Erste Bank: Nastavak pozitivnih trendova poslovanja iz prethodnih kvartala

Erste Group Bank AG je prijavila operativni rezultat od 2,7 milijardi evra za prvu polovinu 2023. godine. Ovo povećanje od 44,5% u odnosu na isti period prethodne godine posledica je povoljnih kretanja u svim komponentama dobiti, uključujući neto rezultat od trgovanja i neto prihod od kamata. Neto dobit Erste Grupe iznosila je 1,49 milijardi evra (prva polovina 2022: 1,13 milijardi evra). Racio troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 47,9% (55,1%). Obim kredita odobrenih klijentima porastao je na 204,9 milijardi evra (+1,4% od početka godine), sa oko milijardu evra novih zelenih kredita odobrenih tokom izveštajnog perioda. Depoziti su porasli za 7,6% na 241,1 milijardu evra. Uprkos izazovnom okruženju na berzi, broj štednih planova na bazi hartija od vrednosti je porastao za 18,3% u odnosu na isti period prethodne godine, na taj način prvi put premašivši milion.

- Ekonomije zemalja CIE će se vratiti na putanju solidnog rasta već sledeće godine. Snažna pozicija naše banke znači da možemo i da ćemo podržati ekonomije našeg regiona dok napreduju ka održivijoj budućnosti. Međutim, pored finansiranja, postoji i potreba za pratećim strukturnim merama, kao što je uklanjanje birokratskih prepreka za pristup subvencijama i napredak u pogledu evropske Unije tržišta kapitala - rekao je Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe.

- Uspeli smo da ostvarimo odličan operativni rezultat u prvoj polovini ove godine. Naša kapitalizacija je snažna, uspešno sledimo široko definisani poslovni model i držimo situaciju u pogledu rizika pod čvrstom kontrolom. Ovi dobri rezultati nam omogućavaju da ulazimo u važne strateške investicije koje će unaprediti poziciju Erste Grupe kao lidera u inovacijama i na tržištu - rekao je Stefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.

Neto prihod od kamata se znatno povećao na 3.561,1 milion EUR (+25,5%; 2.837,0 miliona EUR) na bazi viših kamatnih stopa na tržištu, kao i većeg obima kredita odobrenih klijentima; najuočljiviji porast je zabeležen u Austriji. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 1.274,7 miliona EUR (+4,9%; 1.214,9 miliona EUR). Rast je zabeležen na gotovo svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i u upravljanju sredstvima. Neto rezultat od trgovanja se poboljšao i iznosio 270,4 miliona EUR (-532,5 miliona EUR), dok je stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha opala na -63,8 miliona EUR (516,8 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su se povećali na 5.161,1 milion EUR (+24,5%; 4.146,7 miliona EUR).

Opšti administrativni rashodi porasli su na 2.472,2 miliona EUR (+8,2%; 2.285,4 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 1.459,1 milion EUR (+12,7%; 1.294,7 miliona EUR), kao posledica povećanja zarada i otpremnina pri odlasku u penziju. Porast ostalih administrativnih rashoda na 738,2 miliona EUR (+2,9%; 717,7 milion EUR) uglavnom je bio posledica većih troškova za IT i kancelarijski prostor. Uplate u šeme za osiguranje depozita, koje su uključene u ostale administrativne rashode i već unapred proknjižene za celu 2023. godinu, opale su na 114,3 miliona EUR (156,7 miliona EUR). U prvoj polovini 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao je za posledicu više rashode u Mađarskoj. Amortizacija i depresijacija iznosile su 274,9 miliona EUR (+0,7%; 273,0 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno povećao i iznosio 2.688,9 miliona EUR (+44,5%; 1.861,3 miliona EUR). Racio troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 47,9% (55,1%).

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 28,9 miliona EUR ili 3 bazna poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima (26,0 miliona EUR ili 3 bazna poena). Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita, u oba slučaja najviše u Austriji. U prvoj polovini godine nije bilo promena pokazatelja okrenutih ka budućnosti, niti primene dodatnih faktora. Opšte uzev, rezervisanja za rizike prouzrokovane krizom bila su nepromenjena na nivou od oko 900 miliona EUR na kraju marta.

