Klizno radno vreme, lizing radnika i otpremnina samo jednom - Šta donose predložene izmene Zakona o radu

(Dejan Kostić i Snežana Lakićević Stojačić)

Kako mirnim putem rešiti spor nastao na radnom mestu, šta nedostaje važećem Zakonu o radu u Srbiji, kako će uvođenje kliznog radnog vremena poboljšati rad u Srbiji, samo su neke od tema pokrenute na majskom sastanku Slovenačkog poslovnog kluba.

Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežane Lakićević Stojačić, pokazalo se da Zakon o radu koji je na snazi u Republici Srbiji još od maja 2005. godine ima više nelogičnosti. Zato je to Ministarstvo predložilo izmene zakona koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštini.

Iako se izmene odnose na skoro sve delove Zakona, pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić istakla je one za koje smatra da bi okupljenim privrednicima, kao poslodavcima bile veoma korisne.

Izmena zakona o diskriminaciji podrazumeva da u slučaju spora dokazivanje pada na teret "poslodavca". To prasktično znači da i u slučajevima kada radnik tuži poslodavca za diskriminatorno ponašanje bilo kog oblika, poslodavac je taj koji mora da dokaže da diskriminacije nije bilo.

- Flekesibilnije tržište rada je nešto za šta se već dugo zalažemo – kaže Bukumirić Katić.

- S tim u vezi, smatramo da je neophodno da se uvede institute Agencija za privremeno zapošljavanje i uvođenje takozvanog lizinga radne snage.

(Radmila Bukumirić Katić)

Predstavnice Ministarstva rada kažu da bi ova izmena umnogome mogla da pomogne onim poslodavcima koji se sa jedne strane bore sa viškom zaposlenih, a sa druge strane imaju potrebe za novim radnicima. Tako će moći da angažuju radnike preko registrovanih agencija za zapošljavanje.

Rade skraćeno, a hoće i plaćeno prekovremeno

Prema dosadašnjem Zakonu, radnici koji rade skraćeno ili imaju beneficirani radni staž mogli su da budu plaćeni za prekovremeni rad.

Tako je dolazilo da antagonizma, jer su oni, koji su već po nekim drugim odredbama Zakona prvo oslobođeni punog radnog vremena, a onda kada vide da im npr. do odlaska u penziju nedostaje malo, tražili da rade prekovremeno.

To bi, kako ističe pomoćnica ministra rada i socijalne politike, trebalo uskoro da bude ograničeno.

Svi oni koji su proglašeni tehnološkim viškom i dobiju otpremninu za sve godine radnog staža, ubuduće neće moći da to čine nekoliko puta.

Naime, dešava se da se isti radnik, nakon uzimanja otpremnine u jednoj, zaposli u drugoj kompaniji gde posle izvesnog vremena opet bude proglašen viškom. Taj radnik onda opet dobija otpremninu na osnovu svih godina radnog staža.

Uvođenje kliznog radnog vremena takođe je još jedna je od novina, koja bi trebalo da poboljša uslove rada u Srbiji.

Agencija za mirno rešavanje radnih sporova

Da se na rešenje spora nastalog na radnom mestu može doći brže od onoga koliko traje prosečan sudski proces u Srbiji, ukažao je direktor Agencije za mirno rešavanje sudskih sporova Dejan Kostić.

Ova Agencija je osnovana Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova po kome postupa i prva je institucionalizovana služba koja se bavi mirnim rešavanjem individualnih i kolektivnih radnih sporova. Nadležnost Agencije u individualnim sporovima su otkaz ugovora o radu i isplata minimalne zarade, a u kolektivnim sporovima povodom zaključenja, izmene i dopune kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk.

Treba naglasiti da strane dobrovoljno pristupaju mirnom rešavanju spora, osim u delatnostima od opšteg interesa, kada je mirenje obavezno.

(Dejan Kostić)

Kostić kaže da je najveća prednost vansudskog u odnosu na sudsko poravnanje brzina. Naime, sporovi se rešavaju u zakonskom roku od 30 dana. Stranke mesec dana po otvaranju rasprave dobijaju pravosnažno i izvršno rešenje. Kolektivni spor se rešava bez nepotrebnog odugovlačenja, uz pomoć miritelja koga strane – poslovodstvo i sindikati sporazumno odrede, čime se svim učesnicima obezbeđuje ravnopravnost. Stručnost i iskustvo nepristrasnog miritelja doprinose razvoju, unapređenju i toleranciji socijalnog dijaloga, čime se izbegava po sve najštetnija i najskuplja posledica, a to je štrajk.

Treba napomenuti da je ovakvo rešavanje radnog spora besplatno - stranke u postupku ne snose nikakve troškove.

Kako direktor agencije kaže strane u sporu imaju zajednički interes i obe ovako štede vreme i novac.

U individualnim sporovima, koji zbog pretrpanosti sudova predmetima traju godinama, zaposleni tokom dugog postupka zapada u sve teži materijalni položaj, a poslodavcu se nagomilavaju troškovi naknade štete na ime izgubljene dobiti zbog nezakonitog otkaza, i raste kamata na neisplaćene plate. U kolektivnim sporovima, opterećenim problemima tranzicije – privatizacijom i restruktuiranjem privrede, kao i niskim nivoom ekonomske demokratije i tolerancije, pomoć miritelja pomaže iznalaženju kompromisnog i funkcionalnog rešenja, prihvatljivog i za poslodavca i za zaposlene - zaključio je Kostić.