Čadež: Zelena energetska tranzicija ključna za budućnost Srbije i Zapadnog Balkana

Energetika i zelena energetska tranzicija su najvažnije teme za privredu Srbije i Zapadnog Balkana koje se tiču svakog preduzeća pojedinačno i zato je važno da se kroz dijalog uspostavi društveni konsenzus u kom pravcu naša privreda želi da se razvija i postane deo EU, poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).

Čadež je na otvaranju Javne rasprave u PKS o Predlogu Uredbe o utvrđivanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Predloga Uredbe na životnu sredinu, ocenio da ne postoji važnija tema o kojoj privreda treba da razgovara od energetike, navedeno je na sajtu Privredne komore.

- To smo videli prethodnih godina, a videćemo u vremenima koja su pred nama. Ukoliko zelenu energetsku tranziciju ne iskoristimo na pravi način, možemo imati velikih problema kada je u pitanju naša proizvodnja i konkurentnost na međunarodnim tržištima - ukazao je Čadež.

Predsednik PKS je istakao da su ključne reči u definisanju budućeg smera srpske energetike - dijalog, investicije i nove tehnologije.

U pitanju je, kaže, budućnost naše ali i ekonomija regiona i zato je važno da se svi zajedno posvetimo ogromnom poslu koji je pred nama i integrišemo domaću i regionalnu privredu u strukture evropske privrede.

- U PKS imamo dobar dijalog između naučnih institucija, privrede i države i to će odlučivati o uspehu, u saradnji sa obrazovnim sistemom koji treba dodatno da prilagođavamo potrebama digitalne i zelene ekonomije - dodao je on.

Čadež je kao važan segment razvoja domaće energetike i energetske nezavisnosti Zapadnog Balkana istakao značaj rudnih bogatstava Srbije i regiona koje, ističe, na održiv način možemo iskoristiti i ponuditi evropskoj industriji.

- Evropa 98% svega što joj je potrebno za zelenu tranziciju uvozi iz Kine i to nije održivo. Mi na Zapadnom Balkanu imamo sve što nam je potrebno i to je veliki resurs kada je u pitanju budućnost regiona - zaključio je Čadež.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da se INEKP-om postavljaju ciljevi za energetski sektor Srbije u narednim decenijama, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje, energetska nezavisnost i efikasno i ekonomično upravljanje procesom dekarbonizacije.

Ministarka je istakla da će ostvarivanje ciljeva iz INEKP-a doprineti zdravijoj životnoj sredini, sigurnosti snabdevanja i većoj dostupnosti energije kupcima uz više zelene energije.

- Naši ključni ciljevi obuhvataju povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45%, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4% do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetro elektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW - rekla je ona.

Ekspertski tim je predstavio Predlog uredbe o utvrđivanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije, kao i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Predloga uredbe na životnu sredinu.

U današnjoj raspravi učestvovalo je oko 150 predstavnika najvećih energetskih kompanija u Srbiji, kao i NIS-a, EPS-a, EMS-a, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, eksperata strukovnih asocijacija i međunarodnih institucija.