Najveći izazov "kroćenje inflacije" i povećanje konkurentnosti izvoznika - Pregled makroekonomske situacije u 2011. godini

Osnovni izazovi ekonomske politike će u predstojećem periodu biti održavanje (ili postizanje) makroekonomske stabilnosti, postavljanje osnova za održivi rast, povećanje učešća izvoza u BDP-u, uravnoteženje fiskalnog deficita, ali i smanjenje nezaposlenosti i "kroćenje" inflacije. Rezultati sa kraja 2010. godine su izuzetno nepovoljni – inflacija od preko 10%, deprecijacija dinara od preko 25% u odnosu na kraj 2008, nezaposlenost od oko 20%, porast javnog duga od 10% u odnosu na 2009. Izgledno je da će 2011. biti propraćena većim izazovima.

Izvesno je da se Srbija nalazi u krizi, čiji teret deli i sa najvećim delom Evrope. Kriza se prelila u Srbiju usled smanjenog obima inostrane tražnje, kao i investicija, što se transponovalo u smanjenu domaću tražnju i nepovoljnije uslove pristupa kapitalu, što je potom prouzrokovalo čitav niz posledica: visok budžetski deficit, jačanje inflacije, slabljenje dinara, rast nezaposlenosti. Sve češće u javnosti se vodi polemika o prelasku na "novi model rasta", pod kojim se uglavnom misli na istovremeno povećanje industrijskog udela u BDP-u (kao generatora razmenjivih dobara i usluga) i smanjenje javne potrošnje. Blagotvorni efekti ovakvog modela rasta bi se osetili u skoro svim oblastima: došlo bi do umanjenja trgovinskog deficita, "zdravijeg" stabilizovanja naionalne valute (usled ulaska deviza po osnovu izvoza roba i usluga), rasta stranih direktnih investicija, što bi kasnije imalo uticaja i na smanjenje inflacije, nezaposlenosti, budžetskog deficita, javnog duga. Ključni preduslov za prelazak na ovakav model je jačanje konkurentnosti domaće privrede, za šta je neophodan kako stabilan makroekonomski okvir, tako i intenzivno partnerstvo i dijalog između privrede i državnih institucija.

Tekuću godinu karatkerišu rast inflacije, kao i neuobičajen rast domaće valute – koji je izazvan primamljivim uslovima pod kojima se država zadužuje u evima. Posle katastrofalnog pada BDP-a u 2009, privreda je porasla za skromnih 1.8% u 2010, dok se u tekućoj godini očekuje rast od 2,5 do 3%. Možda značajnije od konstatovanja rasta BDP je analiziranje strukture tog rasta. Srbija ima iskustvo sa značajnim rastom u prvoj deceniji tranzicije, u kojoj smo bili svedoci rasta od preko 5% u nekoliko godina ovog perioda. Ipak, struktura tog rasta je prouzrokovala da se današnja kriza teže podnosi, budući da su rast "vukli" sektori trgovine, usluga, finansija. Za to vreme, sektori u kome se generišu razmenjiva dobra i usluge, su stagnirali ili opadali. Prerađivačka industrija i građevinarstvo, koji imaju veliki značaj za zaposlenost, su u krizi doživeli drastičan pad, a od početka godine imaju slab oporavak.

Spoljna trgovina

Donekle obećavajuće deluje rast izvoza. Primera radi, srpski izvoz je prvi put u poslednje dve decenije nadmašio hrvatski. Ostvareni su povoljni rezultati i u trgovini sa regionalnim partnerima iz CEFTA sporazuma, posebno u domenu poljoprivrede. Ipak, podaci o izvozu imaju i negativnu konotaciju: rast izvoza, posebno kad je reč o poljoprivredi, ne znači da je došlo do rasta produktivnosti i konkurentnosti. U našem slučaju, do jačanja izvoza je došlo usled rasta cena roba kojima trgujemo, smanjivanja domaće tražnje, kao i zbog pada vrednosti domaće valute. U ovom kontekstu treba istaći da trenutna apresijacija dinara, osim što može imati negativne efekte po izvoznike, generalno nije povoljna, jer nije uzrokovana prilovom kapitala na osnovu izvoza ili investicija, već zaduživanjem.

Cene

Najviše brine, kako privrednike, tako i stanovništvo, trend rasta cena. Ovaj trend je prouzrokovan rastom cena hrane i energenata, ali i spoljnotrgovinskim i budžetskim deficitima. U protekloj godini, bazne cene su porasle skoro 9%, što je dalo značajan impuls opštem skoku cena. Narodna banka je u tom periodu često koristila dva osnovna instrumenta – obavezne rezerve banaka i kamatne stope, kao i indirektan instrument intervencije na deviznom tržištu, kroz prodaju deviza na međubankarskom tržištu. Ovi instrumenti nisu dali ubedljive rezultate zbog čega Srbija završava 2010. godinu sa izuzetno visokom stopom inflacije. Visoka kamatna stopa i značajne obavezne rezerve poslovnih banaka dovode do veoma nepovoljnih uslova kreditiranja, što u paru sa visokom inflacijom i devalvacijom domaće valute, drastično obara likvidnost malih i srednjih preduzeća. Rast cena hrane, koji je povoljan po izvoznike, kao i nastavak rasta onih cena koje su pod državnom kontrolom, čine da dolazi do nastavka inflatornog trenda i u ovoj godini. NBS je najavila politiku ciljane inflacije od 4,5%, u koridoru od ± 1,5%, što se u ovom trenutku čini veoma ambicioznim, kako zbog blizine izbora, tako i zbog visine inflacije na kraju marta.

(Narodna banka Srbije)

Kurs

Jačanje dinara koje je zabeleženo od početka godine, uglavnom je uslovljeno zbog zaduživanja države, jer je od početka godine država emitovala značajne količine obveznica indeksiranih u evrima. Zbog toga dolazi do određenog jačanja kupovne moći stanovništva, ali i do pada cenovne konkurentnosti izvoznika na stranim tržištima. Ukoliko se do kraja godine ostvare najave o značajnim investicijama, pre svega u "Telekom", možemo očekivati stagnaciju ili čak dalje jačanje domaće valute. Pitanje je ipak koliko je ovaj trend održiv, i koliko će potrajati. Ukoliko se ne dođe do novih investicija, jedini način da se jačanje dinara održi je kroz zaduživanje ili kroz nagli rast doznaka iz inostranstva, pri čemu ovu drugu mogućnost isključujemo zbog nepovoljne situacije u privredama iz kojih doznake dolaze. Dalje zaduživanje po postojećim kamatnim stopama može ozbiljno ugroziti makroekonomsku stabilnost u narednim godinama. U tom smislu se može posumnjati i u nastojanje da se pređe na novi model rasta, budući da trenutno jačanje dinara ne odgovara razvoju sektora koji generišu razmenjiva dobra.

M.D.