Veliki radovi na lokalu i bez zaduživanja kod banaka - Prednosti i mane emitovanja municipalnih obveznica u Srbiji

Srpsko tržište kapitala od ove godine biće manje deficitarno bar po pitanju dužničkih hartija od vrednosti zahvaljujući prvom emitovanju municipalnih obveznica.

Kao što je već poznato, Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji će putem ovih, dugo najavljivanih, hartija finansirati infrastrukturne projekte. U iznosu od 3,5 milijarde dinara, grad će finansirati izgradnju 100 kilometara kanalizacione mreže i završetak četvrte deonice na izgradnji Bulevara Evrope.

Obveznice će, kako je predložilo Gradsko veće, biti emitovane preko UniCredit banke po fiksnoj godišnjoj kamatnoj stopi od 6,25%.

Iako zemlje u našem regionu već odavno poznaju ovakav vid finansiranja lokalnih samouprava, Srbija već godinama čeka na menjanje zakonskih i podzakonskih akata kako bi emitovanje bilo olakšano, mada se čini da ni opštine nisu bile preterano zainteresovane.

Dilema 1: Kredit od banke ili emitovanje municipalnih obveznica

Ako se postavi pitanje zašto bi se neka lokalna samouprava odlučila za zaduživanje putem municipalnih obveznica umesto da recimo podigne kredit kod neke banke, razloga je više.

Osnovna razlika u odnosu na kredit je što pri uzimanju kredita opština mora da bira između ponuđenih uslova banaka, dok u slučaju emitovanja obveznica, odnosno direktnog zaduživanja kod investitora, ima privilegiju da kreira uslove, da proceni koja je cena kapitala na tržištu i po kojoj ceni bi investitori želeli da kupe njenu hartiju. Municipalne obveznice može da emituje opština, grad, a po novom zakonu i gradska opština, kao i javno-komunalno preduzeće. Mogu je kupiti svi individualni investitori- građani i preduzeća, kao i insitucionalni investitori.

Opštinskim obveznicama individualni i insitucionalizovani investitori, odnosno penzijski i investicioni fondovi dobijaju instrument koji nedostaje našem tržištu i putem kog bi oni mogli dugoročno da investiraju, pre svega imajući na umu da municipalne obveznice, posle državnih hartija od vrednosti, nose najmanji rizik.

Municipalne obveznice utiče i na dubinu i likvidnost tržišta kapitala, a građani mogu da investiraju u te hartije od vrednosti koje u idealnom slučaju nose veću likvidnost nego depozit u banci.

Zainteresovanost investitora

Finansijski stručnjaci saglasni su da su investitori zainteresovani za ovakav vid ulaganja.

Šef sektora analize i istraživanja brokersko-dilerskog društva "M&V Investments" Milivoje Knežević kaže za "eKapiju" da interesovanje investititora zavisi pre svega od rizika ulaganja u Srbiju kao i rizika koji prate ovaj finansijski instrument, atraktivnosti prinosa koje mogu da ostvare ulaganjem u municipalne obveznice kao i od veličine emisije.

- Svakako da manji rizici ulaganja, veći prinos kao i veći obim emisije povećavaju interesovanje investitora za ovim hartijama od vrednosti. Generalno, municipalne obveznice obično nose manje kamatne stope što može biti nedostatak. S druge strane, ove hartije su oslobođene obaveze plaćanja poreza, lakše je predvideti prilive po osnovu naplate što ih čini atraktivnijim - kaže Knežević.

Projekt menadžer "KBC Securities"-a Vladan Rankov kaže za naš portal da je primetno da su domaći investitori zainteresovaniji od stranih.

(Vladan Rankov)

- Municipalne obveznice su uglavnom interesantne za domaća osiguravajuća društva i penzijske fondove koji trenutno nemaju puno alternativa za ulaganje sa pristojnim prinosnim stopama, dobrom likvidnošću i prihvatljivim rizikom. Iz tog razloga je u prethodnom periodu bilo dosta inicijativa fondova prema regulatornim institucijama da se relaksiraju ograničenja za ulaganje u municipalne obveznice – kaže Rankov.

Kao razlog zašto strani investitori u prethodnom period nisu bili umnogome zainteresovani, on navodi ograničenja u smislu visine transakcija i izloženosti pojedinačnim emisijama.

Naime, fondovi iz inostranstva imaju ograničenja da ne smeju da imaju manje transakcije od definisanih limita, budući da to stvara transakcione troškove. Sa druge strane, ne smeju da imaju veći procenat hartija u ukupno emitovanim.

