Traktori stari tri decenije obrađuju njive u Srbiji, za nabavku novih proizvođači nemaju para

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 460.000 traktora, a čak 90% njih stariji su od 20 godina. Da bi se zastarela mehanizacija obnovila potrebno je da se u poljoprivredu do 2030. uvodi 21.000 novih traktora godišnje, kažu stručnjaci. To, međutim, u trenutnim okolnostima nije realno. S jedne strane, proizvođači tvrde da poslednjih godina jedva preživljavaju, jer im rod uništavaju vremenske neprilike, dok je istovremeno cena njihovih proizvoda niska. Uz to, navode upućeni, u našoj zemlji nema proizvodnje traktora zbog čega smo usmereni na njihov uvoz.

Traktori koji se koriste na srpskim njivama u proseku su stari 30 godina. A kako trenutno stvari stoje u poljoprivredi, teško da će se nešto u skorije vreme promeniti.

- Pre nekoliko godina sam kupio atomizer, a inače sva ostala mehanizacija je prilično stara. Jedan traktor mi je star 45 godina, a drugi je malo mlađi, ali ne mnogo. Za sada ne planiram nabavku nove mehanizacije. Imam puno godina, a ne znam da li će to neko nastaviti da radi. Naš posed je mali i samo od toga se ne može živeti - kaže Dušan Lekić, poljoprivrednik iz Lazareva.

- Krediti ne dolaze u obzir, a i sa državom imam loše iskustvo. Konkurisao sam za kopanje bunara, pa nisam dobio podsticaje. Napravio sam po njima propust, jer nisam predao predračun, već račun i odbili su me. Tada sam rešio da mi ni od koga ništa ne treba. Što mogu sam, to ću da uradim i nabavim, drugačije ne - dodaje .

Slično razmišlja većina proizvođača s kojima je razgovarao RTS.

- 1999. i 2005. sam uzeo po jedan traktor. Priključne mašine su još iz osamdesetih godina prošlog veka. Remontujemo ih svake godine, održavamo da budu precizne, ali... Mehanizacija je skupa, repromaterijal je skup, a naša roba je jeftina. I onda ne bismo da se širimo da ne možemo da se pokrijemo - objašnjava Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira.

- Ne volim i ne uzimam kredite, jer je to mač sa dve oštrice. Tako da za sad i ne razmišljam o obnovi mehanizacije. Ako bude cena naših proizvoda malo bolja, pa da možemo da skupimo malo para onda ćemo obnavljati jednu po jednu priključnu mašinu. Do tada ništa - navodi.

Obnova mehanizacije, tvrde proizvođači, mora da čeka neko bolje vreme.

- Mehanizaciju nisam skoro zanavljao zbog cena i same mehanizacije i naših proizvoda. Mislim da će to čekati neko naredno vreme. Krediti su trenutno jako skupi. Dobar vid za nabavku mehanizacije je bilo subvencionisanje od strane pokrajine i republike gde je bilo relativno povoljno da se dođe do nove opreme. Kad se steknu uslovi prvo bih uzeo jednu dobru prskalicu - kaže Ognjen Rackov, poljoprivredik iz Zrenjanina.

Tržište poljoprivredne mehanizacije je znatno usporenije u odnosu na prošlu godinu, kažu upućeni. To se najviše ogleda u tražnji tj. spremnosti poljoprivednika da investiraju u nabavku novih mašina.

- Iako trenutni brojevi upoređujući podatke za prvih šest meseci po pitanju uvoza trakotra, kombajana i telehendlera ne pokazuju da je došlo do pada u prodaji, to se veoma oseti u prodaji priključne mehanizacije. Traktori i telehendleri koji su od početka godine "ušli" u Srbiju u većini slučajeva su isporuke koje su deo IPARD 2 programa. Takođe, mnoge od uvezenih mašina su naručene prošle godine, ali zbog dužih rokova isporuke nastalih zbog nedostatka pojedinih komponenti u industriji, isporuka je pomerena za ovu godinu - kaže Marija Antanasković, generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Od početka godine, prema podacima kojim ovo udruženje raspolaže, uvezeno je novih 6.433 mašina vrednosti 103.512.417,86 EUR. Prošle godine u istom periodu je bilo uvezeno 7.748 novih mašina vrednosti 83.091.633 EUR.

- Vrednost uvezenih mašina je znatno veća bez obzira na broj jedinica, budući da su cene poljoprivrednih mašina u međuvremenu povećane za od 10 do 40% , zbog poskupljenja sirovina i energije - objašnjava.

