Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Sve više žena u sektoru poljoprivredne proizvodnje
Komentari
Ilustracija (Foto: Iakov Filimonov/shutterstock.com)
Iako broj žena u poljoprivredi raste, ipak se nameće pitanje da li je razlog tome to što žene u poslednje vreme dobijaju veće državne podsticaje, posebno ako je gazdinstvo prijavljeno na njih. Članovi sindikata razlog vide u generalnom manjku radne snage, dok predstavnici udruženja za ekonomsko osnaživanje žena smatraju da je priča o tome previše isforsirana i da u praksi to i nije baš tako.
Iz Ministarstva navode da podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava pokazuju da su u Srbiji mahom muškarci nosioci poljoprivrednih seoskih domaćinstava.
- Od ukupno prijavljenih broj žena nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 122.534, dok je ukupan broj žena koje su prijavljene u svojstvu člana registrovanog porodičnog gazdinstva 223.957. Podsticajne mere, koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede preko Uprave za agrarna plaćanja, svakoj ženi koja je nosilac poljoprivrednog seoskog domaćinstva omogućava da pod istim uslovima i sa istom visinom podsticaja konkuriše za sredstva kao i njen muški kolega – navode iz Ministarstva.
Dodaju da je kandidatima na raspolaganju oko 40 pravilnika koji pokrivaju svaki deo poljoprivredne proizvodnje.
- Žene se češće pronalaze u oblastima organske, plasteničke proizvodnje povrća i cveća, prerade poljoprivrednih proizvoda, pčelarstvu i sličnim granama, kao i u oblasti seoskog turizma - nabrajaju u Ministarstvu.
Ipak, kako bi podstakli uključivanje većeg broja žena, prilikom dodele sredstava po merama nacionalnog programa podsticaja koje se sprovode po osnovu konkursa, njima se daju dodatni bodovi.
- Ženama, ali i fizičkom licu sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i onima koji su navršili najviše 40 godina života u tekućoj godini, omogućen je i olakšan pristup izvorima finansiranja i povoljniji uslovi za kreditnu podršku. Takođe, žene dodatne bodove dobijaju i u okviru Ipard programa, kroz mere jedan i sedam - navode nadležni.
Da žene u Srbiji sve više moraju da preuzimaju i poslove koji su inače svojstveni muškarcima, podsećaju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
- Razloge za to treba tražiti u sve većem odlasku radne snage u inostranstvo. To sigurno dovodi, ne samo u poljoprivredi, već i u mnogim granama privrede, do neuporedivo većeg učešća žena u svim radnim procesima. A kada je tako, one jednostavno koriste priliku za pomoć države. To i nije tako loše, jer se žene bore za ravnopravnost, sigurnost i nezavisnost, teže da se u ekonomskom smislu što više osnaže - naglašava Ranka Savić, predsednica asocijacije.
U udruženju Udahni život koje se, između ostalog, bavi i ekonomskim osnaživanjem žena na selu, priznaju da je u poljoprivredi više žena, ali samo na papiru.
- Naše informacije sa terena pokazuju da u stvarnosti nije tako. Ta priča je forsirana od muških članova porodice, da bi se dobile subvencije i podsticaji. Jer, žene lakše prolaze na takvim konkursima - otkriva Ljiljana Gusić, predsednica udruženja.
Navodi da u poljoprivrednoj praksi žene niti žele niti mogu toliko da budu aktivne. Uglavnom su ubeđene da su nedovoljno sposobne da donose pravilne odluke i da taj posao nije za njih.
- U suštini, problem je i do žena i do muškaraca, jer žene nisu dovoljno edukovane za te poslove i nemaju dovoljno samopouzdanja. Muškarci ih koriste da bi poljoprivredno gazdinstvo lakše moglo da se domogne pomoći države - smatra Gusićeva.
Najviše konkurišu za Ipard programe
Godišnji izveštaj o sprovođenju Ipardova dva programa za 2022. pokazuje da su osetljive kategorije korisnika ovih podsticaja (mladi poljoprivrednici i žene), sa podneta 1.792 zahteva, ostvarile učešće od 62,5% u ukupnom broju podnetih zahteva.
- Za osetljive kategorije korisnika do kraja 2022. doneto je 867 rešenja o odobravanju projekta. U okviru mere jedan žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava podnele su 492 zahteva, što je 34,4% ukupnog broja. Učešće žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava u ukupno zahtevanim troškovima za meru jedan iznosilo je 16,2% - navode iz Ministarstva poljoprivrede.
Kao i u slučaju mladih poljoprivrednika, najveći broj zahteva žena podnet je u okviru četvrtog javnog poziva za nabavku novog traktora: 135, dok se ubedljivo najveći iznos zahtevanih troškova odnosio na šesti poziv u okviru mere jedan koji je bio namenjen opremanju i izgradnji objekata i nabavci mehanizacije.
Pored toga, u okviru mere sedam žene potencijalne korisnice Ipard podsticaja podnele su ukupno 309 zahteva (51,1% od ukupnog broja podnetih zahteva u okviru ove mere), a odobreno je 87.
Firme:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Svetska Banka-WB Beograd
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Beograd
UDRUŽENJE ŽENA UDAHNI ŽIVOT
Tagovi:
Ranka Savić
Ljiljana Gusić
žene u sektoru poljoprivredne proizvodnje
konkurentna poljoprivreda Srbije
subvencije u okviru projekta konkurentna poljoprivreda Srbije
organska poljoprivreda
plastenička proizvodnja povrća
plastenička proizvodnja cveća
prerada poljoprivrednih proizvoda
seoski turizam
Ipard 1
Ipard 7
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.