- To dovodi do cifara za minimalnu transakciju od po 5-10 mil EUR za velike fondove uz uslov da to i dalje bude do 10-20% ukupne emisije. Dakle, pod takvim uslovima minimalna vrednost ukupne emisije bi trebala da bude 25-100 mil EUR. To ni jedan budžet ne može da izdrži. To je veliki iznos i za samu državu – objašnjava projekt menadžer brokersko-dilerskog društva "KBC Securities".

Menja li novi Zakon o tržištu kapitala stvari?

Da je pozitivan korak učinjen nedavnim usvajanjem Zakona o tržištu kapitala, svi su saglasni. Međutim, bez izglasavanja podzakonskih akata, čini se da emitovanje municipalnih obveznica, neće ići baš brzo.

Tako Nenad Gujaničić iz brokerske kuće "Sinteza Invest Group" kaže da novi Zakon definiše opšta mesta, ali da će emitovanje municipalnih obveznica zavisiti od seta podzakonskih akata, kao i promene zakonske regulative koja se odnosi na lokalne samouprave.

- Mnogo toga je dodatno potrebno uraditi na smanjivanju rizika ulaganja i obezbeđivanju likvidnosti (sekundarne trgovine) datih instrumenata što će biti dodatni problem uzimajući u obzir brojne rizike ulaganja kao i smanjeni obim likvidnosti na Beogradskoj berzi –dodaje Milivoje Knežević.

Vladan Rankov kaže za "eKapiju" i da je mogućnost emitovnja hartija u stranoj valuti velika novina:

- Valuta je bila veliki problem kod prodaje obveznica jer se onda morala raditi indeksacija što je stvaralo probleme u kliringu kod Centralnog registra jer se plaćanje radilo u dinarima, obračun u evrima a isplata ponovo u dinarima.

Upravo iz ovih razloga nije se moglo proceniti koliko je dinara moguće dobiti na kraju kad ti isplate obveznicu. Pored toga, većina banaka je pravila "dobru" zaradu na proviziji od transakcija i promena kurseva.

Šansa za lokalne samouprave

Šansa za lokalne sasmouprave može da bude višestruka.

- Prvo, obezbeđuju se novi izvori finansiranja koji, u zavisnosti od ambijenta, mogu biti povoljniji u odnosu na postojeće, tu pre svega mislim na nižu kamatnu stopu. Drugo, stvara se mogućnost da lokalne samouprave lakše i brže dođu do neophodnih izvora finasiranja, kao i da ih otkupe u slučaju kada imaju višak novčanih sredstava (obveznice sa opcijom otkupa), itd. – kaže šef analize "M&V Investments", jedne od najvećih brokerskih kuća u Srbiji.

Takođe, municipalne obveznice daju mogućnost samoupravama da finansiraju dugoročne projekte za koje banke nisu spremne da daju sredstva ili prosto ne mogu da prate i finansiraju kapitalne investicije u lokalnim samoupravama zbog visine. Banke imaju ograničenje kad je u pitanju izloženost jednom dužniku a kroz obveznice se skuplja veliki broj malih ulagača kao sindicirani bankarski kredit samo što je ovde u pitanju instrument koji je standardizovan i može se njime trgovati. Razlika je što se sindiciranim kreditima se ne može trgovati na berzi.

I šta dalje...

(Nenad Gujaničić)

Svi stručnjaci koje smo kontaktirali slažu se da će razvoj tržišta municipalnih obveznica u Srbiji teći sporo.

- Sigurno će proći dosta vremena dok većina opština u Srbiji ne sagradi stručne i tehničke kapacitete za ovakvu vrstu dodatnog finansiranja – veruje Gujaničić iz "Sinteza Invest Group".

Kao najčešću prepreku, analitičari i oni koji su spona između lokalnih samouprava i investitora, vide u neznanju predstavnika gradova i opština koji donose odluke o zaduživanju.

- Neretko i politika ima veliki uticaj. Predsednici opština moraju pitati predsednike stranaka. Takođe postoje ograničenja kada je u pitanju zakon koji kaže da postoje limiti u zaduživanju bez jasne ocene za koji veremenski period važi limit. Limiti su uvek problem jer na taj način samouprave ne mogu ponekad za vrlo isplative i skupe projekte da dobiju dopuštenje da investiraju i da se zaduže i više nego što treba – kaže Rankov.

Na nivou samouprava posatvlja se i problem budžetskog planiranja. Taj problem ispliva obično jer niko ne zna šta će se desiti na period duži od 5 godina kada se obično očekuje smena vlasti.

- Problem nastaje kada su projekti dugoročnog karaktera i za njih je potrebno obezbediti velika sredstva na dug rok. Onda se ne sme menjati strategija u pola i odustajati od projekata budući da to kreditori ne tolerišu – zaključuje Rankov za "eKapiju".

J.Đ.