imao skoro trećinu trulog roda, premda industrijsku biljku godinama seje, i da mu zato iskustvo u proizvodnji repe ne nedostaje.
- Trule repe je od 20% do 30%, još nisam od šećerane dobio analizu kolika je digestija ni koliki je prinos po hektaru, ali sam neprijatno iznenađen količinom trulog roda. Imao sam i ranijih godina trule repe, ali svega 2% do 4%. Ove godine, kao i proteklih, u svemu sam tokom proizvodnje sledio uputstva stručnjaka i pod njihovim nadzorom primenjivao agrtoehničke mere - naveo je Višić.
Na više hiljada hektara repa je trula zbog bolesti gumoze
Za razliku od ovog ratara, u Bavaništu (opština Kovačica) na njivi Danila Milića nema trule repe:
- Zadovoljan sam kako repa izgleda, kiša je stigla u pravo vreme i zato biljka nije trula, jer iz dugodišnjeg iskustva smatram da je suša glavni uzročnik pojave bolesti kod repe.
Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je za Dnevnik da će repe biti u Bačkoj iznad prosečnih količina, od 70 tona do stotinu tona po hektaru, ali da u Sremu i Banatu ima dosta trule repe, i zato će prinosi biti neujednačeni gledajući područje APV.
- Na više hiljada hektara repa je trula zbog bolesti repe gumoze, čiji je uzročnik kandidatus fitoplazma solani, a prenosioci insekti cikade roda reptalus i neće se vaditi - kazao je dr Ćurčić.
Po njegovim rečima, bolesne repe ima i u Sloveniji, Mađarskoj Rumuniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa će je biti manje u EU. Trenutno cena šećera je na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu, pa tona košta 735 EUR. Kod nas kilogram šećera je manje od evra, prodaje se za oko 105 dinara.
Ćurčić očekuje da dve kompanije Sunoko i Hellenic Sugar u četiri fabrike šećera u Crvenki, Vrbasu, Pećincima i Кovačici preradom repe dobiju između 300.000 do 400.000 tona šećera, i da će nam od tih količina biti dovoljno za domaće potrebe najviše 200.000 tona, pa ćemo ostatak prodati zemljama u okruženju.
- Šećer ćemo, najverovatnije, prodavati Mađarima, Rumunima, Hrvatima, jer njihova proizvodnja nije dovoljna da pokrije potrebe stanovništva, pošto imaju po jednu šećeranu, potom će šećer iz Srbije kupovati sigurno i BiH, Crna Gora, Severna Makedoniju, Albanija - kazao je Ćurčić.
Sunoko: Klima pokvarila prinose
U kompaniji Sunoko kazali su za Dnevnik da su prinosi nešto niži u odnosu na prethodnu godinu i blizu su petogodišnjeg proseka, pri čemu u Sunoku očekuju da će proizvesti više od 200.000 tona šećera.
- Očekivali smo rekordnu godinu, ali klima je pokvarila planove. U maju i junu je bilo suviše padavina praćenih jakim pljuskovima i ponegde gradom, dok je u toku jula, avgusta i septembra nedostajalo kiše, praktično polovina od potrebnih količina za vodom. Zatim su usledile ekstremno visoke tropske temperature u poslednjoj dekadi avgusta i temperature oko 30 stepeni tokom skoro celog septembra i dela oktobra - rekli su u ovoj kompaniji.
U regionima Banata i Srema ima trule repe, potvrdili su u Sunoku:
- Na osnovu do sada analiziranih preko 500 uzoraka šećerne repe u fitopatološkoj laboratoriji Istraživačko-razvojnog centra kompanije Sunoko na prisustvo gljiva, bakterija i virusa i preko 80 uzoraka na prisustvo fitoplazmi, možemo zaključiti da je glavni uzročnik pojave uvelih, odnosno gumoznih korenova, koji u kasnijoj fazi trule, fitoplazma.
Tagovi:
Hellenic Sugar
Vlada Višić
Danilo Milić
Živko Ćurčić
Bavanište
šećerna repa
vađenje šećerne repe
trula repa
gumoza
fitoplazma
cena šećera
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.