Februar 2005, Oporavljen vršački „Briksol”, u 2004. god. dobit 2,6 mil din

Generalni direktor Hemijske industrije „Briksol” AD u Vršcu Vladimir Dmitrović zaslužan je što je ovo preduzeće iz dubioze ponovo stalo na svoje noge. U opštoj besparici i krizi očekivalo se da će „Briksol” dočekati „katanac”, poput drugih društvenih preduzeća u Vršcu, ali pojavio se menadžer koji je najveći deo svog radnog veka proveo „spašavajući firme od propasti”.

Kako sam kaže, bilo ih je desetak, a datum prelaska iz jedne u drugu, piše u radnoj knjižici, uvek je bio mart - posle završnog računa. Na pitanje kako je spasao „Briksol”, preduzeće iz kojeg je 60-tih godina prošlog veka nastao i multinacionalni farmaceutski koncern „Hemofarm”, Dmitrović kratko odgovara: „ I to je zanat”.

U „Briksol” je došao početkom 2003. godine. Prvo je bio finansijski, a na nagovor Upravnog odbora prihvatio se mesta generalnog direktora. Tadašnji „gubitak tekućeg perioda” bio je 25 mil din. Pored gubitaka opterećivale su ih obaveze prema 167 zaposlenih od oko 30 mil din, prema „Jugohemiji” 20, DDOR-u „Novi Sad” pet i oko 10 mil din za poreze i doprinose.

- Uz opštu saglasnost dogovorili smo se da se potpiše aneks ugovora o radu na retroaktivnu isplatu minimalne zarade. Plate su kasnile oko godinu dana. Od rukovodilaca sam zahtevao da daju primer i prvi potpišu, te je to učinilo 93 odsto zaposlenih. Na taj način smo više nego prepolovili dug prema zaposlenima. Da to nije uspelo, istog momenta bih otišao, jer ako njima kao vlasnicima 62 % kapitala nije stalo da sačuvaju preduzeće, zašto bi to meni bio imperativ, kada sam samo najamno lice bez ijedne akcije - kaže Dmitrović i dodaje da su time doprineli „čišćenju” bilansnih pozicija i anuliranju iskazanog gubitka koji je proizišao iz nerealno obračunatih zarada.

Plate koje su kasnile praktično su bile nezarađene, jer je tadašnja proizvodnja bila na nivou 18 % od projektovane vrednosti dovoljne za pozitivno poslovanje. Prvi rezultati su ubrzo bili vidljivi. Prodaja se više nego udvostručila u odnosu na prvih šest meseci te godine, a zalihe gotovih proizvoda su utrostručene i dovedene na optimalni nivo za nesmetano snabdevanje kupaca, kako po količini tako i po asortimanu. Dmitrović kaže da je veliki problem bio edukacija radnika, jer nisu uspevali da shvate da je preduzeće njihovo vlasništvo.

Uporedo je išao i drugi korak. Kroz par meseci „Briksol” i „Jugohemija” formirali su 2003. godine mešovito preduzeće DOO „Jugohemija - Briksol”. Beograđani su uložili 90 %, odnosno 20 mil din koliko im „Briksol” duguje, a Vrščani tehnologiju za proizvodnju tečnih proizvoda.

Vršačka Hemijska industrija je 2003. godinu, posle dugog perioda agonije, završila sa pozitivnim poslovnim bilansom i prema svim pokazateljima ostvarila rezultate iznad proseka grupacije. Prema analizi ekonomskog položaja proizvođača sredstava za pranje, čišćenje i kozmetike za 2003. godinu, koju je sprovelo preduzeće za obavljanje ekonomskih i organizacionih usluga „Siko”, od 12 posmatranih, deset firmi je ostvarilo gubitak, a dve su poslovale pozitivno. Jedna od njih bila je vršački „Briksol”. Prema predatom završnom računu za 2004. godinu „Briksol” posle oporezivanja ima dobit od 2,6 mil din.

Potraživanja su veća od dugovanja za oko 15 mil din. Ozdravljenju je pomoglo i reduciranje proizvodnog programa. Zbog velike konkurencije multinacionalnih kompanija „Briksol” se dobrim delom sklonio sa tržišta kućne hemije i prešao na druge hemijske proizvode koji imaju „prolaz”. Najpoznatiji proizvod im je „hepo-kocka”, ali na tržištu se dobro plasiraju i sredstvo za čišćenje dimnjaka „garvan”, insekticid „bajgon”, proizvodi koji imaju generičke nazive (varikina, sona kiselina…), prehrambene boje i arome... ipak su u portfoliu, za neka srećnija vremena, zadržali i proizvode kućne hemije. Ali u obimu isplativosti.