Šta donosi inicijativa o potpunoj gasifikaciji Beograda u budućnosti?

Najava nadležnih da će Beograd biti sto odsto gasifikovan izaziva podeljene reakcije stručne javnosti, pa tako pojedini eksperti smatraju da je neracionalno podsticati koriščenje energenta koji smo prinuđeni da uvozimo dok drugi pozdravljaju tu inicijativu jer omogućava domaćinstvima koja nemaju centralno grejanje da se oslobode zavisnosti od ogreva na drva i ugalj i trošenja struje za zagrevanje svojih domova.

Pre nekoliko dana trojni ugovor o daljoj gasifikaciji beogradske opštine Zvezdara, potpisali su njen predsednik Vladan Jeremić, generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović i predstavnik izvođača radova firme DM Invest Radoslav Milićević.

Ministar Siniša Mali je tom prilikom izjavio da je potpisivanje ugovora velika vest za građane Zvezdare i Beograda.

– Republika Srbija će pokriti troškove svega ovoga, a ovime pokazujemo koliko smo jedan tim i da zajedno radimo na rešavanju problema građana – rekao je Mali.

Direktor JP Srbijagas Dušan Bajatović naveo je da je projekat gasifikacije Zvezdare vredan oko 12 mil EUR i da će biti gotov za najduže 18 meseci. On je istakao i da je predviđen maksimalan broj priključaka, te da će oni moći da se plate na 36 rata, dakle u roku tri godine, u dinarima bez kamate.

Govoreći o planovima Bajatović je istakao da bi na Novom Beogradu, na prostoru gde je planiran Ekspo, trebalo da bude završena gasovodna mreža, čime bi Beograd bio potpuno gasifikovan.

Jedan broj eksperata smatra da je orijentacija ka gasifikaciji domaćinstva potpuno pogrešna, u prvom redu što je Srbija zavisna od uvoza "plavog energenta" i mora da izdvaja velika novčana sredstva za njegovu kupovinu ali i zbog obaveza koje je naša zemlja preuzela u okviru procesa evrointegracija da se postepeno oslobađa korišćenja fosilnih goriva u koja spada i gas. Drugi su pak mišljenja da je inicijativa da se Beograd u potpunosti gasifikuje dobra jer će omogućiti povoljniji vid grejanja domaćinstvima koja nisu priključena na toplane i eliminisati potrebu da za ogrev koriste ugalj i drva ili troše električnu energiju za te potrebe.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Danas da plan o gasifikaciji Beograda nije idealno rešenje jer produžava zavisnost od energenta koji Srbija mora da uvozi a predstavlja i smetnju za postizanje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine od negativnog uticaja fosilnih goriva.

– Postavlja se pitanje zašto se pospešuje potrošnja energenta koga praktično nemamo, odnosno gotovo u potpunosti zavisimo od njegovog uvoza. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze za smanjenje potrošnje fosilnih goriva tako da je i iz tog ugla ovakva odluka diskutabilna. Upotreba gasa za potrebe industrije ima rezona međutim povećanje njegovog korišćenja od strane domaćinstava nije racionalna i poželjna. Umesto toga Srbija treba da se orijentiše na veće koriščenje obnovljivih izvora energije i razvijanje energetske efikasnosti – navodi sagovornik Danasa.

Ni ekonomski analitičar Branko Pavlović ne smatra da je pospešivanje korišćenja gasa u domaćinstvima dobra ideja niti da je to projekat na koji bi država trebalo da troši novac.

– Koriščenje gasa ima smisla u segmentu kada se taj energent koristi za potrebe nesmetanog funkcionisanja privrede. Sa druge strane, država nema nijedan razlog da povećava njegovu upotrebu u domaćinstvima jer se radi o energentu koji moramo da uvozimo i trošimo novac za te potrebe. Shodno tome, apsolutno nema potrebe da "Srbijagas" kao državno preduzeće učestvuje u izgradnji infrastrukture koja omogućava domaćinstvima da se priključuju na distributivnu mrežu. Taj segment u potpunosti treba prepustiti privatnim investitorima. Istovremeno, treba raditi na tome da se daljinskim sistemom domovi Beograđana umesto na gas zagrevaju toplom vodom iz termoelektane u Obrenovcu i upotrebom biomase – ističe Pavlović.

Sa druge strane generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić naglašava da je inicijativa da se Beograd gasifikuje u potpunosti veoma dobra.

– Na taj način će se omogućiti da domaćinstva iz rubnih naselja koja nisu priključena na daljinski sistem grejanja u Beogradu umesto struje ili ogreva na drvo i ugalj koriste gas za zagrevanje. Pored toga moći će da ga upotrebljavaju i za kuvanje i hlađenje prostora u kome žive. To je svakako vrlo korisno i predstavlja razlog da se proces gasifikacije sprovede. U ovom trenutku gas u Srbiji koristi oko 15% domaćinstava dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 85%. Ako se u razvijenoj zemlji poput nje gas koristi u velikoj meri zbog čega to onda ne bi bio slučaj i u Srbiji – zaključuje sagovornik Danasa.