Višak pesticida u voću i povrću - Srpski kupac ovog proleća sve više strepi

Srpski kupci voća i povrća "zaraženi" su ovih dana, ali samo strahom od otrovnog zeleniša. Jer, bar prema tvrdnjama ovdašnjih inspekcijskih službi, zaraženog voća i povrća u Srbiji - nema. Najčešće izgovaran savet da zeleniš treba dobro oprati pre upotrebe slaba je, znaju to domaći kupci, uteha, budući da otrovi od pesticida, recimo, prodiru daleko ispod kore i voda ih ne može "oterati".

- Pijace u Srbiji su preplavljene voćem i povrćem ne samo domaćim, nego i iz uvoza, ali potrošač ne može da utvrdi šta kupuje - kaže Jovanka Petrović, domaćica.

- Najčešće verujemo na reč prodavcu, pa pazarimo, navodno, domaći zeleniš, jagode iz domaćih plastenika, paradajz, a onda saznamo da tone i tone istog tog zeleniša uvoze iz inostranstva svake godine - dodaje ona.

Prema tvrdnjama nadležnih graničnih inspekcija, razloga za brigu nema, jer nijedna pošiljka iz uvoza, u legalnim tokovima, ne može ući na tržište, a da ne prođe rigoroznu kontrolu. Od proleća, kreću i redovne kontrole domaćeg sezonskog povrća. Mladi luk i zelena salata, pa posle rano voće, trešnje, višnje i ostalo...

- Zbog velikog pritiska u javnosti sprovedena je pre dva dana i vanredna kontrola povrća i voća na vodećim kvantaškim pijacama u zemlji - kažu inspektori u Ministarstvu poljoprivrede.

- Tako su uzeti uzorci u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu i rezultati će biti ubrzo poznati.

Tokom prošle godine kontrolisano je voće i povrće na ostatke pesticida, na zelenim i kvantaškim pijacama širom Srbije. Fitosanitarna inspekcija je uzela više od 300 uzoraka voća i povrća, gde su analize pokazale da samo pet uzoraka ne odgovara propisanom kvalitetu. Višak pesticida tako je pronađen u uzorku paradajza, kupusa, paprike, breskve i jagoda.

- Inspekcija je zabranila promet tih proizvoda, podnela prekršajne prijave protiv odgovornih, koji su prodavali voće i povrće koji su sadržali ostatke pesticida, a sama roba je povučena sa tržišta - kažu u inspekciji.

Oštre kazne

Ukoliko neko stavi u promet hranu zdravstveno nebezbednu, za kršenje tih propisa preti mu kazna do tri miliona dinara. To važi za firme, dok je za fizička lica, odnosno građane niža.

Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja proizvođači moraju da vode "knjigu tretmana" i upisuju kada i koliko su koristili određene preparate za zaštitu bilja. Inspektor na osnovu tih podataka može da se uveri šta je i kada korišćeno. Upotreba dozvoljene koncentracije tih preparata, poštovanje "karence", u velikom procentu garantuje da je taj proizvod bezbedan.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista "Novosti" od 02.06.2011)