Kako će dešavanja u Hrvatskoj sa Dormeom uticati na firmu u Srbiji - Više opcija da radnici dobiju neisplaćene zarade

Bankovni računi koje u Srbiji ima kompanija Studio moderna doo Novi Sad, koja je između ostalog prodavala proizvode Dormea, blokirani su, a istoimena kompanija u Hrvatskoj skoro izvesno ide u stečaj. Sada se čeka rešenje Trgovačkog suda u Zagrebu o otvaranju stečaja kompanije Studio Moderna, odnosno vlasnika Dormea, nekada najbogatijeg slovenačkog biznismena. U Srbiji je nedavno odjeknula vest o bankrotu Sandija Češka, osnivača Dormea i ostalih brendova grupe Studio Moderna.

To je otvorilo pitanje sudbine radnika iz Srbije koji su za tu kompaniju radili a koji, kako prenose mediji, navode da nisu primili platu za jul i avgust. Jedan od radnika iz Srbije, kako je rekao za Blic, tvrdi da je u međuvremenu radnicima saopšteno da neće dobiti plate koje im ta kompanija duguje za jul i avgust.

Ekonomisti za Euronews Srbija objašnjavaju da u slučaju pokretanja stečaja firme u stranoj državi ne znači da će stečaj po automatizmu biti pokrenut i u Srbiji, ali i navode da će to što se dešava sa firmom u Hrvatskoj, uticati i na kompaniju u Srbiji.

- Ne postoji automatizam otvaranja stečaja jer to su dva različita pravna lica. Vlasnik firme u Srbiji, koji je u stečaju u drugoj državi, može da prodaje udele u toj firmi, može donositi odluke u skladu sa zakonom zemlje u kojoj je pokrenut stečajni postupak. Kako bude tekao stečajni postupka tamo, tako će se donositi odluke za firmu u Srbiji. Njena sudbina će zavisiti od odluke vlasnika - objašnjava ekonomista Miodrag Živadinović.

On je precizirao da odlaskom u stečaj vlasnika, vlasnička prava se ostvaruju preko stečajnog upravnika, odbor poverioca donosi odluke, kao i to kakva će biti i odluka o firmi u Srbiji. Što se tiče neisplaćenih zarada u Srbiji, Živadinović objašnjava da se uopšteno te zarade prijavljuju, idu u isplatni red i naplaćuju se minimalne zarade do šest meseci unazad pre drugih poverioca.

- Znači, naplati se država za poreze i zaposleni za zarade do šest meseci unazad. To tako naš zakon propisuje u slučaju da se dogovodi da oni budu u tom statusu stečaja. To zavisi od toga šta odluče vlasnici, s obzirom na to da su vlasnici u stečaju, verovatno će o tome odlučivati organi u stečaju u Hrvatskoj - naglašava Živadinović i precizira da u Srbiji ne mora da se pokrene stečaj ako je pokrenut u drugoj državi za istu kompaniju, ali u tom slučaju onda mora da se neko legimiše kao vlasnik.

- Ukoliko je firma u blokadi, ima dospele neizmirene obaveze, poverioci mogu da pokrenu stečaj, onda ne zavisi ni od vlasnika ni od zaposlenih ve od poverioca firme - ukazuje Živadinović i objašnjava da su poverioci Poreska uprava, radnici i ostali komercionalni poverioci.

Prema rečima Živadinovića, u slučaju pokretanja stečaja, po zakonu u Srbiji, radnici imaju rok od 120 dana od pokretanja tog postupka da prijave potraživanja. U slučaju da se u Srbiji ne pokrene stečaj, dodaje Živadinović, zakonski zastupnik firme je osoba kojoj se radnici obraćaju koji imaju mogućnost da pokrenu različite mehanizme kako bi naplatili svoja potraživanja, među kojima je i pokretanje izvršenja protiv firme.

- Kao i svaki poverilac, kad vam neko duguje novac, ako imate verodostojnu ispravu idete na naplatu na bazi verodostojne isprave i blokiraće se račun ili zapleniti određena imovina. Ako se pokrene stečaj, onda se sve to obustavlja i onda stečaj ima svoj tok, utvrde se potraživanja, utvrdi se imovina, odlučuje se da li će biti bankorot ili reorganizacija i onda se imovina podeli poveriocima po isplatnim redovima - dodaje Živadinović.