Koeficijent NPL na osnovu bruto kredita klijentima bio je stabilan na nivou od 2,0% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti NPL-a (isključujući sredstva obezbeđenja) povećao se na 96,7% (94,6%). Operativni rezultat i ukidanje rezervisanja za rizike uticali na povećanje neto dobiti Ostali operativni rezultat je iznosio -283,1 milion EUR (-199,2 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka, koji su već uključeni u ovu stavku za celu 2023. godinu, zabeležili su pad (najviše u Austriji i Češkoj Republici) na 113,7 miliona EUR (139,0 miliona EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – povećale su se na 121,1 milion EUR (110,9 miliona EUR). Od toga, 101,2 miliona EUR je naplaćeno u Mađarskoj: pored redovnog poreza na bankarsko poslovanje od 16,5 miliona EUR (17,7 miliona EUR), zabeležen je porez na ekstra profit od 47,9 miliona EUR (49,9 miliona EUR) na osnovu neto prihoda za prethodnu godinu (oba unapred proknjižena za celu 2023. godinu). Mađarski porez na finansijske transakcije za prvu polovinu godine iznosio je 35,6 miliona EUR (27,0 miliona EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 19,8 miliona EUR (16,3 miliona EUR). Pored toga, na ostali operativni rezultat su negativno uticali efekti valuacije.

Porezi na dobit iznosili su 438,6 miliona EUR (315,2 miliona EUR). Porast dažbina koje se odnose na manjinske udele na 508,1 milion EUR (207,0 miliona EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća je porastao na 1.489,9 miliona EUR (1.137,0 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike.

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 24,5 milijardi EUR (23,1 milijarda EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 22,0 milijarde EUR (20,4 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 28,1 milijardu EUR (26,2 milijarde EUR). Periodična dobit za prvu polovinu godine je uključena u gore navedene rezultate. Ukupni rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR, konačni) porastao je na 147,7 milijardi EUR (143,9 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 14,9% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala 19,0% (18,2%).

Bilansna suma se povećala na 344,0 milijarde EUR (+6,2%; 323,9 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opali su na 32,8 milijardi EUR (35,7 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 33,5 milijardi EUR (18,4 milijarde EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su od početka godine na 204,9 milijardi EUR (+1,4%; 202,1 milijarda EUR), zahvaljujući porastu obima kreditne aktivnosti i u segmentu stanovništva i u segmentu pravnih lica. Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su pad na 25,7 milijardi EUR (28,8 milijardi EUR). Depoziti klijenata su porasli na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 241,1 milijardu EUR (+7,6%; 224,0 milijarde EUR). Racio kredita i depozita iznosio je 85,0% (90,2%).

Trenutna očekivanja ekonomista su da će ključna tržišta Erste Grupe izbeći recesiju u 2023. godini i da će čak zabeležiti realan rast BDP-a. Nakon dostizanja dvocifrenog nivoa u 2022. godini zbog izuzetno visokih cena energenata, očekuje se da će inflatorni pritisci opasti u 2023. godini. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se bilansi tekućih transakcija poboljšati 2023. godine, zahvaljujući padu cena energenata. Fiskalni bilansi bi takođe trebalo da se ponovo konsoliduju nakon značajnih budžetskih deficita u 2022. godini. Predviđa se da će učešće javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilno, i time ostati znatno ispod proseka u evrozoni.

U tom kontekstu, Erste Grupa očekuje da će neto rast kredita u 2023. godini iznositi negde oko 5 procenata. Na osnovu snažne gore opisane makro perspektive, Erste Grupa smatra da bi troškovi rizika u 2023. godini trebalo da ostanu ispod 10 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima.

Erste Grupa ima za cilj da dostigne ROTE iznad 15%. Očekuje se da će pokazatelj kapitala CET1 Erste Grupe ostati na viskom nivou. Shodno tome, Erste Grupa planira dividendu u iznosu od 2,70 EUR po akciji za fiskalnu 2023. godinu. Pored toga, Erste Grupa je podnela zahtev za regulatorno odobrenje otkupa akcija u iznosu od 300 miliona evra u 2023. godini.