Energetska tranzicija - korak ka dekarbonizaciji

Globalno zagrevanje i klimatske promene su izazovi sa kojima aktuelna generacija ljudi mora da se suoči. Porast temperature na planeti doneo je brojne promene koje utiču na prirodu, svetsku ekonomiju, ali i na živote pojedinaca.

Od Pariskog sporazuma iz 2015. godine od svih međunarodnih aktera očekuje se globalna akcija koja će doprineti usporavanju klimatskih promena. Pogledi su, pre svega, uprti u velike korporacije, koje su kao nosioci privrednog razvoja ujedno percipirane i kao oni koji svojim aktivnostima treba presudno da doprinesu smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Jedna od industrija koja je pod posebnom lupom javnosti jeste energetski sektor. Ova industrija prolazi kroz svojevrsnu energetsku tranziciju tokom koje pronalazi načine da proizvodnju prilagodi potrebi unapređenja zaštite životne sredine. Među rešenjima je svakako i veća upotreba energije iz obnovljivih izvora čiji udeo raste u energetskom miksu. Ali, šta energetska tranzicija znači u praksi i kako je kompanije sprovode?

Odgovor smo potražili u NIS-u, najvećoj domaćoj naftnoj kompaniji. U ovoj kompaniji navode da energetska tranzicija za njih nije novina i da je sprovode već godinama, a da je među osnovnim ciljevima ovog procesa i dekarbonizacija. Tako je NIS od 2009. godine u ekološke projekte i biznis projekte koji indirektno doprinose unapređenju zaštite životne sredine uložio više od 900 mil EUR.

Ove značajne investicije donele su i značajne rezultate. Tako je NIS, u poslednjih 10 godina, smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh za čak 90%. Posebno važni rezultati ostvareni su u Rafineriji nafte Pančevo koja je, zahvaljujući ovim projektima, postala prvi energetski objekat u Srbiji koji je dobio integrisanu IPPC dozvolu, kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

Pored toga, prošle godine rad je započela TE-TO Pančevo, prva gasno-parna elektrana u Srbiji, namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivijeg goriva. Takođe, NIS je na naftnim i gasnim poljima u Srbiji izgradio mini elektrane u kojima se gas koji se ranije spaljivao na baklji sada koristi za proizvodnju električne i toplotne energije.

U nameri da dodatno diverzifikuje poslovanje i ubrza energetsku tranziciju, kompanija NIS je u 2022. godini formirala Blok "Energetika".

Takođe, sprovodeći svoju zelenu agendu NIS je počeo ugradnju solarnih panela na benzinskim stanicama u našoj zemlji. Do sada je ovaj projekat realizovan na 15 stanica, čime se ostvaruju uštede u nabavci električne energije od oko 600 MWh na godišnjem nivou, dok se smanjenje emisije ugljen dioksida procenjuje na više od 600 tona godišnje. Na ovim benzinskim stanicama ukupno je ugrađeno 1.175 komada panela.

U NIS-u navode da o svojim naporima da doprinesu unapređenju zaštite životne sredine redovno i transparentno komuniciraju i kroz izveštaje o održivom razvoju. NIS je nedavno objavio 13. uzastopni verifikovani izveštaj u kome navodi svoje aktivnosti iz 2022. godine. Ovaj dokument objavljen je pod sloganom "Naša održiva zajednica", a u kompaniji ističu da svojim aktivnostima doprinose ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN.

Dati ciljevi ujedno su i poziv na globalnu akciju koja treba da doprinese stvaranju humanijeg, pravednijeg i prosperitetnijeg društva, uz brižljiv odnos prema prirodnim resursima. U NIS-u navode da održivi razvoj za kompaniju ne predstavlja samo strateško opredeljenje, već i temeljnu praksu koju svakodnevno usavršavaju kako bi se unapredio kvalitet života zajednice, razvili ljudski i očuvali prirodni resursi.