Transparentnost Srbija: Potrebne dopune i u novom predlogu zakona o državnim preduzećima

Novi Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su vlasništvu Republike Srbije, bolji je od prethodno povučenog, ali je i njega neophodno dopuniti, objavila je danas Transparentnost Srbija i najavila da će predložiti amandmane koji bi to popravili.

To se odnosi pre svega na deo o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje, prelaznih odredaba i sankcija.

Kako je navedeno, Vlada Srbije je ovaj predlog zakona uputila Skupštini, iako prethodno nije objavljen izveštaj iz kojeg bi se mogli videti razlozi za prihvatanje i odbijanje predloga sa javnih konsultacija.

- U obrazloženju predloga zakona se izričito navodi da će taj izveštaj biti objavljen u roku od 15 dana nakon održanih konsultacija, što bi bio 1. avgust 2023, ali izveštaja do danas nema ni na sajtu Ministarstva privrede, ni na portalu eKonsultacije - ukazala je Transparentnost.

Takođe, kako se dodaje, mišljenje o koruptivnim rizicima u ovom aktu nije traženo od Agencije za sprečavanje korupcije, niti ga je ona samostalno izradila.

- Najbitnije poboljšanje jeste činjenica da će direktori, vršioci dužnosti direktora, članovi nadzornih odbora i skupština akcionara preduzeća u državnom vlasništvu ipak imati status javnih funkcionera - navela je Transparentnost.

To će biti postignuto, kako je ukazano, izmenama Zakona o sprečavanju korupcije.

- Nacrt izmena tog zakona, objavljen pre dva dana, će praktično staviti van snage veoma štetno i pravno neutemeljeno autentično tumačenje pojma 'javni funkcioner', koje je Skupština izglasala 2021 - piše u saopštenju.

Smatraju i da su norme o vršiocima dužnosti direktora precizirane, ali ne u dovoljnoj meri.

- Za razliku od prethodnog predloga zakona, novi uspostavlja obavezu da se imenuje vršilac dužnosti do izbora direktora na konkursu. Međutim, i dalje nedostaju pojedina pravila iz aktuelnog Zakona o javnim preduzećima, da vršilac dužnosti mora ispunjavati uslove koji se traže za direktora, kao i da ukupno trajanje v.d. stanja (a ne samo za svakog vršioca dužnosti pojedinačno) ne može trajati duže od godinu dana - navela je Transparentnost.

Podseća se i da je, kada je reč o zloupotrebama u političke svrhe, u predlog zakona uvršćena odredba postojećeg Zakona o javnim preduzećima koja zabranjuje korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta državnih preduzeća u svrhu izborne kampanje.

- Međutim, kako se bezbroj puta pokazalo, ovako formulisana zabrana nije bila dovoljna da se takve zloupotrebe spreče i kazne. Zbog toga smo predložili uvođenje niza novih mera – između ostalog, objavljivanje podataka o pojedinim troškovima državnih preduzeća i ograničenje za zapošljavanje tokom i neposredno nakon izborne kampanje, zabranu uticaja i pritisaka na poslovne partnere državnih preduzeća i proširenje pojma 'resursi preduzeća', kako bi se obuhvatili svi slučajevi zloupotrebe koji su prepoznati u praksi - piše Transparentnost.

Za kršenje ovih pravila nisu propisane prekršajne norme, a nije izvesno da postoji drugi efikasni mehanizam za sankcionisanje povrede ove zabrane.

Predlog zakona, kako je ukazano, izostavlja i ograničenje za oglašavanje onih državnih preduzeća koja ne posluju u tržišnim uslovima, a koje postoji u Zakonu o javnim preduzećima, "čime se otvara prostor za pravljenje troškova koji su suvišni, kupovinu medijskog uticaja i ostvarivanju drugih skrivenih ciljeva koji nisu u vezi sa ulogom preduzeća u državnom vlasništvu".

- Prelazne odredbe ne razrađuju uopšte pojedina bitna pitanja ili ostavljaju preduge rokove. Tako se može očekivati da će aktuelni direktori i vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća kojima je istekao mandat, nastaviti da nezakonito vrše te funkcije sve dok ne počne primena novih pravila, do čega će proći najmanje godinu dana - navela je Transparentnost.

Dodaje se da nisu predviđeni posebni rokovi za usklađivanje akata preduzeća koja su već transformisana u akcionarska društva, poput EPS-a i Telekoma.

- Naročito je zabrinjavajuće što je rok za utvrđivanje imovine koju poseduju preduzeća čak tri godine od početka primene zakona, što znači da će ovi podaci postati poznati tek u drugoj polovini 2027. godine. To ukazuje da preduzeća trenutno nemaju ni približno tačno evidencije o imovini kojom raspolažu - saopštila je Transparentnost.