U šta uložiti višak novca?

Novac je velika glavobolja. Uglavnom je poznata onima koji stalno kubure se nemanjem novca, ali je ozbiljan problem, odnosno pitanje i za one koji ga imaju u višku i šta da rade s njim.

Ovde slamarice preskačemo, a dilemu pravimo od ulaganja u investiciono zlato, štednje u evrima ili drugoj stranoj valuti, posebno u poređenju sa dinarskom štednjom i na kraju sa ulaganjima na tržištu kapitala.

Generalna napomena koju izvlačimo iz istorijskog, ali i našeg skorijeg iskustva, jeste da nije najpametnije ulagati sav novac u jednu oblast. Preporuka je da, kako se to stručno kaže, diversifikujete vaše investicije i tako se zaštitite, koliko je to moguće, od potencijalnih ekonomskih i finansijskih problema.

Na primer, kupite nešto zlata, neku nekretninu, nešto dajte na deviznu ili dinarsku štednju, a nešto uložite u akcije, tamo gde imate poverenja u brend koji izaberete. Naravno, ako imate toliko viška novca za toliku diversifikaciju!

I daleka i bliža prošlost i sadašnja situacija potvrđuju da zlato najsigurnije čuva svoju vrednost. I vama će pružiti osećaj da imate stabilnu investiciju koja će vam pružiti sigurnost u "ne daj Bože" situacijama.

Stručnjaci su saglasni u tome da je ulaganje u zlato bolji izbor nego čuvanje papirnog novca koji vremenom gubi vrednost. Istorija pokazuje isto, nema ni posla ni štednje koji su sačuvali svoju vrednost tokom vremena kao zlato.

Šta je zapravo investiciono zlato? To je ulaganje vašeg novca u kupovinu fizičkog zlata u vidu zlatnih poluga, pločica ili u drugom obliku. Tri su glavna razloga zašto se to čini.

Prvi razlog je da zaštitite vaš novac od uticaja inflacije. Drugi razlog je osećaj sigurnosti da na taj način imate stabilnu investiciju i na duži rok, najmanje podložnu promenama kojima su izložene druge vrste štednje. I treći razlog je mogućnost zarade kada cena zlata na tržištu raste.

Ako pogledate najnovije statistike efektnosti ulaganja opet će investiciono zlato pokazati svoju prednost, ali na vama je da odlučite gde da uložite svoj novac.

Možda će vam u tome pomoći primer centralnih banaka koje su bile i ostaju veliki kupac zlata. Ili trend smanjenja udela američkog dolara u globalnim deviznim rezervama koji beleži nove neslavne rekorde, dok se globalne rezerve zlata i dalje povećavaju.

Ako se odlučite da prihvatite neku od brojnih bankarskih ponuda koje se utrkuju da vam pokažu kako je kod njih najbolje štedeti, onda je prva dilema da li je isplativija štednja u evrima, odnosno nekoj stranoj valuti, ili u dinarima.

U poslednje vreme bankarske kamate su bile smanjene, tako da su prosečne kamate na deviznu oročenu štednju pale ispod 1%, a one na duži rok bile su jedva nešto iznad 1%. Sada se situacija nešto popravlja. Kamate na dinarsku šrednju su veće, ali ostao je strah od rizičnog kursa domaće valute koji smo doživeli u nekim ranijim periodima, do katastrofalnog broja nula na dinarskim novčanicama.

Posledice toga potvrđuju podaci Narodne banke jer je štednja u evrima i dalje znatno popularnija od štednje u dinarima.

U modi je bilo ulaganje u nekretnine radi izdavanja, ali koliko god da je trenutno isplativo, oni koji se time bave pamte i skorije nepovoljnije periode kada su cene izdavanja stanova znatno padale.

Noviji ekonomski fenomen u svetu je pitanje: šta sada sa viškom novca? Mnogo je promena na tržištu, liberalni kapitalizam je zaoštrio svoje dileme pred budućnošću, banke imaju sve manje ideja gde da plasiraju novac.

U Srbiji je uočljivo da krediti kao dominantan izvor finansiranja privrede nisu više tako popularni kao nekad. I oni koji imaju novac nisu sigurni šta je najisplativije na duži rok i šta je najsigurnije.

Ono što je sada aktuelno su očekivanja od promena koje bi mogle doći sa novim Zakonom o tržištu kapitala, čija je primena počela 6. januara 2023. Jedan od razloga zbog koga je donet je potpuno usklađivanje sa evropskom regulativom, a dalje se očekuje da zakon omogući razvijanje tržišta kapitala u Srbiji koji bi pogodovao i stranim investitorima i domaćim ulagačima i emitentima hartija od vrednosti.

Regularnost tržišta kapitala je svakako neophodna i uz početne teškoće vremenom će prevladati pozitivna iskustva svih razvijenih evropskih tržišta.

Ono što se takođe očekuje je vraćanje korporativnih obveznica na tržište kapitala u Srbiji. To će biti šansa i za male investitore da mogu da ostvare dodatni prihod. Uspešno poslovanje nekog brenda privući će ih da svoj novac povere njima i da od njihovog uspeha dobiju srazmeran "kolačić". Podrazumeva se i rizik koji nosi takvo ulaganje u odnosu na, recimo, poznate uslove bankarske štednje. Ali, uz rizik se očekuje i veća dobit, pa je na svakom da se opredeli.