Srbija preuzela trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom - Glavni cilj je održivo korišćenje prirodnih resursa

Vujović je rekla da joj je drago što je Beograd domaćin ovog značajnog skupa i to u godini u kojoj se obeležava 20. godišnjica postojanja Karpatske konvencije, kojoj je glavni cilj da se obezbedi održivo korišćenje prirodnih resursa, navedeno je na sajtu Ministartsva.

Skup je organizovan u partnerstvu sa Programom ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Sekretarijatom Karpatske konvencije.

- Štap koji sam preuzela zajedno sa predsedavanjem Karpatskom konvencijom, podseća da je nekada priroda korišćena na održiv način i podseća nas na obavezu da ostanemo uporni i istrajni i da mislimo dugoročno o zaštiti prirodnih vrednosti. To je moguće ukoliko svako u svojoj zemlji, ali i svi zajedno u Karpatskom regionu, kroz rad spajamo tradicionalne vrednosti i primenu inovativnih rešenja zasnovanih na prirodi.

Karpatska konvencija i njeni protokoli, predstavljaju dobar mehanizam za očuvanje prirodnih resursa i održivi razvoj celokupnog regiona. Srbija će sada imati još važniju ulogu jer, preuzimanjem predsedavanja, preuzimamo i veću odgovornost za realizaciju ciljeva Karpatske konvencije - rekla je Vujović dodajući da će Srbija nastaviti da podržava regionalnu saradnju, ali i globalne inicijative i međunarodne ugovore, poput UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti i Ramsarske konvencije.

Karpatska konvencija okuplja sedam zemalja Karpatskog regiona - Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Ukrajinu i Srbiju.

Ministarka je rekla da su dosadašnji primeri dobre saradnje međunarodno priznati lokaliteti, koje je prepoznao i UNESKO - rezervati biosfere Golija-Studenica i Gornje Podunavlje, Geopark Đerdap i Prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav.

Dodala je da su za bolju zaštitu prirode Karpata, neophodni čvršći zeleni mostovi saradnje na novim projektima koji vode ka održivoj budućnosti.