Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Neradna nedelja - Da li je ekonomski isplativa?
Komentari
Ilustracija (Foto: Dmitry Kalinovsky/shutterstock.com)
- To su nisko plaćeni poslovi - smatra on. Iako je u zemljama regiona nedelja neradni dan za prodavce, kod nas se vode diskusije da li bi to bilo ekonosmki isplativo ili ne.
- Setimo se na primeru u vreme lokdauna da su ti ljudi bili na prvim borbenim redovima, a nekako im se mi nismo odužili. Ni mi, ni poslodavci. Ni većim zaradama, ni boljim uslovima rada. Uglavnom su to žene, 80% njih radi u trgovini. To su poprilično slabo plaćeni poslovi i radno vreme koje je takođe problematično - objašnjava Simović.
U Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj nedelja je neradni dan za prodavnice. I neki gradovi u Bosni i Hercegovini usvojili su tu meru. Kod nas se vodi debata o tome da li bi bila veća koristi ili šteta od uvođenja neradne nedelje u trgovinama.
On tvrdi da bi uvođenje neradne nedelje, na neki način doprinelo boljem položaju zaposlenih u trgovinama.
- Pre samo nekoliko decenija potpuno je normalna stvar bila da su vikendi, subota i nedelja, neradni. Mi sada imamo situaciju da po zakonu vi možete da radite šest dana u nedelji, s tim da vam je taj jedan dan plaćen prekovremeno i da imate pravo na jedan slobodan dan. Sad smo došli u fazu da taj jedan slobodan dan bude nedelja - smatra Simović.
Simović ističe da bi podržao svaku inicijativu koja se zalaže za zabranu rada nedeljom ili eventualno povećanje dnevnica taj dan.
- Prilično smo srozali prava. Došli smo u situaciju da najviše radimo u Evropi po nekim statistikama. 48 sati nedeljno u vreme kada se u Evropi zalaže za četiri radna dana u nedelji - ocenjuje sagovornik N1.
Radni dan nedeljom plaćen kao i svaki drugi
Radno vreme treba da traje 40 sati tokom nedelje, a postoji mogućnost po zakonu da vas poslodavac angažuje još dodatnih osam sati tokom nedelje, ističe on.
- Problem sa našim radnim zakonodavstvom je što taj radni dan nedeljom nije plaćen ništa više od bilo kog dana tokom sednice - naglašava on.
Simović se pozvao na izreku "carstvo slobode počinje tamo gde se završava posao", želeći da pojasni problem sa radnim pravima.
- To jeste problem – što se nama život pretvorio u posao. Zato što su ljudi plaćeni malo. Moraju da rade više poslova tokom radne nedelje da bi nadoknadili budžet i porodici omogućili kakvu takvu egistenciju, preživljavanje. Slobodno vreme je postalo misaona imenica. Pričam o slobodnom vremenu koje treba da provodimo sa porodicom, prijateljima - ističe Vladimir Simović.
"Profit diktira tempo života"
Priča o skraćenju radnog vremena oslanja se na argumente ekonomske analize koji kazuju da bi se time smanjila zarada i da bi to dovelo do otpuštanja radnika. Međutim, to ne mora da bude slučaj.
- S jedne strane, sigurno postoje neki aspekti, mada ono što neke kalkulacije pokazuju jeste da se profiti ne bi smanjili. Ljudi bi promenili navike, kupovali bi petkom i subotom. Nama profit diktira tempo života, ali ne gledamo neke druge stvari – skraćenje radnog vremena može da pozitivno utiče na zdravlje ljudi, a to će smanjiti troškove zdravstva - zaključuje sagovornik.
Takođe, dodaje on, imamo i ekološke aspekte. Kada bismo ograničili radnu nedelju, zatvorili tržne centre nedeljom, to bi dovelo do smanjenja potrošnje električne enerije.
Tagovi:
Vladimir Simović
neradna nedelja
radno vreme u Srbiji
broj radnih sati u nedelji
neradni dani
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.