Slovenci i Hrvati evropski rekorderi u kupovini kriptovaluta

Slovenci i Hrvati su evropski rekorderi po udelu građana koji ulažu u turbulentno tržište kriptovaluta, 16% Hrvata i 17% Slovenaca kupuje bitkoine i druge kriptovalute, što je skoro tri puta više od evropskog proseka, piše Večernji list.

Na trećem mestu je 14% Čeha, dok je u Nemačkoj samo 6% odsto stanovništva verovalo da će se obogatiti rudarenjem uz pomoć interneta, a ne motikama i pijucima. Najmanje poverenja u kripto svet imaju Italijani i Španci (4%).

Proletos je Evropska komisija sprovela prvo istraživanje o finansijskoj pismenosti u EU, koje je otkrilo da je nivo finansijske pismenosti širom EU nizak.

Otprilike 18% građana zna sve o inflaciji, investicijama i rizicima koje oni nose, za 64% može se reći da ima neka srednja znanja, a za preostalih 18% nikakvo.

Hrvatska ima malo više informisanih ljudi - 20% i nešto manje potpunog neznanja - 16%, a primetno je odskočila ka ulaganju u kriptovalute i poverenju u banke. Svaki peti hrvatski građanin nema ušteđevinu i ostao bi bez sredstava za život ako bi ostao bez redovnih primanja. S druge strane, nešto manje od četvrtine stanovništva tvrdi da bi sa ušteđevinom koju imaju mogli da nastave stari život najmanje šest meseci, pa i više. Prema oba odgovora, mi smo među najgorima u EU.

Hrvati su izuzetno pesimistični kada je reč o starosti i penziji, a samo 6% građana očekuje lagodan život u penziji, dok se kod ostalih ovaj udeo kreće od 3% u Poljskoj do 24% u Danskoj. Još četvrtina Hrvata veruje da će živeti donekle lagodno, dok svi ostali sa zebnjom gledaju na život u starosti.

Hrvatska je na šestom mestu od 27 u EU po stepenu poverenja u savete bankara i finansijske industrije, sa udelom od 7% onih koji jako veruju bankarskim savetima i 38% onih koji bi finansijere ocenili kao veoma dobre. Samo po ovom kriterijumu prednjače Finska, Češka, Danska, Austrija i Portugal.

Inače, svaki četvrti građanin Hrvatske ima potrošački kredit, a svaki deseti kredit pod hipotekom.