- Evidentan je pad uvoza priključne poljopirvedne mehanizacije. Tako je, na primer, u prvih šest meseci 2022. bilo uvezeno 581 novi plug, a ove godine 125. Takođe, lane je uvezeno 382 sejalice, a ove godine u prvih šest meseci 243. Ovi brojevi pokazaju značajan pad u prvih šest meseci ove u odnosu na isti period prošle godine - dodaje Antanasković.

Prodaju je, potvrđuje, najviše usporila nezavidna situacija poljoprivrednika.

- Prošle godine su mnogi poljoprivrednici pogođeni sušom i znatno smanjenim prinosima od očekivanih. S druge strane cene poljopirvednih proizvoda su prepolovljene, a budući da je izvoz žitaracica bio zabranjen, mnogi nisu, u momentu kad je bila dobra cena, uspeli da prodaju svoje proizvode - ističe.

- Poljoprivrednici nisu ostvarili zaradu, pa nemaju prostora za investicije. Takođe, došlo je da rasta referentnih kamata, a izostale su subvencije za nabavku poljoprivrednih mašina. Prodaja poljoprivrednih mašina je u najvećoj zavisnosti s cenama poljoprivednih proizvoda, a nadasve u tesnoj vezi za različitim merama za subvencije namenjene nabavci mašina - objašnjava sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Poljopriverdnici, kaže, znaju šta im je potrebno i šta bi želeli, ali, nažalost, to često ne mogu da kupe.

- Kupuju ono što mogu, iako su svesni činjenice da bi neka druga rešenja donela više. Ipak, za mnoge s obzirom na strukturu mehanizacije, svaka nabavka novih mašina predstavlja veliki korak napred - kaže.

- Konkurs Svetske banke, popularno nazvani 40:50:10 prošle godine je mnogim poljopirvrednicima omogućio da zamene svoje stare traktore posle višedecenijskog korišćenja. To su mahom tehnološki jednostavniji i cenovno pristupačniji traktori. Za mnoge je to bila kupovina posle dugo, dugo vremena - precizira Antanasković.

Od oko 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, u Srbiji se koristi 3,4 miliona hektara ili oko 67 procenata. To zemljište obrađuje oko 460.000 traktora velike starosti.

- Čak 90% traktora u Srbiji starije je od 20 godina. Većina je proizvedena u IMT-u, koji je zatvoren 2015, a koji je proizvodio do 45.000 traktora godišnje. Računica pokazuje da bi u narednih 10-ak godina trebalo zameniti oko 200.000 traktora. Istovremeno, svega 5 procenata ovih poljoprivrednih mašina staro je do 10 godina - kaže prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prosečna starost traktora u našoj zemlji je oko 30 godina.

- Sa takvim traktorima nemoguće je imati uspešnu ekonomičnu proizvodnju hrane. Često se kvare, pa dolazi do zastoja što nepovoljno utiče na izvršenje agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima čime se smanjuje prinos svih biljnih vrsta - objašnjava sagovornik RTS-a.

- Za obnovu zastarelog traktorskog parka neophodno je da se do 2030. u poljoprivredu uvodi najmanje 21.000 novih traktora godišnje. To je u ovim uslovima nemoguće jer nemamo sopstvenu proizvodnju već se oslanjamo na uvoz. U 2022. uvezeno je oko 5.000 traktora, za šta je uloženo oko 111 mil EUR - navodi Savin.

Rešenje bi, kaže, mogla da bude obnova domaće proizvodnje.

- Godišnje bi u Srbiji trebalo da se proizvodi oko 30.000 traktora i to 20.000 za domaće tržište i 10.000 za izvoz. Procena je da bismo na taj način ostvarili dobit od oko 300.000.000 evra godišnje - kaže profesor.

- Pored fabrike traktora na nivou Srbije potrebno je formirati još oko 100 prodajno servisnih stanica. Ovaj centar zapošljavao bi više od 10.000 novih radnika različitih stručnih zvanja - ističe Savin.

Nabavku mehanizacije ne bi trebalo posmatrati kao trošak, već kao investiciju.

- Novi traktori bi doveli do smanjenja potrošnje goriva i maziva, smanjili bi se kvarovi, zastoji, troškovi održavanja, a više bi se štitila životna sredina... Upotreba nove mehanizacije svakako bi doprinela povećanju prinosa - ističe sagovornik RTS-a

Kada bi stanje na tržištu poljoprivredne mehanizacije moglo da se popravi u ovom trenutku teško je precizirati. Nažalost, ni prošla, ni ova godina ne idu na ruku proizvođačima. U 2022. suša je uzela svoj danak, a u poslednjih nekoliko nedelja vremenske nepogode i olujni vetrovi uništili su mnoge savremene zasade, kao i useve na njivama.

Stručnjaci kažu da je podrška države pri nabavci mehanizacije i te kako bitna i da se u periodu kada takve mere postoje povećavaju tražnja i prodaja.