CORE Days: Regionu treba brži razvoj da ne bi izgubio mlađu populaciju

Revitalizacija odnosa i brže evrointegracije zemalja u regionu biće ključne za razvoj Zapadnog Balkana u narednom periodu. Region se može približiti Evropskoj uniji tako što će raditi na unapređenju vladavine prava i makroekonomske stabilnosti, a jačanje poverenja u institucije i očuvanje životne sredine, doprinelo bi boljem životnom standardu. Ova unapređenja omogućila bi mladima da ostanu i žive u svojim zemljama, zaključak je druge regionalne CORE Days konferencije, koja je posle Dubrovnika, ove godine održana u Kotoru.

Na konferenciji koju je organizovao NALED, u saradnji sa drugim članovima Core Partnerstva, a uz podršku Švedske Vlade (Sida) i Nemačke razvojne saradnje (GIZ), predstavljen je prvi Regionalni indeks koji ocenjuje uslove za održivi razvoj i poredi ekonomije u regionu, kako bi im pomogao da poprave svoje poslovno okruženje.

- Hrvatska zauzima prvo mesto sa 57,7 poena, sledi Srbija (51,5) koju u stopu prate Albanija i Crna Gora na trećem i četvrtom mestu (50,7), a slede Severna Makedonija (48,1), teritorija Kosova i Metohije (46,9) i Bosna i Hercegovina (43,9). Umesto da gledamo samo ukupan rang, vrednost ovog Indeksa je da prepoznamo da nijedna privreda ne vodi u svim oblastima. Indeks pomaže liderima da se fokusiraju na oblasti u kojima leži prilika za najveća unapređenja. Odgovorom na izazove u pogledu konkurentnosti, upravljanja, održivosti i trgovinske integracije, region bi mogao da otključa svoj stvarni potencijal i pomeri se bliže životnom standardu EU građana – rekao je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević, prilikom predstavljanja izveštaja.

Koliko i kakvu podršku zemlje članice mogu dobiti od Evropske unije govori podatak da je Hrvatska, tokom pandemije dobila 700 mil EUR pomoći, a Srbija gotovo devet puta manje (78,5). Ali nije suština samo u novcu, već u vrednostima, standardima i kvalitetu života koji EU obezbeđuje svojim građanima, a koje ni sama ne promoviše dovoljno, zbog čega argumenti poput ovog, često ostanu nevidljivi za javnost.

- Tačno je da je pitanje proširenja postalo bitno od rata u Ukrajini, javila se potreba za jačom i ujedinjenom Evropom. Makron je saopštio da, pre proširenja, EU mora prvo samu sebe da reformiše. Imajući u vidu tromost briselske birokratije, taj proces će potrajati, a tek će onda doći na red razgovor o priključivanju novih članica. Taj period biće propuštena šansa ukoliko naše zemlje to vreme ne iskoriste da urade sve pripremne radnje, kako bi bile spremne kada trenutak proširenja dođe - istakao je politički analitičar Boško Jakšić, tokom panel diskusije "Zapadni Balkan između rata u Ukrajini, Evropske unije i izbora u Americi 2024", koji je organizovan uz podršku Fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung.

Jedan od ciljeva Partnerstva za konkurentni region, koje trenutno broji više od 20 organizacija iz sedam ekonomija, je razmena iskustava i sprovođenje regionalnih inicijativa i reformi. To je u prošlosti dovelo do uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, onlajn registracije sezonskih radnika, unapređenja inspekcijskog nadzora i dr.

Ovog puta učesnici su imali priliku da kroz niz panela razgovaraju o neophodnim narednim koracima za uređenje poslovnog okruženja, kao što su rešavanje imovinsko-pravnih pitanja i ozakonjenja nelegalnih objekata, osnaživanje vidljivosti naučnih institucija i razvoj inovacija na lokalu, uređenje sistema javnih nabavki kroz uvođenje socijalnih i zelenih kriterijuma i uvođenje održivih načina poslovanja kroz ESG standard koji propisuje EU.