Usvojen predlog republičkog budžeta za 2024. godinu - Beogradski budžet neizvestan

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u državnoj kasi u iznosu od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2% više u odnosu na iznos prihoda predviđenim rebalansom budžeta za ovu godinu, prenela je Beta.

- Predloženi budžet je razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije, izgradnje auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, politike povećanja plata i penzija, kao i izgradnje zemlje i zaštite životnog standarda građana - navodi se u saopštenju Vlade.

Predviđen je fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, što je 2,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8% BDP.

Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,5% BDP.

Javni dug sektora države projektovan je na 51,7 odsto BDP u 2024. godini, što je ispod 60% koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta.

Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita sektora države na nivo od 1,5% BDP u 2026. godine i pad učešća javnog duga na 50% BDP, navodi se u saopštenju.

Predlogom budžeta predviđeno je da, počev od 1. januara 2024. godine, penzije u Srbiji budu veće za 14,8%, plate u javnom sektoru za 10%, a minimalna zarada za 17,8%.

Takođe, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, od 1. januara 2024. godine planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1%, sa 21.712 na 25.000 dinara. Na nivou sektora države je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8% BDP.

Skupština grada Beograda nedavno je usvojila rebalans budžeta za ovu godinu, ali kada je reč o gradskoj kasi za 2024 zasada se ne zna šta će biti sa njom odnosno kako će se grad finansirati od 1. januara 2024. - redovno ili vanredno. Gradonačelnik Aleksandar Šapič je pre nekoliko dana podneo ostavku na tu funkciiju "kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora". Ovime je Šapić prekinuo svoj četvorogodišnji mandat na koji je izabran prošlog leta.

Šta dalje kada je reč o budžetu za 2024? Posle ovog gradonačelnikovog poteza u roku od mesec dana otkako je podneo ostavku trebalo bi da se sastane Skupština grada Beograda i da je konstatuje, ali i da se utvrdi da li i dalje u njoj ima većine. Ukoliko je ima ta večina može da izabere novog gradonačlenika i njegov tim. U tom slučaju, stekli bi se uslovi za usvajanje redovnog budžeta za narednu godinu. U suprotnom, ukoliko do toga ne dođe, kako pojašnjava Zoran Alimpić, nekadašnji v. d. gradonačelnika i predsednik Skupštine grada, parlament Beograda se raspušta, a predsednik Skupštine Srbije raspisuje izbore za Grad Beograd. U ovom međuperiodu grad bi vodio privremeni organ koji treba da odražava raspored snaga iz raspuštene skupštine. Zadatak ovog organa je da u tom međuperiodu vodi neodložne i hitne poslove. Kako podseća Alimpić, ukoliko do ovakovog scenarija dođe, od 1. januara bi trebalo da bude uvedeno privremeno finasiranje koje na snazi može da bude najduže tri meseca i koje podrazumeva svojevrsno "preslikavanje" finansijskih stavki iz prošlogodišnjeg budžeta. Tu se pre svega misli na finansiranje onih poslova grada koji su neodložni i neophodni za nesmetano funkcionisanje prestonice do formiranja nove gradske vlasti.

Šta će od svega ovoga biti trebalo bi da bude jasnije u narednih mesec dana, ali ako se na kraju zaista bude uveo privremeni organ to neće biti prvi put u Beogradu. Takav slučaj je bio i 2013. kada je smenjen tadašnji gradonačlenik Dragan Đilas. Privremeni organ koji je tada imenovan nije oslikavao raspored snaga iz raspuštene skupštine, a osim toga bavio se i poslovima koji nisu bili hitni i neodložni, kao što su bile smene u Gradskoj upravi.